PRAVDA ZA TATE

Nedavno sam pročitao knjigu francuske feministkinje Fransoaz Veržes (François Vergès, 1952) „Feministička teorija nasilja” (2022) i postao vrlo pobožan. Krsto sam se na svakoj stranici i spominjao dragog Boga. Tako autorka pominje „zatvorski feminizam” („carceral feminism”). Ona ga ovako definiše: „Zatvorski feminizam je ideologija koja se, oslanjajući se na pojmove opasnosti i bezbednosti, bori ili za to da sudovi sude strože i određuju duže zatvorske kazne, ili za povećanje mera nadzora i kontrole” (str. 82). Ali u jednom trenutku iskrenost ona primeđuje: „Žena je oko 4% u zatvorskim jedinicama” (str. 101). Dakle, u zatvorima je 96% muškaraca. Ali ta „rodna neravnopravnost” ne smeta „zatvorskim feministkinjama" da urgiraju da „sudovi sude strože i određuju duže zatvorske kazne”. Kada bi te „zatvorske feministkinje" bile iskrene, onda bi trebalo da zahtevaju da svi muškarci preventivno odu u zatvore. Tek onda bi se one osećale „sigurnim”. Dokle god je i jedan muškarac na slo...

Део одлуке Уставног суда у једном предмету гласи овако:   “Према томе, како неизвршење правноснажне и извршне пресуде, којом је уређен начин одржавања контакта између детета и родитеља са којим оно не живи, може имати негативне последице по њихов однос, а што даље може довести у питање и могућност родитеља да несметано врши родитељска права и испуњава родитељске дужности, Уставни суд закључује да је уставна жалба, без обзира на чињеницу да је предметни извршни поступак још увек у току, допуштена са аспекта члана 65. Устава.   С тим у вези, Уставни суд указује на то да, иако спровођење извршења ради одржавања личних односа са дететом у одређеном тренутку може бити неизводљиво због одбијања детета да виђа родитеља са којим не живи, то не може бити разлог за обустављање извршног поступка, већ, напротив, разлог за примену додатних мера како би се обезбедило извршење правноснажне пресуде.   Извршни суд је, такође, имао законску могућност да позове школу коју деца похађају да у...

  ЂОРЂИЈА АКСЕНТИЈЕВИЋ: ТРЕНИРАЊЕ ЖЕНСКОГ НАРЦИЗМА Јуче – у суботу 3. септембра 2022. – на зиду моје фејсбук пријатељице Ђорђије Аксентијевић појавио се чланак о једној жени која се борила на страни Ирске републиканске армије и погинула штитећи младића. Написао сам коментар у којем сам истако да је учешће жена у ратним сукобима изузетак од општег правила да ратне сукобе воде мушкарци. Јованка Орлеанка се борила у Стогодишњем рату, али је изузетак. Милунка Савић се борила у Првом светском рату, али је изузетак. Та жена из Ирске је такође изузетак. А феминистичка пропаганда те жене изузетке уздиже до небеса. Битно је жену поставити на пиједестал, без обзира што су ретки изузеци. А да је реч о феминистичкој спин пропаганди – како сам и слутио – доказује и Ђорђијин коментар упућен мени (17:51): „Žene i rađaju, zamislite! Obavljaju i teže poslove oko dece. Uglavnom jednako doprinose budžetu, ako trebaju i većinski da ratuju, s razvojem tehnologije, nestaćete kao pol. Pozdravljam Vas i b...

Лако је препознати феминисткињу. Она увек износи став да жена никад за ништа није крива. Недавно је Хајрија Рамадани објавила текст у коме стоји: „Жена се не сме посматрати као објект.” А да ли се жена сме облачити као објект? О томе Хајрија не дискутује. Дакле, жена може изгледати као „објект”, али је мушкарци тако не смеју посматрати. А како да посматрју полуголу жену? Као смерну монахињу? Дакле, и по овој феминисткињи увек је крив мушкарац, а жена никада. Надаље, она упозорава да се не смеју давати „сексистички коментари”. Прво, Хајрија Рамадани не зна да придев сексистички нема никакве везе са нечијим изгледом. Придев сексистички потиче из енглеског језика (sexist). У корену те речи је именица sex, која ту значи пол, а не секс. Дакле, та реч означава полну дискриминацију и нема никакве везе са женским облачењем. Ако се жена нападно облачи, разумљиво је да се посматра „сексистички”. Дакле, жена не зна ни етимологију, ни људску природу. Јуче – 7. августа 2022. – на мом зиду се јавила...

