PRAVDA ZA TATE

Суочени са злостављањем и занемаривањем, посебно од стране оних које воле, деци је потребна довољна психолошка дистанца од онога што се дешава да не би била преоптерећена и преживела психолошки нетакнута. Пружање мало самопоштовања и наде у будућност захтева од деце да сумњају или не сећају свог искуства и да се одрекну лошег детета (жртве) коме се то догодило као „не ја“. Јанина Фишер 2017. Д еца која су преплашена одраслима који су ван контроле подредиће се као аутомати вољи агресора да одгонетне сваку његову жељу и да их удовољи; потпуно несвесни себе поистовећују се са агресором... Слаба и неразвијена личност не реагује на изненадно незадовољство не одбраном, већ идентификацијом прожетом анксиозношћу и интројекцијом претеће особе или агресора” (Ференци 1933). То добро дете може бити прерано зрело, слатко и услужно, перфекционистичко, самокритично или тихо и стидљиво, али, што је најважније, оно или она има начин да буде прихватљиво и безбедније у небезбедном свету. Цепа...