PRAVDA ZA TATE

Велики број девојака упушта се у предбрачне сексуалне односе. Такви односи се у традиционалном српском језику називају блудничким. Дакле, Србија је пуна блудница, али медији тај проблем не истичу. Бројне феминистичке НВО такве чине бране као „женско право”. Велики бој удатих жене упушта се у ванбрачне сексуалне односе. Такви односи се у традиционалном српском језику називају прељубничким. Дакле, Србија је пуна прељубница. Али медији тај проблем не уочавају. И то понашање се брани као „женско право”. Велики број удатих жена иницира и разод. Дакле, Србија је пуна браколомница, али ни то медији не наглашавају. И то је „женско право”. Велики број и девојка и жена избрши побачај, али и то се ретко кад истиче као друштвени проблем. То је такође „женско право”. Насупрот тишини о тим масовним појавама, медији брује о силовањима. То је велики злочин, али веома редак. Силовања су свуда јако ретка, а у Србији посебно. Србија спада у ред европских земаља са најнижом стопом силовања. Медији брундај...

Медијима – укључујући и друштвене мреже – круже репортаже о тобожњим протестима Иранки против бруталности „моралне полиције”. Са информативног и безбедоносног аспекта то је само специјални западњачки медијски рат против суверености Ирана. Ти протести су фарсични. Нису то спонтане реакције Иранки, него добро организоване и унапред осмишљење акције западних агентура. Те тобожње жртве полиције су обичне агенткиње западних војних служби, које свесно и смишљено подривају суверенитет Ирана. Праве Иранке су задовољне својим положајем у друштву и породици. Неке олошкиње су пристале да глуме увређене и обесправњене протестанткиње за шаку долара. Са моралног аспекта ти протести су покушаји увођења феминизма и у Иран. А чему то води може се видети по нашим женама. Наше жене се облаче како желе. Оне ту слободу искоришћавају тако да се у облаче пермисивно. Неретко носе мини сукње, мрежасте чарапе, халанке, шорцеве, уске панталне, уске и провидне мајице. Облачењем позивају мушкарце на вербални и так...

Лако је препознати феминисткињу. Она увек износи став да жена никад за ништа није крива. Недавно је Хајрија Рамадани објавила текст у коме стоји: „Жена се не сме посматрати као објект.” А да ли се жена сме облачити као објект? О томе Хајрија не дискутује. Дакле, жена може изгледати као „објект”, али је мушкарци тако не смеју посматрати. А како да посматрју полуголу жену? Као смерну монахињу? Дакле, и по овој феминисткињи увек је крив мушкарац, а жена никада. Надаље, она упозорава да се не смеју давати „сексистички коментари”. Прво, Хајрија Рамадани не зна да придев сексистички нема никакве везе са нечијим изгледом. Придев сексистички потиче из енглеског језика (sexist). У корену те речи је именица sex, која ту значи пол, а не секс. Дакле, та реч означава полну дискриминацију и нема никакве везе са женским облачењем. Ако се жена нападно облачи, разумљиво је да се посматра „сексистички”. Дакле, жена не зна ни етимологију, ни људску природу. Јуче – 7. августа 2022. – на мом зиду се јавила...

Пред вама је слика из ургентног центра дечје болнице, уместо да су отац и дете провели лепо дан, они су морали да иду у ургентни центар због повреда које дете већ месецима у назад трпи! Као адвокат дошла сам да видим дете које је сваки пут у све већим и већим повредама и које виђа свог тату свега 16 сати недељено. Отац је због неколико лажних пријава о насиљу, које се није десило, принуђен да све снима и фотографише како му неко не би напаковао још једну лажну пријаву али та лажна пријава док се не докаже да је лажна други родитељ у овом случају (не)мајка, врло вредно ради на отуђивању детета. Дете крај оца има испињено време, оно ужива, међутим изгледа да настрада сваки пут када се врати код (не)мајке којој са одушевљењем препричава лепе тренутке проведене са оцем. Отац је приметио силне повреде по телу детета пре тога је увиђао и тешка занемаривања детета у погледу хигијене и тешких кожних оједа, центар за социјални рад ниједном није реаговао, напротив у извештају пише да је дете леп...

  Виђање деце у такозваним  "конторолисаним условима" ( у Центрима за социјални рад ), није законска категорија и то закон не препознаје !!! То "Виђање у контролисаним условима" у присуству   радника из Центара за социјални рад, је само део "СТРУЧНО-МЕТОДОЛОСКОГ ПОСТУПКА" наводно   "стручних" радника из Центара за социјални рад и може се законски, примењивати само у току "стручно-методолошког поступања" у вези процене родитељске подобности родитеља, а пре достављања коначног ( стручног ) "мишљења" суду, у вези поверавања малолетног детета/деце након развода брака, јер то "Виђање у контролисаним условима" је само део "стручно-методолошког поступка"   радника Центра за социјални рад, који је изгубио сваку сврху и смисао стварности, обзиром да на тај начин радници Центара за социјални рад то максимално злоупотребљавају, ради уцењивања и терорисања родитеља који их не подмити или не   "игра" како он...