Koliko očeva, od 350 000 u Srbiji koji su prijavili otuđenje deteta pod pritiskom majke, je izvršilo samoubistvo jer više nisu mogli da podnesu svakodnevni bol i potpuno ignorisanje njihovih problema od strane centara, Suda i tužilaštva? Svaka takva žrtva na grudima ima napisano ime radnika centra, sudija opštinskog i višeg suda i policije koji, po nalogu okupatora, staju na stranu povećanja problema a ne rešenja. Za zločine prema stotinama hiljada očeva Sud i tužilaštvo ih neće dirati jer pravde u Srbiji nema. Ali, njihova deca će biti prokleta sedam kolena u budućnost zbog zločina svojih roditelja! I neka smatraju da su dobro prošli. Završili su posao drugom a platili su glavama najdražih.

Синтагма „жертвена култура” („victim culture”) настала је у САД. Њоме се жели истаћи да је друштво захватила манија истицања жене као жртве. Дух покретач те „жртвене културе” је феминизам. Зато се савремени феминизам и зове „жртвени феминизам” („victim feminism”). „Жртвена култура” је парадоксалан феномен, јер никада у историји човечанства жена није била заштићена као данас. Њу социјалне норме штите далеко боље него мушкарца. Зашто онда постоји „жртвена култура”?! Циљ феминистичке „жртвене културе” је тај да се та социјална заштита жена још више продуби и прошири. Циљ је да се створе услови за још веће манипулисање заштитничким инстинктом. И заиста та „жртвена” политика делује. Сваким даном се све више проширују женска права, а са њим и женске злоупотребе тих права. Случај Амбер Херд у САД или Данијале Штајнфелд код нас илуструју ту тенденцију. „Жртвена култура” је социопатолошка појава и та два случаја показују како се друштво брани од те социопатологије.

Прије више од 3 мјесеца поднио сам кривичну пријаву за насиље у породици против бивше супруге и њеног мужа због насиља над нашом заједничком дјецом. На слици је повреда десне подлактице старијег сина Добривоја коју је задобио тако што га је у налету бијеса мајка ударила обувачом за ципеле док је млатила њега и брата, јер су по његовим ријечима у игри пробудили њену скоро рођену ћерку. Дјечак се по ко зна који пут жалио на насиље на које се иначе жале и он и млађи брат годинама. Наравно, истог тренутка сам алармирао све инстиуције, доставио доказе а Центар за социјални рад Подгорица је узео изјаву од мог сина који је објаснио да нипошто не жели да се врати код мајке јер му је више доста физичког кажњавања. Да ствар буде још гора дијете свједочи о томе да се у насиљу над њима укључује и њен супруг који им дијели шамаре и насилнички се понаша сваки пут кад дође из Шведске гдје живи. Да је ствар алармантна говоре и следеће чињенице, које се огледају у томе да моје старије дијете тек сада ...

Двери уживају репутацију конзервативне и патријархалне странке. Ништа није даље од истине од тога. Председник те странке Бошко Обрадовић износи изричито феминистичке ставове. На пример, то је учинио у интервјуу датом Силвији Сламник у емисији „Усијање”, а окаченом на јутјуб у суботу 19. фебруара 2022. Ту је он заговарао привилегије за жене. Чему привилеговати било кога? Чим се привилегује једна група људи, дискриминише се друга. Дакле, приступ је у основи погрешан. Он је кукао како жене обаљају два посла (double shift) – један на послу, а други код куће. То је мит. Наш врли Бошкић га је покупио на неком феминистичком семинару за испирање мозгова. По том миту, жене раде два посла, а мушкарци један. Ух! Баш ми их је жао! Али то је мит! Прво, многе жене нису запослене, а њихови мужеви јесу. Логично је и праведно да жене више раде код куће. Неке запослене жене раде код куће, али неке не раде. Раде домаћичке мало или нимало. Осим тога, и запослени мушкарци раде код куће. Махом раде теже пос...

Евидентно је да извршни суд Основног суда у Новом Саду од почетка извршног поступка, јануара 2018. године, па у наредне ЧЕТИРИ године, непрестано крши императивну норму члана 5. Закона о извршењу и обезбеђењу- формални легалитет, јер уместо да спроведе одређено извршење у складу са извршном исправом, суд незаконито преиспитује законитост и правилност овде извршне исправе, одређујући термине и услове одржавања личних односа између мог малолетног сина и мене ОНАКО КАКО ТО НИЈЕ ПРОПИСАНО У ИЗВРШНОЈ ИСПРАВИ И ФАКТИЧКИ ЈЕ НЕЗАКОНИТО МЕЊА. Овај суд у сарадњи са новосадским Центром за социјални рад доприноси: - спречавању извршавања правноснажне и извршне судске пресуде, те - ускраћивању мом детету права на личне односе и другом родитељу – оцу, противно његовим најбољим интересима, уз истовремено кршење права на породични живот, како малолетном детету, тако и мени, његовом оцу, док ме неизвршавање извршне парничне пресуде од стране овде извршног суда доводи у психички процеп, јер сам принуђе...

