PRAVDA ZA TATE

Tokom 2012, kada sam bila heteroseksualna i trudna, učestvovala sam u organizovanju radikalno feminističke konferencije u Londonu. U specijalnom fokusu konferencije bio je Lezbejski feminizam. Sećam se da sam tada razmišljala kako to nije relevantno za mene “jer ja nisam lezbejka”. Uopšte nisam bila u pravu.  Nisam imala predstavu da je lezbejski feminizam važan za mene i da svakako može biti važan za bilo koju ženu. Na konferenciji sam slušala govor Šile Džefris (Sheila Jeffreys) o lezbejskom feminizmu. Podelila je sa nama kako je bilo 70-ih kako su  ona i  hiljade žena propitivale svoju seksualnost i heteroseksualno uslovljavanje, napuštajući sve - muškarce, porodice, zajednice, ponekad decu- da bi prigrlile  seksualnost koju su slobodno izabrale, da bi svoju pažnju, ljubav, energiju usmerile  ka sebi i drugim sestrama. Slušala sam apsolutno šokirana tim otkrovenjem. Neuroni u mom mozgu su sve vrlo brzo povezivali, pred očima se odvijao čitav moj život. M...

Promocija publikacije "Žene govore" održana je sinoć u četvrtak, 14. decembra od 18 časova, u Omladinskom centru CK13. Udruženje za radna prava žena "Roza" održala je tribinu o iskustvima radnica u Srbiji i predstavljanje publikacije "Žene govore", u kojoj se nalaze zabeležena iskustva radnica iz četrnaest mesta. O publikaciji su govorili Milica Lupšor i Vesna Đorđević iz Udruženja "Roza", kao i Željka Jorgić-Đokić, stručna saradnica za pravne poslove u SSSV. Moderator je bila Gordana Stojaković iz Udruženja S.T.R.I.K.E. "Rad na crno, mobing, diskriminacija su postali vidljivi na svakom koraku, prekarizacija je zahvatila celu Srbiju. Nedostatak novih radnih mesta za otpuštene radnice tokom privatizacija i generacije mladih koje su stasale u zadnjim decenijama stvorile su uslove poslodavcima da ucenjuju radnice, jer uvek ima onih koje će biti prinuđene da sve to trpe kako bi zaradile bar neku crkavicu za svoje porodice", navodi ...

Принцип најбољег интереса детета је један од четири основна принципа утврђених Конвенцијом о правима детета. Према Општем коментару бр. 14 о праву детета да његови најбољи интереси буду уважени у свим поступциима, „Концепт најбољих интереса детета има за циљ да обезбеди како пуно и ефективно уживање свих права признатих у Конвенцији тако и холистички развој детета. Комитет је већ истакао да став одрасле особе о томе шта је у најбољем интересу детета не може заменити обавезу да та особа поштује сва права детета у складу с Конвенцијом. " То подсећа да не постоји хијерархија права у Конвенцији; сва права предвиђена у њој су у „најбољем интересу детета". Према ставу Комитета, „пуна примена концепта најбољих интереса детета захтева развој приступа заснованог на правима и ангажовање свих актера да се обезбеди холистички, физички, психолошки, морални и духовни интегритет детета и промовише његово људско достојанство.” Принцип најбољег интереса детета прокламује и Породични...

Феминисткиње код нас контролишу све везено за „родне” односе. Мало је људи сведсно да оне контролишу: законодавну, судску и извршну власт, као и школство и медије. 1) Законодавна власт. Феминисткиње више од пола века доносе законе који иду женама у прилог. То се некада правдало социјалистичком борбом за еманципацијом жена, а данас феминистичком борбом за „родном равноправношћу”. Терминологија је различита, али је циљ исти: дати женама повољнији законски положај. Данас жена у Скупштини Србије има 84. Оне чине  „Женску парламетарну мрежу”. Доносе феминистичке законе како им је ћеф. Мушки парламентарци су немоћни статисти. Гласају за те законе као ћурке за Божић. 2) Судска власт. Жене судије су махом те које воде породичне спорове. Оне су склоне да усвајају мишљења центара за социјални рад у којима доминирају милитантне феминисткиње. 3) Извршна власт. У војску и полицију жене се уписусју по нижим уписним условима. То је дискриминација мушкараца. Имају лакшу обуку. То је такођ...

Sve više mi se čini da, postoje ljudi RAZARAČI Ovi ljudi su kao Samoživeći Hrast O čemu se radi? To su osobe koje imaju specifičnu ličnost da i okviru porodice pa i familije realizuju sebe. Međutim glavni problem je što se njihovi lični interesi, poklapaju sa nekim opštim dobrom društva te takve osobe slove za uspešne i ostvarene ličnosti. Niko i ne postavlja pitanje o njihovom kredibilitetu. Njihov ugled se ne dovodi u pitanje. Međutim, kad malo razgrnete, ili dete problematično (poroci su česti). Dete je posledica, traži pažnju. Ili je navodno bračni partner problematičan. Nema veze. On se samo batrga. Često takve osobe uništavaju ne samo svoju decu već štetno deluju i na drugu, narednu generaciju. Glavni problem je, što ljudi koji su u ovom začarnom krugu i ne vide i ne mogu rešiti problem. Osećaju da nešto nije u redu, ali ne mogu da lociraju problem. To je isto kao kad žabu skuvate a ona i ne oseti. Ako polako povećavate teperaturu. Ovi ljudi su Samoživeći Hra...

Prošlo je četvrt veka od kada je Centralna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana, s ciljem da se unapredi i omogući osobama sa invaliditetom jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u društvu. Pravi povod da se zapitamo ko smo i kakav je naš odnos prema tim ljudima? (Procene su da deset odsto svetske populacije živi sa nekim oblikom invaliditeta.) Nije dovoljno govoriti o diskriminaciji, finansijama (siromaštvu), bolnicama, preprekama, nezaposlenosti... Nisu to samo priče o rampama, pragovima, stepenicama, liftovima, niskopodnim autobusima. Neophodno je preispitivanje našeg odnosa sa onima koji žive svoj udes...da li smo iz grupe prijatelja koji dokaze o svom postojanju ostavljaju u propuštenim telefonskim pozivima...ili smo spremni na česta viđanja, iskrene razgovore, susretljivost? Osetimo li katkad njihovo okretanje glave kao prekor ili im prilazimo mirne savesti, jer znamo da su nam među glavnim zvanicama na po...

Овом  приликом желимо да укажемо на потребу бржег и свеобухватнијег укључивања особа са инвалидитетом у свакодневни живот друштва и позивамо надлежне органе и институције да узму своје активније учешће у овом процесу.  Иако је законодавним активностима задњих деценија унапређен правни оквир за што већу имплементацију права гарантованих међународним конвенцијама, и даље је присутан изостанак стратешког промишљања и координација секторских политика у овој области, због чега се оне или не спроводе у потпуности или се неодговарајуће спроводе. Узајамна повезаност нерешених питања и проблема, као што су нпр. деинституционализација, развој услуга подршке у заједници, образовање и запошљавање особа са инвалидитетом, чине да заједнички рад свих чинилаца у друштву мора неминовно бити интензивнији и координисанији уколико се жели унапређење положаја особа са инвалидитетом и њихово ефикасније и сврсисходније укључивање у свакодневни живот друштва, а тиме и остваривање загаранто...