Прије више од 3 мјесеца поднио сам кривичну пријаву за насиље у породици против бивше супруге и њеног мужа због насиља над нашом заједничком дјецом. На слици је повреда десне подлактице старијег сина Добривоја коју је задобио тако што га је у налету бијеса мајка ударила обувачом за ципеле док је млатила њега и брата, јер су по његовим ријечима у игри пробудили њену скоро рођену ћерку. Дјечак се по ко зна који пут жалио на насиље на које се иначе жале и он и млађи брат годинама. Наравно, истог тренутка сам алармирао све инстиуције, доставио доказе а Центар за социјални рад Подгорица је узео изјаву од мог сина који је објаснио да нипошто не жели да се врати код мајке јер му је више доста физичког кажњавања. Да ствар буде још гора дијете свједочи о томе да се у насиљу над њима укључује и њен супруг који им дијели шамаре и насилнички се понаша сваки пут кад дође из Шведске гдје живи. Да је ствар алармантна говоре и следеће чињенице, које се огледају у томе да моје старије дијете тек сада ...

Двери уживају репутацију конзервативне и патријархалне странке. Ништа није даље од истине од тога. Председник те странке Бошко Обрадовић износи изричито феминистичке ставове. На пример, то је учинио у интервјуу датом Силвији Сламник у емисији „Усијање”, а окаченом на јутјуб у суботу 19. фебруара 2022. Ту је он заговарао привилегије за жене. Чему привилеговати било кога? Чим се привилегује једна група људи, дискриминише се друга. Дакле, приступ је у основи погрешан. Он је кукао како жене обаљају два посла (double shift) – један на послу, а други код куће. То је мит. Наш врли Бошкић га је покупио на неком феминистичком семинару за испирање мозгова. По том миту, жене раде два посла, а мушкарци један. Ух! Баш ми их је жао! Али то је мит! Прво, многе жене нису запослене, а њихови мужеви јесу. Логично је и праведно да жене више раде код куће. Неке запослене жене раде код куће, али неке не раде. Раде домаћичке мало или нимало. Осим тога, и запослени мушкарци раде код куће. Махом раде теже пос...

Евидентно је да извршни суд Основног суда у Новом Саду од почетка извршног поступка, јануара 2018. године, па у наредне ЧЕТИРИ године, непрестано крши императивну норму члана 5. Закона о извршењу и обезбеђењу- формални легалитет, јер уместо да спроведе одређено извршење у складу са извршном исправом, суд незаконито преиспитује законитост и правилност овде извршне исправе, одређујући термине и услове одржавања личних односа између мог малолетног сина и мене ОНАКО КАКО ТО НИЈЕ ПРОПИСАНО У ИЗВРШНОЈ ИСПРАВИ И ФАКТИЧКИ ЈЕ НЕЗАКОНИТО МЕЊА. Овај суд у сарадњи са новосадским Центром за социјални рад доприноси: - спречавању извршавања правноснажне и извршне судске пресуде, те - ускраћивању мом детету права на личне односе и другом родитељу – оцу, противно његовим најбољим интересима, уз истовремено кршење права на породични живот, како малолетном детету, тако и мени, његовом оцу, док ме неизвршавање извршне парничне пресуде од стране овде извршног суда доводи у психички процеп, јер сам принуђе...

Zamislite sebe kao odraslu osobu, koja je bez svoje želje odvojena od nekoga koga voli, oduzeta Vam je mogućnost da sa tom osobom na bilo koji način kontaktirate, vidite se ili razgovarate, bez prisustva nekoga ko će nadzirati svaku Vašu reč ili gest, zagrljaj ili osmeh. Dalje, zamislite da živite sa ljudima koje takođe volite i verujete im i da Vam oni svakodnevno govore kako je ta Vaša osoba koju volite – loša osoba. Kako je svaki njen postupak zapravo bio loš i opasan po Vas, kako niste dobro razumeli šta vam se dešava i kako Vas ta osoba na kraju krajeva uopšte ni ne voli i napustila Vas je. I još dalje, zamislite da Vam ti ljudi sa kojima živite govore da će se oni razboleti ili umreti ako samo i pokušate da potražite tu Vama dragu osobu a kamoli ako pokušate da je vidite ili joj se vratite. Da ćete, ako nastavite da volite tu osobu izdati njih i oni će umreti od te izdaje i tuge. I, čak, da je ta osoba koju volite povređivala te ljude sa kojima sada živite i da ste Vi jedini k...

