PRAVDA ZA TATE

Др Милу Алечковић је нeдавно интервјуисао Дејан Лучић. Њему је рекла да је Андерс Брејвик после масакра којег је починио плакао на месту где су га као дете отеле раднице центра за социјални рад – Барневернет. Дакле, овај масовни убица носи неке тешке труме из детињства. Сама др Мила Алечковић је тужила једну радницу центра за социјални рад и спор добила. Ни она нема лепа искуства са том установом. Недавно је млада жена Евица Уметић извршила самоубиство, а пре тога је била у центру за социјални рад у Сремској Митровици. И она вуче неке трауме из своје породица, а можда и из те установе. Масовни убица Коста Кецмановић је дете разведених родитеља. Можда је и он трауматизван искуством развода својих родитеља. Можда је лошој ситуацији допринео и центар за социјални рад. Колико сам обавештен, он је рекао да је масовно убиство починио да би се осветио својој мајци и другим мајкама. Мржња према мајкама („мизоматрија”) је нека подврста мизогиније. Можда је та мизогинија разлог зашто је пуцао ма...

Реч дискриминација је по пореклу, сврси и смислу правни термин и означава немање истих права. Али у Србији мушкарци и жене имају иста права. Не постоји никаква дискриминиација. Заправао, кад би пажљиво погледали законе видели би да заправо жене имају бројне привилегије. Дакле, ако се уопште говори о дискриминацији, може се говорити само о дискриминацији мушкараца. А када феминисткиње говоре о дискриминацији оне заправо говоре о различитој заступљености мушкараца и жена у неким занимањима. То је потпуно извитоперење значења те речи. А то што постоје разлике у заступљености је резултат чињенице да се мушкарци и жене природно разликују. Разликују се биолошки: цитолошки, ембриолошки, хематолошки, физиолошки, патофизиолошки, неуролошки, ендокринолошки, анатомски, морфолошки итд. Разликују се и психички. Имају различите вредности, ставове, аспирације итд. Дакле, не ради се ту о било каквој дискриминацији, него о природним полним разликама. Опет долазимо до – како гласи моја књига – „занемари...

Вероватно међу српским јавним радницим не постоји особа које више од мене подвлачи тезу да је феминизам покрет против брака и породице. На срећу то полако препознају и црквени великодостојници. У Васкршњој посланици Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије је рекао: „Апелујемо да се укине насиље над српским језиком и одредбе закона које то насиље намећу, нарочито кроз противуставан закон, који намеће такозвани родно осетљив језик иза ког се крије борба против брака и породице.” Патријарх није споменуо ни феминизам, ни феминисткиње, а могао је. Јер лоби који намеће родно осетљив језик је феминистички, а оне које га намећу су феминисткиње. То патријарх није могао да преломи преко устију, али је свеједно погодио суштину. Бранкица Јанаковић је у емисији „Четвртом у 9” у четвртак 20. априла 2023.рекла: „Ја сам била зачуђена због чега је употреба родно осетљивог језика била удар на брак и породицу. То ме силно забринуло.” Али она је или глупа или се прави глупа. Биће да је то друг...

Извор: Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika У четвртак 20. априла 2023 – у ударном термину – од 21 h – на РТС-у емитована је дебата о родно осетљивом језику. На основу ње могу се извести бар десет закључака. Прво. По мишљењу Бранкице Јанковић, поверенице за заштиту равноправности, тај језик треба да помогне „родној равноправности”. А колико је то тачно види се и по саставу дискутаната: сви дискутанти су жене. Није био позван ниједан мушкарац. Није позван ни др Драган Станић, председник Матице српске, ни др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ, а они су представници наших најпозванијих институција да решавају језичку материју. Дакле, није испоштован ни принцип мериторности, а ни саме „родне равноправности”. Друго. Бранкица Јанковић је истакла да тај језик треба да помогне већој „видљивости” жена. Али „видљивост” жена се не постиже законским одредбама, него друштвеним признањем женских заслуга. Жене ће бити толико „видљиве” колико то радом и зн...

