PRAVDA ZA TATE

Prazna stolica na Trgu slobode u Novom Sadu sa natpisom Gde je tata, simbol otuđenja dece od očeva. Piše:  Redakcija pokreta "Pravda za tate" Prošlo je deset godina od velikog protestnog skupa očeva na Trgu slobode u Novom Sadu. Tog oktobra 2016. godine, pod zastavom grupa „Pravda za tate” i „Tata je roditelj” , glasno je ukazano na diskriminaciju, medijski mrak i sistemsko urušavanje roditeljskog prava. Danas, deceniju kasnije, podaci pokazuju da nismo samo tapkali u mestu – skliznuli smo u provaliju. Statistika poraza: Brojke koje država ignoriše Na protestu 2016. godine iznet je podatak da oko 100.000 dece iz razvedenih brakova u Srbiji ne održava lične odnose sa svojim očevima. Danas je ta brojka zastrašujuća – preko 200.000 dece u Srbiji nema zakonom zagarantovane lične odnose sa drugim roditeljem. Svako drugo dete u Srbiji je otuđeno ili u dubokom procesu otuđenja, najčešće od oca. Svako četvrto dete je u potpunosti otuđeno, što znači da je roditelj sa kojim dete ...

Пише: Горан Бујић Шта се догоди када државна институција одлучи да игнорише чињенице како би једног оца представила као насилника? Мој лични пример није само моја борба – то је огледало система кроз који пролазе десетине хиљада очева у Србији. Ово је прича о томе како се обичан школски распуст претвара у полицијску потеру и судски прогон. Лажна пријава као алат за системски притисак Суочио сам се са лажним кривичним пријавама поднетим Основном јавном тужилаштву у којима се тврдило да дете нисам вратио на време са зимског распуста у школским годинама 2017/2018. и 2018/2019. Наводило се да касним, да самоиницијативно задржавам дете и да не поштујем судску пресуду. Уместо да провери основне чињенице, Центар за социјални рад (ЦСР) се активно укључио у овај процес. Без икаквих доказа, стручни радници Центра — Драгана Џунић и Милица Џино Петковић — моје су понашање описале као „емотивно и психолошко насиље“, преносећи неистините наводе као апсолутну истину свим надлежним органима: Суду, Т...

Док се на локалном нивоу боримо за елементарна права очева и једнако родитељство кроз покрет  „Правда за тате” , на глобалном плану се конструишу правни монструми који прете да у потпуности укину слободу говора и здравог разума. Овај бразилски сценарио није само далека вест – то је најава идеолошког матрица који се све агресивније намеће и код нас. Преносимо анализу  Александра Јанковића , која брутално прецизно демистификује стварање касте „недодирљивих” . Аутор: Александар Јанковић Замислите сцену: политичка дебата уживо. Млађана нада прогресивне опције, заштићена свим могућим квотама и конвенцијама, мртва хладна изјави да „деца не смеју бацати крше у море како не би изазвали потоп”. Ви, затечени количином географског и логичког неписмености, упаднете у реч са логичним: „Јеси ли ти нормална?” . Честитамо. Управо сте зарадили 5 година робије . Не, ово није сценарио из неког јефтиног дистопијског филма. Ово је замало постала реалност у Бразилу, где су феминистички лобији предл...

Piše:  Redakcija pokreta "Pravda za tate" Dok se javnosti serviraju "naučna istraživanja" o porodičnom nasilju, iza kulisa se odvija decenijski socijalni inženjering. Jedan od ključnih stubova tog narativa je knjiga "Nasilje u porodici u Vojvodini" , čija je urednica prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović . I ako se predstavlja kao objektivna studija, ovaj rad je školski primer kako se feministička propaganda koristi za kreiranje državnih protokola koji svesno ignorišu ogroman deo stvarnosti. Autori i akteri: Ko su "Eksperti"? Glavnu reč vodi Vesna Nikolić-Ristanović , osnivačica Viktimološkog društva Srbije (VDS). Uz nju, u pisanju su učestvovali njeni stalni saradnici (iz kruga VDS-a). Ovi autori nisu samo teoretičari – oni su kreatori obuka za policiju, sudstvo i centre za socijalni rad. Oni pišu pravila po kojima se kasnije vama sudi, a ta pravila su duboko jednostrana.  Sistemsko slepilo: Šta autorka "ne vidi"? Najveća zamerka ovoj pu...

Dok se prosečan građanin bavi dnevnom politikom i smenama na čelu države, u dubokim strukturama našeg društva decenijama operiše mehanizam koji ne poznaje izbore. To je sistem projektovan da udari tamo gde smo najranjiviji – u porodicu. Ono što očevi danas doživljavaju u centrima za socijalni rad (CZSR) i sudnicama nije slučajna greška. To je sistemski inženjering sa jasnim korenima i još jasnijim ciljem : eliminacija figure oca. Koreni agende: Od „Populacione bombe“ do uništenja porodice Ideja o smanjenju svetske populacije i kontroli rađanja nije teorija, već dokumentovana strategija globalnih moćnika. Još od 1974. godine i poverljivog dokumenta NSSM 200 (Kisindžerov izveštaj) , porodica je označena kao prepreka totalnoj kontroli. Strategija je bila jednostavna: razbiti porodičnu koheziju. Da bi se to postiglo, bilo je potrebno eliminisati oca – prirodnog zaštitnika i autoritet koji stoji između države i deteta. Kroz decenije finansiranja radikalnih ideologija, porodica je redefini...

Piše:  Redakcija pokreta "Pravda za tate" Postoji jedna posebna vrsta surovosti koja se vešto krije iza birokratskih izgovora. To je onaj trenutak kada majka, zaklonjena iza zatvorenih vrata, izgovori rečenice poput: „Dete ne želi da ide sa tobom“ ili „Danas mu je drugaru rođendan, danas ne viđaš dete“ . U tom trenutku, ona ne sprovodi pravdu – ona sprovodi nasilje nad detetovim pravom da ima oca . Svaki takav izgovor nije ništa drugo do svesno podrivanje roditeljskog odnosa i direktno kršenje osnovnih prava deteta koja su garantovana zakonom. Zloupotreba trenutka: Kada sistem postane oružje Često se dešava da otac, usled objektivnih okolnosti poput posla ili saobraćajne gužve, zakasni svega nekoliko minuta. Roditelji koji teže otuđivanju jedva čekaju takve situacije. Umesto ljudskog razumevanja, oni to koriste kao „legalni“ izgovor da uopšte ne predaju dete. Ovakvo ponašanje jasno pokazuje da im interes deteta nije na prvom mestu , već želja za kontrolom i kažnjavanjem drug...