У новинарству постоји златно правило: извештај треба да садржи одговоре на пет питања: Ко? Када? Где? Како? И зашто? Савремено феминистичко новинарство се еклатантно огрешује о то златно правило. Ту се по правилу изоставља одговор на питање: зашто? Кад чујемо да је нека жена убијена не чујемо који су разлози, поводи, узроци и мотиви тог убиства. Жена је убијена. Зашто? Није битно. Које су околности довеле до тога? Није битно. Жена је доживела „породично насиље”. Зашто? Није битно. Свесно су изврштаји лажни, искривљени или недоречни. То ислуструје и интервју којег је дао Џордан Питерсон (Jordan B Peterson) британској новинарки Кети Њуман (Kathy Newman). Када је Кети рекла да жене у просеку мање зарађују, Џордан је смирено приметио: „Постоје разлози за то” („There are reasons for it”). Кети је додала: „Нису битни разлози зашто мање зарађују. Битно је да мање зарађују.” За њу – као и остале феминисткиње – јако је битно то да јавност не зна разлоге зашто жене мање зарађују, јер тако ствара...

Радикални феминизaм није данас усамљено мишљење неколико појединаца („појединки”), већ део владајуће државне идеологије и политике. Влада Републике Србије је 13. фебруара 2009. године усвојила „Националну стратегију за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности (2009-2015)”. Спровођење те „Националне стратегије” врше многа државна тела: „Управа за родну равноправност” Министарства рада и социјалне политике Републике Србије, „Одбор за равноправност полова” Скупштине Републике Србије, „Савет за равноправност полова” Владе Републике Србије, Републички „заштитник грађана”, „Секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова” АП Војводине, „Одбор за равноправност полова” Скупштине АП Војводине, „Завод за равноправност полова” АП Војводине, Покрајински „омбудсман” и тела за „родну равноправност” при општинама. Њу подупиру и многе међународне оргнизације, као што је нпр. Развојни фонд Организације Уједињених нација за жене (UN Development Fund for Women, UNIFEM). Ту поли...

Не постоји чешћа обмана јавности од оне везане за лезбијско-феминистичку употребу речи равноправност (equality). Нормалан човек би рекао да та реч значи напросто то да су људи једнаки пред законом и да не треба да има привилегованих и дискриминисаних. Та реч то и значи. Али феминисткиње реч „равноправност” не користе онако како је користе нормални људи. Оне ту реч користе у смислу равномерности или паритета (parity). Када феминисткиње кажу „Жене нису равноправне”, оне заправо кажу да жене нису равномерно или паритетно заступљене у свим органима власти. Али то је груба лингвистичка манипулација. Љиди могу бити равноправни, али то не значи да у свим сегментима друштва, па и у органима власти, морају бити равномерно или паритетно заступљени. Још горе, оне реч равноправност користе у смислу идентичности или истоветности (sameness). Када феминисткиње кажу „Жене нису равноправне”, оне заправо кажу да жене и мушкарци нису исти и да се разликују. Наравно да нису исти и да се разлику...

У 50% случајева мушкарац који убије жену изврши самоубиство. Феминистички медији такве мушкарце приказују као кукавице које не могу да се носе са својом одговорношћу. Заправо, та самоубиства нису чинови кукавица него очајних људи који не могу да трпе неправду. На првом месту их је неправедни систем учинио убицама, а затим драконски казнио. За њих нема оправдања, ни милости. Да ствар буде гора, медији их оцрњују најстрашније. Код жена је другачије. После убиства мужева жене ретко кад извршавају самоубиства. Али то је и логично, јер знају да ће добити благу казну, а можда чак и никакву. Знају и то да ће медији њихова убиства оправдати. Добиће неку благу казну и нема разлога за драстичним мерама. Живимо у систему феминацизма. Феминацисткиње из тужилаштва, судова, центра за социјални рад и медија раде све да морално и материјално униште мушкарце. Неке униште и дословно. Доведу их до ситуације да морају да изврше самоубиство. Феминацизам је велико социјално зло.

Насиље је велики проблем, а када је реч о овој теми најчешће се говори о насиљу над женама, а мушкарцима као насилницима, али, у нашој земљи је у порасту и насиље које чини женска рука. То значи да је наша држава радикално феминистичка и да је под утицајем лезбејских феминисткиња које су ушле у сваку пору нашег друштва, контролишу медије, институције и органе државе, па се о томе не говори. Подаци кажу да је најмање 7% мушкараца у Суботици пријавило насиље у породици, да су жртве насиља и злостављања у породици. Ови подаци се злоупотребљавају и лажно представљају као подаци за територију целе Србије,    Када се узме у обзир територија целе Србије та бројка је далеко   већа, па се долази до података да је сваки други мушкарац доживео неки облик насиља од стране жена. Жене као починиоци насиља над мушкарцима према партнерским релацијама у 55,73% су супруге, 22,95%   ванбрачне супруге, 11,47% бивше супруге, 4,91% партнерке, 4,91 бивше партнерке. Дакле, 61% ...