PRAVDA ZA TATE

Пише: Редакција покрета "Правда за тате" Често чујемо фразу да је „мајка све“, док се улога оца неретко своди на секундарног родитеља или „платишу алиментације“. Међутим, научна истраживања говоре потпуно другачију причу. Једно од најзначајнијих истраживања у области социологије и криминологије, које су спровеле Синтија Харпер и Сара Мекланахан , бацило је светло на застрашујуће последице које системско одстрањивање оца оставља на децу, посебно на синове. Затвор уместо матуре? Студија под насловом „Одсуство оца и затварање малолетника“ анализирала је податке хиљада младића током дугог низа година. Резултати су били недвосмислени: дечаци који одрастају без оца имају дупло већу шансу да заврше у затвору или поправном дому пре своје 30. године. Оно што је најважније у овом истраживању јесте чињеница да новац није пресудан фактор . Чак и када породица има довољно средстава, недостатак очевог присуства, надзора и мушког модела понашања остаје најјачи предиктор будућег деликвент...

Stiglo nam je pismo oca Ljubiše Rankovića, prvobitno podeljeno sa članovima naše zajednice. Nema naslov, jer ljubav, bol i strpljenje ne moraju uvek da se imenuju. Ponekad je dovoljno samo postojati. Prenosimo vam ga u celosti na blogu "Pravda za tate" , jer je ovo autentičan glas hiljada očeva koji čekaju na ostvarivanje svojih ličnih odnosa sa decom. Oko moje, Ne znam kad ćeš ovo čitati. Možda kad porasteš, možda kad ti bude teško, a možda nikad. Ali ja ovo pišem jer ne želim da ćutim u sebi. Bio sam tu. I kad me nisi videla, i kad nisi htela da se javiš, i kad je između nas stajalo nešto što nije trebalo da stoji. Nisam odustao, samo sam morao da stojim sa strane i da čekam trenutak koji nije dolazio. Život nije uvek fer. Ponekad te stave u priču koju nisi birala, ali ono što biraš jeste ko si ti u svemu tome. Ja te ne vučem ni na čiju stranu, ne tražim da biraš. Samo želim da znaš da imaš oca koji te voli bez uslova, bez računice i bez ljutnje prema tebi. Ako ti ikad kaž...

Пише: Редакција покрета "Правда за тате" Често чујемо да су деца будућност нашег друштва. Међутим, подаци показују да та будућност директно зависи од једног често занемареног фактора – присуства оца у дому. Према најновијем информативном листу Института за политику „Америка на првом месту“ (AFPI) из 2024. године, очинство није само приватна породична ствар, већ питање од највишег националног и јавног интереса. Статистика која позива на буђење Документ под називом „Очеви су важни – пренесите то даље“ износи јасне и немилосрдне податке о последицама „кризе одсуства очева“. Деца која одрастају без активне улоге оца суочавају се са знатно већим животним изазовима: Сиромаштво: Вероватноћа да ће дете живети у сиромаштву драматично опада када је отац присутан и економски ангажован. Образовање: Присуство оца је један од најјачих предсказатеља да ће дете успешно завршити средњу школу и наставити образовање. Безбедност заједнице: Постоји директна корелација између присуства очева ...

Пише: Редакција покрета "Правда за тате" У друштву се често отац посматра као фигура која је ту да „помогне“ мајци, пружи сигурност или логистичку подршку. Међутим, савремена развојна психологија доноси далеко снажнију поруку: отац је незаменљиви архитекта дечијег емоционалног и когнитивног развоја. Један од најзначајнијих научних радова на ову тему, објављен у престижном часопису Developmental Review 2020. године под покровитељством америчког Националног института за здравље (NIH), детаљно анализира како специфичан стил игре који очеви доносе мења будућност детета. Више од забаве: Игра као тренинг за живот Истраживање које су спровели Амодија-Бидаковска, Лаверти и Рамчандани истиче да очеви кроз игру остварују нешто што је кључно за дечији мозак: оптимални ниво изазова. Док мајке често пружају сигурну луку и утеху, очеви су ти који дете из те луке изводе. Кроз тзв. „грубу и бурну игру“ (нпр. рвање, јурење, превртање), очеви уче децу како да управљају снажним емоцијама и узб...

Prazna stolica na Trgu slobode u Novom Sadu sa natpisom Gde je tata, simbol otuđenja dece od očeva. Piše:  Redakcija pokreta "Pravda za tate" Prošlo je deset godina od velikog protestnog skupa očeva na Trgu slobode u Novom Sadu. Tog oktobra 2016. godine, pod zastavom grupa „Pravda za tate” i „Tata je roditelj” , glasno je ukazano na diskriminaciju, medijski mrak i sistemsko urušavanje roditeljskog prava. Danas, deceniju kasnije, podaci pokazuju da nismo samo tapkali u mestu – skliznuli smo u provaliju. Statistika poraza: Brojke koje država ignoriše Na protestu 2016. godine iznet je podatak da oko 100.000 dece iz razvedenih brakova u Srbiji ne održava lične odnose sa svojim očevima. Danas je ta brojka zastrašujuća – preko 200.000 dece u Srbiji nema zakonom zagarantovane lične odnose sa drugim roditeljem. Svako drugo dete u Srbiji je otuđeno ili u dubokom procesu otuđenja, najčešće od oca. Svako četvrto dete je u potpunosti otuđeno, što znači da je roditelj sa kojim dete ...

Пише: Горан Бујић Шта се догоди када државна институција одлучи да игнорише чињенице како би једног оца представила као насилника? Мој лични пример није само моја борба – то је огледало система кроз који пролазе десетине хиљада очева у Србији. Ово је прича о томе како се обичан школски распуст претвара у полицијску потеру и судски прогон. Лажна пријава као алат за системски притисак Суочио сам се са лажним кривичним пријавама поднетим Основном јавном тужилаштву у којима се тврдило да дете нисам вратио на време са зимског распуста у школским годинама 2017/2018. и 2018/2019. Наводило се да касним, да самоиницијативно задржавам дете и да не поштујем судску пресуду. Уместо да провери основне чињенице, Центар за социјални рад (ЦСР) се активно укључио у овај процес. Без икаквих доказа, стручни радници Центра — Драгана Џунић и Милица Џино Петковић — моје су понашање описале као „емотивно и психолошко насиље“, преносећи неистините наводе као апсолутну истину свим надлежним органима: Суду, Т...