"Горан Бујић у раљама феминистичког клана". СУЂЕЊЕ БАХАТОЈ ДИРЕКТОРИЦИ НОВОСАДСКОГ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД, ДОБРИЛИ ЧАЧИЈИ

Захтевом за покретање прекршајног поступка окривљеној Добрили Чачији, директорици новосадског Центра за социјални рад, стављено јој на терет да у периоду од јуна 2018. године као директор и одговорно лице у установи -  Центар за социјални рад, супротно обавези из члана 13. став 2. Закона о спречавању насиља у породици, није полицији или јавном тужиоцу неодложно пријавила и није реаговала на пријаву и свако сазнање о насиљу у породици или непосредној опасности од насиља, иако је оштећени Бујић Горан дана 13.06.2018. године поднео пријаву о насиљу у породици против своје бивше супруге, извршеног на штету заједничког малолетног детета пријављене и оштећеног Бујић Горана из Новог Сада, у којој пријави Центар за социјални рад обавештен да пријављена више од шест година у периоду од марта 2013. године перманентно  врши психичко и економско насиље над оштећеним, што је правно квалификовано као прекршај из члана 36. Закона о спречавању насиља у породици. 

Центар за социјани рад је шест година имао сазнање о кривичним делима, дрском, безобзирном и злонамерном понашању некадшње супруге Бујић Горана, а која представљају насиље у пиродици.

Након спроведеног доказног поступка, у ком је првостепени суд, Прекршајни суд у Новом Саду извео доказивање читањем пријаве о насиљу у породици , прочитао писану одбрану окривљене, са прилозима, саслушао окривљену на записник , саслушао сведока оштећеног, прочитао поднесак браниоца окривљене са допуном одбране и прилозима, као и допис Основног Јавног тужилаштва у Новом Саду, првостепени суд је донео одлуку да окривљену ослободи одговорности за наведени прекршај. 

Против наведене пресуде , благовремено је жалбу изјавио оштећени Бујић Горан, због битне повреде  одредаба прекршајног поступка, повреде одредаба матетијалног права и погрешно утврђеног чињеничног стања, у којој у битном наводи да је изрека пресуде противуречна  разлозима пресуде , с обзиром да је у изреци наведено да није доказано да је окривљена Добрила Чачија учинила прекршај, док у разлозима пресуде  првостепени суд наводи да је стручни тим Центра за социјални рад одмах након пријема пријаве оштећеног Бујић Горана обавестио заменика Јавног тужиоца о поднетој пријави и о томе саставио службену белешку, од чега произилази примена члана 250. ст. 1. тач. 1. Закона о прекршајима, дакле да нема битних елемената конкретног прекршаја, а супротно ономе што је наведено у изреци  пресуде.

Бујић Горан наводи да је Центар за социјални рад био дужан да, према одредбама Закона о спречавању насиља у породици , свако сазнање о насиљу или непосредној опасности од њега, неодложно пријави полицији или јавном тужиоцу , а не да попуњава листу праћења контакта рада на случају, прибавља од полицијских службеника изјаве , те поднету пријаву оштећеног доставља на детаљну процедуру стручном тиму , да га стручни тим позива на разговре  и налаже стручном тиму да о наведеној пријави обавести Данијелу Илић као руководиоца Групе за координацију и сарадњу- како је окривљена Добрила Чачија навела у својој одбрани. 

Центар није истражни орган,те није у његовој надлежности да позива оштећеног и води некакве "истражне радње".

Даље Горан наводи да је окривљена Добрила Чачија под плаштом одбране  окривила оштећеног  као насилника, да је заменик тужиоца Данијела Илић овим хтела да заштити Добрилу Чачију, јер иста није одмах, неодложно пријавила насиље, да је опште  познато да се кривично дело "Насиље  у породици" гони по службеној дужности, те да,  Данијела Илић није поступила у складу са законом и да њено понашање представља тежак дисциплински прекршај.

Бујић Горан и његово малолетно  дете више од шест година  трпе психочко и емоционално злостављање, јер  мајка малолетног детета редовно по три пута недељно спречава дете у одржавању личних односа, као и у време редовних викенда, државних и верских празника, о чему је Центар за социјални рад, односно Драгана Џунић, Милица Џино Петковић и Добрила Чачија редовно, сваки пут, писаним поднесцима биле обавештене.

Међутим првостепени суд је незаконито донео одлуку у овом прекршајном поступку.

Тако је, директно противно закону, суд - уместо да спроведе прекршајни поступак и санкционише окривљене због лишавања оштећеног Бујић Горана права на заштиту од насиља у породици које врши некадашња супруга, овакву повреду личног права оштећеног практично подстакао, подстрекавајући окривљене да своје кажњиво дело даље понављају, поступајући тако и противно одредби о сврси прекршајних санкција, из члана 5. став 2. Закона о прекршајима, којом је одређено да је сврха прописивања, изрицања и примене прекршајних санкција – да грађани поштују правни систем и да се у будуће не чине прекршаји. 

Међутим, стиче се утисак да се ово, по ставу првостепеног суда, не односи и на окривљени Центар за социјални рад Града Новог Сада и окривљену Добрилу Чачија. Тако је оштећеном Бујић Горану додатно оштећено и - уставом зајемчено основно људско право на једнаку законску заштиту, из члана 21. став 2. Устава Републике Србије, при чему је извршена дискриминација у корист овде окривљених.


 Како у правном саобраћају не би, као правноснажно, опстало потпуно незаконито и неправилно решење, којим су, уместо да буду санкционисане, омогућене радње кршења личних права Бујић Горана, уз
даље непоштовање зајемчених људских права тог оштећеног лица, уз дискриминацију у корист окривљених, оштећени – подносилац захтева за
покретање прекршајног поступка, Бујић Горан предложио је да Прекршајни апелациони суд
у Новом Саду:

УСВОЈИ жалбу и УКИНЕ првостепено решење у целости и предмет врати другом судији Прекршајног суда у Новом Саду.

Прекршајни апелациони суд је размотрио изјављену жалбу Бујић Горана, па је нашао да је  жалба оштећеног, подносиоца захтева, основана, да у поступку пред првостепеним судом чињенично стање није у потпуности утврђено, а предмет вратио прекршајном суду на допуну поступка.

Овде је реч о организованом криминалу, уској сарадњи, спрези појединаца у суду, центру и тижилаштву, а  који настоје да на овакав, незаконит начин заштите једни друге, од сваке одговорности.

Поступајући судија у овом прекршајном поступку, Драгана Надлачки као носилац  јавне власти довела је у сумњу своју непристрасност и угрозила свој лични
интегритет, интегритет Прекршајног суда као правосудног органа, и углед органа, као што је Прекршајни суд  у јавности, јер је очигледно са окривљеном ступила у контакт на начин који је противан процесним правилима Закона о прекршајима, и у сарадњи са замеником тижиоца Данијелом Илић, заштитила окривљену од одговорности и створила простор да јавност у раду суда има негативно мишљење.