PRAVDA ZA TATE

У енгелском реч „секс” („sex”) значи и пол и секс. На основу ње је настала реч „сексизам” („sexism”). Она у енглеском значи „полну дискриминацију”, а не „сексуалну дискриминацију”. Али авај! У српском реч „секс” значи само секс, па за говорника нашег језика реч сексизам конотира само оно што се односи на секс. То погрешно значење свесно шире наше феминисткиње. Оне намерно шире тезу да је „сексизам” нешто у вези са сексом, па је тако „сексистички говор” онај у коме има сексуалних алузија. Када жени кажете да има лепе ноге или груди то је по њима „сексизам” – нешто политички некоректно. То је заправо само комплимент, мада можда не превише суптилан. „Сексизам” је и сваки опис женског изгледа („плавуша”). Сваки компимент је сада „сексизам”, „вређање жена” и „мизогинија”. Мотиви за ту војну против „сексистичког говора” нису у моралном пуританству, него у хомосексуалној оријентацији већине феминисткиња. Оне одбијају комплименте са сексуалним алузијама не зато што су пуританке, него зато што ...

Мизандрија је мржња према мушкарцима. Нормалне жене – у нормалним условима – не мрзе мушкарце. Заправо их воле. Али мрзе их инстинктивно лезбијке. Нажалост, оне су успеле да свој мизандријски поглед на свет прошире на све феминисткиње, а оне скоро на цело друштво. Зато је мизандрија сада владајућа друштвена идеологија и може се звати мизандризам. То је мржња према мушкацима подигнута на ниво идеологије. Препознаћете је у дискурсу критике „патријархата”, „андроцентризма”, „фалократије”, „мизогиније”, „родних стереотипа”, „дискриминације” и „сексизма”. Из све те квазинаучне критике крије се заправо мизандрија.” Та „мизандрологија” – наука о мржњи према мушкарцима – даје „научно” оправдање за мржњу према мушкацима. Предаје се на факултетима и „Родним студијама”. Постоји и „мизандософија” – мудросна мржња према мушкарцима. То је филозофија мржње према мушкарцима. Мржња према мушкарцима уздигнута на ново мистике. То је лезбофеминистичка „родна филозофија” („gender philosophy”) – измишљање ...

Не само да жене доминирају у просветном систему него у њему превладава феминистичка идеологија. Жене у просвети доминирају. Та појава је позната и у другим државама и названа је „доминација жена у просветној струци” („ препондеранце оф women ин the teaching profession ”). Гледајући просвету у целини, код нас жене чине две трећине запослених. 1. ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ У предшколским установама у Војводини жене чине 96 одсто особља, а мушкарци 4 одсто. У предшколским установама у централној Србији жене чине 95 одсто особља, а мушкарци 5. Дакле, жене апсолутно доминирају. Уопште узевши, жене су умешније за рад са малом децом, боље проничу у њихове жеље и намере. Имају више стрпљења и тактичности. Па ипак, зар није пожељно да мушкарци у већем постотку буду васпитачи? Зар готово потпуна феминизације предшколских установа није дискриминаторна према мушкарцима? Можда би и ту требало увести „систем квота”? 2. ОСНОВНА ШКОЛА У основним школама у Војводини жене чине 91 одсто особља, а мушкарци 9 од...

Foto: Branislav Lucić Свенка Савић је живот посветила борби против „патријархата”. То је њена животна мисија. Будући да сматра да је „патријархат” инстинсичан српству, она се окренула против њега и сврстала у фалангу другосрбијанаца. Она сматра и да је тај зли „патријахат” интринсичан Српској Православној Цркви, па је прешла у Католичку. Дакле, разлози конверзије нису верски, него национално-политички. Напросто, инаћење. Свенка је код нас родоначелница „феминистичке лингвистике”. Њу је ширила на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, где је предавала „дискурс анализу”. Да би проширила свој утицај основала је НВО „Женске студије и истраживања Милена Марић Ајнштајн”. Око себе је окупла скупину „феминистиких лингвистичарки”. Њихова опсесија је промоција „родно осетљивог језика” (РОЈ). Остварење њихових амбиција догодило се 20. маја 2021. када је Скупштина Србије усвојила Закон о родној равноправности, који садржи и одељак о „родно осетљивом језику”. Наши водећи лингвисти су се т...

Део одлуке Уставног суда у једном предмету гласи овако:   “Према томе, како неизвршење правноснажне и извршне пресуде, којом је уређен начин одржавања контакта између детета и родитеља са којим оно не живи, може имати негативне последице по њихов однос, а што даље може довести у питање и могућност родитеља да несметано врши родитељска права и испуњава родитељске дужности, Уставни суд закључује да је уставна жалба, без обзира на чињеницу да је предметни извршни поступак још увек у току, допуштена са аспекта члана 65. Устава.   С тим у вези, Уставни суд указује на то да, иако спровођење извршења ради одржавања личних односа са дететом у одређеном тренутку може бити неизводљиво због одбијања детета да виђа родитеља са којим не живи, то не може бити разлог за обустављање извршног поступка, већ, напротив, разлог за примену додатних мера како би се обезбедило извршење правноснажне пресуде.   Извршни суд је, такође, имао законску могућност да позове школу коју деца похађају да у...

Феминисткиње су неуморне у измишљању разлога да жена добије паре, па су се тако досетиле да жене раде у кући „бесплатно” и да за то треба да буду плаћене. Идеју промовишу не само леволибералне феминисткиње, него и неке назови конзервативне и патријархалне жене. Дакле, теза је заразна. Али и апсурдна. И за то постоји више разлога. Прво. Идеја је чист сексизам. Не раде по кући само жене, него и мушкарци. Ја лично перем, сушим и пеглем рубље и одећу, чистим и уређујем кућу, купујем намирнице и спремам оброке. То раде и многи други мушкарци. Заправо, раде и многе друге послове по кући. Ако би се само жене финансирале за кућни рад, онда бих ја и многи други мушкарци били дискриминисани. Дакле, теза је чист сексизам и чиста „родна” дискриминација. Друго. Није тачно да жене које раде по кући то раде бесплатно, а да муж не даје свој допринос. Ако је жена незапослена, неко мора да заради паре да се купе намирнице за јела и друге потрепштине за кућу. Дакле, ако муж ради и то све финансира, онда ...

Обратимо пажњу на то да смо ми ти који су се развели, те да се дете никада не може развести од свог оца/мајке. Обратите пажњу кад разговарајте с особама које стално истичу: “Ја сам најбоља мама/тата на свету!” Посебно ако су разведени, и посебно ако тиме покушавају да дисквалификују другог родитеља. Јер деци су потребна оба родитеља, а они који себе величају то раде и пред децом, неретко говоре како онај други родитељ није добар, не труди се довољно. „Ја сам најбољи родитељ” је покушај отуђивања детета од другог родитеља“ А дете воли оба родитеља, и оба су му потребна, сем ако је реч о врло поремећеној особи, насилнику или зависнику. У позадини приче “Ја сам најбољи/најбоља” крије се подло отуђивање детета, јер дете постаје осетљиво кад му се изнова и, изнова говори: “Само ја умем да бринем о теби. Нико те не воли као ја! ” Уосталом, Сто пута поновљена лаж постаје истина! Дете је врло пријемчиво за манипулацију у којој је један родитељ себе пласира као свеца, а другог као тешког грешни...