PRAVDA ZA TATE

Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate" Otuđivanje deteta od roditelja sa kojim ne živi je proces tihe, ali razorne manipulacije. To je emocionalno zlostavljanje koje počinje sitnim preprekama, a cilj mu je potpuno brisanje oca i njegove porodice iz detetovog života. Za očeve, deke i bake, ključno je da ne čekaju, već da odmah pokrenu mehanizme koji majku suočavaju sa odgovornošću. Prepoznavanje manipulacije: Izgovori kao oružje Roditeljsko otuđivanje se retko dešava kroz velike, dramatične gestove. Ono se najčešće "hrani" svakodnevnim mikro-manipulacijama i sitnim sabotažama u kojima izgovori i prividna briga o detetu postaju paravan za svesnu opstrukciju odnosa između deteta i drugog roditelja. Evo šest ključnih znakova koji nepogrešivo ukazuju na to da je proces otuđivanja u toku: 1. Zloupotreba dečijeg društvenog života (Kreiranje slike oca kao prepreke) Kada otuđujući roditelj (majka) tvrdi da dete ne može kod oca jer u tom terminu ima rođendan kod druga ili n...

Prazna stolica na Trgu slobode u Novom Sadu sa natpisom Gde je tata, simbol otuđenja dece od očeva. Piše:  Redakcija pokreta "Pravda za tate" Prošlo je deset godina od velikog protestnog skupa očeva na Trgu slobode u Novom Sadu. Tog oktobra 2016. godine, pod zastavom grupa „Pravda za tate” i „Tata je roditelj” , glasno je ukazano na diskriminaciju, medijski mrak i sistemsko urušavanje roditeljskog prava. Danas, deceniju kasnije, podaci pokazuju da nismo samo tapkali u mestu – skliznuli smo u provaliju. Statistika poraza: Brojke koje država ignoriše Na protestu 2016. godine iznet je podatak da oko 100.000 dece iz razvedenih brakova u Srbiji ne održava lične odnose sa svojim očevima. Danas je ta brojka zastrašujuća – preko 200.000 dece u Srbiji nema zakonom zagarantovane lične odnose sa drugim roditeljem. Svako drugo dete u Srbiji je otuđeno ili u dubokom procesu otuđenja, najčešće od oca. Svako četvrto dete je u potpunosti otuđeno, što znači da je roditelj sa kojim dete ...

Piše:  Redakcija pokreta "Pravda za tate" Dok se javnosti serviraju "naučna istraživanja" o porodičnom nasilju, iza kulisa se odvija decenijski socijalni inženjering. Jedan od ključnih stubova tog narativa je knjiga "Nasilje u porodici u Vojvodini" , čija je urednica prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović . I ako se predstavlja kao objektivna studija, ovaj rad je školski primer kako se feministička propaganda koristi za kreiranje državnih protokola koji svesno ignorišu ogroman deo stvarnosti. Autori i akteri: Ko su "Eksperti"? Glavnu reč vodi Vesna Nikolić-Ristanović , osnivačica Viktimološkog društva Srbije (VDS). Uz nju, u pisanju su učestvovali njeni stalni saradnici (iz kruga VDS-a). Ovi autori nisu samo teoretičari – oni su kreatori obuka za policiju, sudstvo i centre za socijalni rad. Oni pišu pravila po kojima se kasnije vama sudi, a ta pravila su duboko jednostrana.  Sistemsko slepilo: Šta autorka "ne vidi"? Najveća zamerka ovoj pu...

Rada Žugić , bivša direktorka Centra za socijalni rad u Staroj Pazovi, Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate" U našoj višegodišnjoj borbi za prava očeva često smo slušali istu frazu: „Sistem je spor, ali dostižan.“ Prekjučerašnja vest o hapšenju Rade Žugić , doskorašnje direktorke Centra za socijalni rad u Staroj Pazovi, srušila je tu kulu od karata. Ali ne onako kako bi pravda nalagala. Uhapšena je zbog novca. Tužilaštvo kaže: oštetila je budžet za 1,5 miliona dinara. Država je poslala UKP i lisice jer je neko dirnuo u NJIHOV džep. I tu leži najmračnija istina našeg pravosuđa: U Srbiji je milion dinara vredniji od hiljada ukradenih zagrljaja. Ko je Rada Žugić? Portret "večnog" kadra Rada Žugić nije slučajni prolaznik. Njena karijera u socijalnoj zaštiti traje decenijama, a na čelu CSR Stara Pazova provela je više od 15 godina . Prošla je sve: od socijalnog radnika na terenu, preko rukovodioca stručnih timova, do neprikosnovene direktorke. Njena moć nije crpljena ...

Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate" U našoj višegodišnjoj borbi za prava očeva često čujemo isti argument: „Nije kriva nikakva globalna agenda ili USAID, naši sudije su prosto nepismeni, a sistem je spor i primitivan.” Kao „dokaz” se navodi primer Rusije, gde očevi u gotovo 100% slučajeva gube starateljstvo, uz opasku da tamo „nema globalizma”. Istina je, međutim, mnogo dublja i opasnija od običnog „nerada” institucija ili „lošeg čitanja zakona”.  Statistika koja ne laže: Jedan priručnik za ceo svet Kako je moguće da u Srbiji, Rusiji, Americi i Britaniji — uprkos potpuno različitim političkim sistemima — statistika eliminacije očeva izgleda gotovo identično? U Srbiji očevi dobijaju decu u oko 4% slučajeva. U Rusiji se taj broj kreće između 2% i 5% . Kada hiljade sudija širom sveta, koji se međusobno ne poznaju, donose identične presude na štetu očeva, to nije „slučajnost”. To je dokaz da svi oni postupaju po istom ideološkom nacrtu. Globalizam nije geografija, već se...

  Šta se krije ispod detetovog usklađivanja i odbijanja roditelja nakon razvoda i razdvajanja porodice? Poremećaji ličnosti, poremećaji privrženosti, prisilna kontrola, psihijatrijski poremećaji, kulturološke pretpostavke, svesna manipulacija, unakrsni pokušaji kontrole deteta. PD obuhvataju - histrionsku - samodramatizaciju u kojoj pojedinci skreću pažnju na sebe, žude za aktivnošću i uzbuđenjem, preterano reaguju na manje događaje, doživljavaju izlive besa i skloni su manipulativnim pretnjama i gestovima samoubistvom. (APA) Granična ili nestabilna PD – emocionalna nestabilnost – psihološki termin za ovo je „afektivna disregulacija“ poremećeni obrasci mišljenja ili percepcije – „kognitivne distorzije“ ili „perceptualne distorzije“ impulsivno ponašanje. intenzivni ali nestabilni odnosi sa drugima Narcisoidni (a) dugogodišnji obrazac grandiozne samovažnosti i preteranog osećaja za talenat i dostignuća; (b) fantazije o neograničenom seksu, moći, sjaju ili lepoti; (c) e...

Otuđenje se javlja ako jedan roditelj narušava odnos deteta sa drugim roditeljem, što rezultira detetovim odbijanjem roditelja, pri čemu se odbacivanje ne zasniva na sopstvenim iskustvima deteta sa odbačenim roditeljem već odražava stav roditelja koji otuđuje - otuđivača. Otuđenje je emotivno štetno za decu, kao i duboko frustrirajuće za targetirane roditeljek oj dete odbacuje pod uticajem drugog roditelja otuđivača. Posledice otuđenja od jednog roditelja pod pritiskom drugog neretko ostavljaju neizbrisive tragove u detetu. Zbog toga je važno da se o problemu otuđenja priča, jer ga naš sistem još ne prepoznaje dovoljno i ne sankcioniše kako treba. Štaviše, otuđivaču na ruku ide spor pravni sistem, jer otuđivači manipulišu sistemom ličnim prijavama - neretko prijavljuju lažno odbačenog roditelja policiji, Centru za socijalni rad, sudstvu. Obično se otuđivač predstavlja kao žrtva, A prave žrtve su deca i drugi roditelj kome je onemogućeno da ostvaruje svoje roditeljsko pravo. BILJANA ĆUL...

Лако је препознати феминисткињу. Она увек износи став да жена никад за ништа није крива. Недавно је Хајрија Рамадани објавила текст у коме стоји: „Жена се не сме посматрати као објект.” А да ли се жена сме облачити као објект? О томе Хајрија не дискутује. Дакле, жена може изгледати као „објект”, али је мушкарци тако не смеју посматрати. А како да посматрју полуголу жену? Као смерну монахињу? Дакле, и по овој феминисткињи увек је крив мушкарац, а жена никада. Надаље, она упозорава да се не смеју давати „сексистички коментари”. Прво, Хајрија Рамадани не зна да придев сексистички нема никакве везе са нечијим изгледом. Придев сексистички потиче из енглеског језика (sexist). У корену те речи је именица sex, која ту значи пол, а не секс. Дакле, та реч означава полну дискриминацију и нема никакве везе са женским облачењем. Ако се жена нападно облачи, разумљиво је да се посматра „сексистички”. Дакле, жена не зна ни етимологију, ни људску природу. Јуче – 7. августа 2022. – на мом зиду се јавила...