Nedavno sam pročitao knjigu francuske feministkinje Fransoaz Veržes (François Vergès, 1952) „Feministička teorija nasilja” (2022) i postao vrlo pobožan. Krsto sam se na svakoj stranici i spominjao dragog Boga. Tako autorka pominje „zatvorski feminizam” („carceral feminism”). Ona ga ovako definiše: „Zatvorski feminizam je ideologija koja se, oslanjajući se na pojmove opasnosti i bezbednosti, bori ili za to da sudovi sude strože i određuju duže zatvorske kazne, ili za povećanje mera nadzora i kontrole” (str. 82). Ali u jednom trenutku iskrenost ona primeđuje: „Žena je oko 4% u zatvorskim jedinicama” (str. 101). Dakle, u zatvorima je 96% muškaraca. Ali ta „rodna neravnopravnost” ne smeta „zatvorskim feministkinjama" da urgiraju da „sudovi sude strože i određuju duže zatvorske kazne”. Kada bi te „zatvorske feministkinje" bile iskrene, onda bi trebalo da zahtevaju da svi muškarci preventivno odu u zatvore. Tek onda bi se one osećale „sigurnim”. Dokle god je i jedan muškarac na slo...
Pravda za tate: Borba za ravnopravno roditeljstvo. Dete ima pravo na oba roditelja, a uloga oca nije luksuz – već potreba. Naš blog je glas očeva koji se suočavaju sa sistemskim izazovima i predrasudama u borbi za vreme sa svojom decom. Ovde delimo pravne informacije, lična iskustva i pružamo podršku u ostvarivanju roditeljskih prava. Nismo ovde da se borimo protiv bilo koga, već ZA pravo dece na oca. Jer pravda za tate je pravda za decu.