PRAVDA ZA TATE

Пише: Редакција покрета "Правда за тате" Често чујемо да су деца будућност нашег друштва. Међутим, подаци показују да та будућност директно зависи од једног често занемареног фактора – присуства оца у дому. Према најновијем информативном листу Института за политику „Америка на првом месту“ (AFPI) из 2024. године, очинство није само приватна породична ствар, већ питање од највишег националног и јавног интереса. Статистика која позива на буђење Документ под називом „Очеви су важни – пренесите то даље“ износи јасне и немилосрдне податке о последицама „кризе одсуства очева“. Деца која одрастају без активне улоге оца суочавају се са знатно већим животним изазовима: Сиромаштво: Вероватноћа да ће дете живети у сиромаштву драматично опада када је отац присутан и економски ангажован. Образовање: Присуство оца је један од најјачих предсказатеља да ће дете успешно завршити средњу школу и наставити образовање. Безбедност заједнице: Постоји директна корелација између присуства очева ...

Пише: Редакција покрета "Правда за тате" У друштву се често отац посматра као фигура која је ту да „помогне“ мајци, пружи сигурност или логистичку подршку. Међутим, савремена развојна психологија доноси далеко снажнију поруку: отац је незаменљиви архитекта дечијег емоционалног и когнитивног развоја. Један од најзначајнијих научних радова на ову тему, објављен у престижном часопису Developmental Review 2020. године под покровитељством америчког Националног института за здравље (NIH), детаљно анализира како специфичан стил игре који очеви доносе мења будућност детета. Више од забаве: Игра као тренинг за живот Истраживање које су спровели Амодија-Бидаковска, Лаверти и Рамчандани истиче да очеви кроз игру остварују нешто што је кључно за дечији мозак: оптимални ниво изазова. Док мајке често пружају сигурну луку и утеху, очеви су ти који дете из те луке изводе. Кроз тзв. „грубу и бурну игру“ (нпр. рвање, јурење, превртање), очеви уче децу како да управљају снажним емоцијама и узб...

Prazna stolica na Trgu slobode u Novom Sadu sa natpisom Gde je tata, simbol otuđenja dece od očeva. Piše:  Redakcija pokreta "Pravda za tate" Prošlo je deset godina od velikog protestnog skupa očeva na Trgu slobode u Novom Sadu. Tog oktobra 2016. godine, pod zastavom grupa „Pravda za tate” i „Tata je roditelj” , glasno je ukazano na diskriminaciju, medijski mrak i sistemsko urušavanje roditeljskog prava. Danas, deceniju kasnije, podaci pokazuju da nismo samo tapkali u mestu – skliznuli smo u provaliju. Statistika poraza: Brojke koje država ignoriše Na protestu 2016. godine iznet je podatak da oko 100.000 dece iz razvedenih brakova u Srbiji ne održava lične odnose sa svojim očevima. Danas je ta brojka zastrašujuća – preko 200.000 dece u Srbiji nema zakonom zagarantovane lične odnose sa drugim roditeljem. Svako drugo dete u Srbiji je otuđeno ili u dubokom procesu otuđenja, najčešće od oca. Svako četvrto dete je u potpunosti otuđeno, što znači da je roditelj sa kojim dete ...

Пише: Горан Бујић Шта се догоди када државна институција одлучи да игнорише чињенице како би једног оца представила као насилника? Мој лични пример није само моја борба – то је огледало система кроз који пролазе десетине хиљада очева у Србији. Ово је прича о томе како се обичан школски распуст претвара у полицијску потеру и судски прогон. Лажна пријава као алат за системски притисак Суочио сам се са лажним кривичним пријавама поднетим Основном јавном тужилаштву у којима се тврдило да дете нисам вратио на време са зимског распуста у школским годинама 2017/2018. и 2018/2019. Наводило се да касним, да самоиницијативно задржавам дете и да не поштујем судску пресуду. Уместо да провери основне чињенице, Центар за социјални рад (ЦСР) се активно укључио у овај процес. Без икаквих доказа, стручни радници Центра — Драгана Џунић и Милица Џино Петковић — моје су понашање описале као „емотивно и психолошко насиље“, преносећи неистините наводе као апсолутну истину свим надлежним органима: Суду, Т...

Док се на локалном нивоу боримо за елементарна права очева и једнако родитељство кроз покрет  „Правда за тате” , на глобалном плану се конструишу правни монструми који прете да у потпуности укину слободу говора и здравог разума. Овај бразилски сценарио није само далека вест – то је најава идеолошког матрица који се све агресивније намеће и код нас. Преносимо анализу  Александра Јанковића , која брутално прецизно демистификује стварање касте „недодирљивих” . Аутор: Александар Јанковић Замислите сцену: политичка дебата уживо. Млађана нада прогресивне опције, заштићена свим могућим квотама и конвенцијама, мртва хладна изјави да „деца не смеју бацати крше у море како не би изазвали потоп”. Ви, затечени количином географског и логичког неписмености, упаднете у реч са логичним: „Јеси ли ти нормална?” . Честитамо. Управо сте зарадили 5 година робије . Не, ово није сценарио из неког јефтиног дистопијског филма. Ово је замало постала реалност у Бразилу, где су феминистички лобији предл...

Piše:  Redakcija pokreta "Pravda za tate" Dok se javnosti serviraju "naučna istraživanja" o porodičnom nasilju, iza kulisa se odvija decenijski socijalni inženjering. Jedan od ključnih stubova tog narativa je knjiga "Nasilje u porodici u Vojvodini" , čija je urednica prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović . I ako se predstavlja kao objektivna studija, ovaj rad je školski primer kako se feministička propaganda koristi za kreiranje državnih protokola koji svesno ignorišu ogroman deo stvarnosti. Autori i akteri: Ko su "Eksperti"? Glavnu reč vodi Vesna Nikolić-Ristanović , osnivačica Viktimološkog društva Srbije (VDS). Uz nju, u pisanju su učestvovali njeni stalni saradnici (iz kruga VDS-a). Ovi autori nisu samo teoretičari – oni su kreatori obuka za policiju, sudstvo i centre za socijalni rad. Oni pišu pravila po kojima se kasnije vama sudi, a ta pravila su duboko jednostrana.  Sistemsko slepilo: Šta autorka "ne vidi"? Najveća zamerka ovoj pu...