Извор фотографије; https://www.netflix.com/rs-hr/title/70113299 Да би стекли љубав жене неки мушкарци морају да усвоје или бар издржавају женино дете или децу из претходног брака или бракова, односно везе или веза. Понекад морају да издржавају и другу женину родбину, на пример, њену маму или њеног тату, тј. ташту или таста. У том случају мушкарац се нађе у ситуацији да мора да издржава себе, жену, можда заједничко дете, пасторка или пасторке, а можда и још неке особе. Све је више разведених жена и све је више очуха. Све то указује да не живимо у патријарахату, друштву у којем се све врти око мушкарца, него у матријахату, друштву где се све врти око жене, њене родбине и њених потреба. Нисам чуо за покрет за права очуха, а они објективно имају доста одговорности. О очевима, па и о очусима, нико не брине. Борце за социјалну правду они не занимају. Али зато наше друштво пуном паром развија „културу самохраних мајки” („single mom culture”). Бог, па самохрана мајка. А отац, a и очух – махом ...

У енгелском реч „секс” („sex”) значи и пол и секс. На основу ње је настала реч „сексизам” („sexism”). Она у енглеском значи „полну дискриминацију”, а не „сексуалну дискриминацију”. Али авај! У српском реч „секс” значи само секс, па за говорника нашег језика реч сексизам конотира само оно што се односи на секс. То погрешно значење свесно шире наше феминисткиње. Оне намерно шире тезу да је „сексизам” нешто у вези са сексом, па је тако „сексистички говор” онај у коме има сексуалних алузија. Када жени кажете да има лепе ноге или груди то је по њима „сексизам” – нешто политички некоректно. То је заправо само комплимент, мада можда не превише суптилан. „Сексизам” је и сваки опис женског изгледа („плавуша”). Сваки компимент је сада „сексизам”, „вређање жена” и „мизогинија”. Мотиви за ту војну против „сексистичког говора” нису у моралном пуританству, него у хомосексуалној оријентацији већине феминисткиња. Оне одбијају комплименте са сексуалним алузијама не зато што су пуританке, него зато што ...

Мизандрија је мржња према мушкарцима. Нормалне жене – у нормалним условима – не мрзе мушкарце. Заправо их воле. Али мрзе их инстинктивно лезбијке. Нажалост, оне су успеле да свој мизандријски поглед на свет прошире на све феминисткиње, а оне скоро на цело друштво. Зато је мизандрија сада владајућа друштвена идеологија и може се звати мизандризам. То је мржња према мушкацима подигнута на ниво идеологије. Препознаћете је у дискурсу критике „патријархата”, „андроцентризма”, „фалократије”, „мизогиније”, „родних стереотипа”, „дискриминације” и „сексизма”. Из све те квазинаучне критике крије се заправо мизандрија.” Та „мизандрологија” – наука о мржњи према мушкарцима – даје „научно” оправдање за мржњу према мушкацима. Предаје се на факултетима и „Родним студијама”. Постоји и „мизандософија” – мудросна мржња према мушкарцима. То је филозофија мржње према мушкарцима. Мржња према мушкарцима уздигнута на ново мистике. То је лезбофеминистичка „родна филозофија” („gender philosophy”) – измишљање ...

Не само да жене доминирају у просветном систему него у њему превладава феминистичка идеологија. Жене у просвети доминирају. Та појава је позната и у другим државама и названа је „доминација жена у просветној струци” („ препондеранце оф women ин the teaching profession ”). Гледајући просвету у целини, код нас жене чине две трећине запослених. 1. ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ У предшколским установама у Војводини жене чине 96 одсто особља, а мушкарци 4 одсто. У предшколским установама у централној Србији жене чине 95 одсто особља, а мушкарци 5. Дакле, жене апсолутно доминирају. Уопште узевши, жене су умешније за рад са малом децом, боље проничу у њихове жеље и намере. Имају више стрпљења и тактичности. Па ипак, зар није пожељно да мушкарци у већем постотку буду васпитачи? Зар готово потпуна феминизације предшколских установа није дискриминаторна према мушкарцима? Можда би и ту требало увести „систем квота”? 2. ОСНОВНА ШКОЛА У основним школама у Војводини жене чине 91 одсто особља, а мушкарци 9 од...