  Развод брака је изразито стресно искуство које од оба родитеља захтева прилагођавање на потпуно нове околности у погледу њиховог родитељства. Неки родитељи упркос интензивним емотивним реакцијама и сукобима током процеса развода и после њега успевају да својој деци пруже адекватну емотивну размену и да их заштите од међусобних супружничких сукоба.  Извор:  Crowdwellness.com Међутим, нажалост, често се дешава да родитељи немају такве личне капацитете и у сукобу и борби против бившег супружника дете се нађе као оружје за тај рат. Један од начина на који родитељ злоупотребљава свој однос са дететом, најчешће мислећи да чини заправо добру ствар, јесте окретање детета против другог родитеља. Синдром отуђења од родитеља је први пут у стручној литератури описао и дефинисао психијатар Ричард А. Гарднер. „Ради се о систематском настојању једног родитеља да дистанцира дете од другог родитеља, ангажујући га у процесу уништавања афективних и породичних веза које су некад постојале....

У новинарству постоји златно правило: извештај треба да садржи одговоре на пет питања: Ко? Када? Где? Како? И зашто? Савремено феминистичко новинарство се еклатантно огрешује о то златно правило. Ту се по правилу изоставља одговор на питање: зашто? Кад чујемо да је нека жена убијена не чујемо који су разлози, поводи, узроци и мотиви тог убиства. Жена је убијена. Зашто? Није битно. Које су околности довеле до тога? Није битно. Жена је доживела „породично насиље”. Зашто? Није битно. Свесно су изврштаји лажни, искривљени или недоречни. То ислуструје и интервју којег је дао Џордан Питерсон (Jordan B Peterson) британској новинарки Кети Њуман (Kathy Newman). Када је Кети рекла да жене у просеку мање зарађују, Џордан је смирено приметио: „Постоје разлози за то” („There are reasons for it”). Кети је додала: „Нису битни разлози зашто мање зарађују. Битно је да мање зарађују.” За њу – као и остале феминисткиње – јако је битно то да јавност не зна разлоге зашто жене мање зарађују, јер тако ствара...

Радикални феминизaм није данас усамљено мишљење неколико појединаца („појединки”), већ део владајуће државне идеологије и политике. Влада Републике Србије је 13. фебруара 2009. године усвојила „Националну стратегију за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности (2009-2015)”. Спровођење те „Националне стратегије” врше многа државна тела: „Управа за родну равноправност” Министарства рада и социјалне политике Републике Србије, „Одбор за равноправност полова” Скупштине Републике Србије, „Савет за равноправност полова” Владе Републике Србије, Републички „заштитник грађана”, „Секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова” АП Војводине, „Одбор за равноправност полова” Скупштине АП Војводине, „Завод за равноправност полова” АП Војводине, Покрајински „омбудсман” и тела за „родну равноправност” при општинама. Њу подупиру и многе међународне оргнизације, као што је нпр. Развојни фонд Организације Уједињених нација за жене (UN Development Fund for Women, UNIFEM). Ту поли...

Не постоји чешћа обмана јавности од оне везане за лезбијско-феминистичку употребу речи равноправност (equality). Нормалан човек би рекао да та реч значи напросто то да су људи једнаки пред законом и да не треба да има привилегованих и дискриминисаних. Та реч то и значи. Али феминисткиње реч „равноправност” не користе онако како је користе нормални људи. Оне ту реч користе у смислу равномерности или паритета (parity). Када феминисткиње кажу „Жене нису равноправне”, оне заправо кажу да жене нису равномерно или паритетно заступљене у свим органима власти. Али то је груба лингвистичка манипулација. Љиди могу бити равноправни, али то не значи да у свим сегментима друштва, па и у органима власти, морају бити равномерно или паритетно заступљени. Још горе, оне реч равноправност користе у смислу идентичности или истоветности (sameness). Када феминисткиње кажу „Жене нису равноправне”, оне заправо кажу да жене и мушкарци нису исти и да се разликују. Наравно да нису исти и да се разлику...

У 50% случајева мушкарац који убије жену изврши самоубиство. Феминистички медији такве мушкарце приказују као кукавице које не могу да се носе са својом одговорношћу. Заправо, та самоубиства нису чинови кукавица него очајних људи који не могу да трпе неправду. На првом месту их је неправедни систем учинио убицама, а затим драконски казнио. За њих нема оправдања, ни милости. Да ствар буде гора, медији их оцрњују најстрашније. Код жена је другачије. После убиства мужева жене ретко кад извршавају самоубиства. Али то је и логично, јер знају да ће добити благу казну, а можда чак и никакву. Знају и то да ће медији њихова убиства оправдати. Добиће неку благу казну и нема разлога за драстичним мерама. Живимо у систему феминацизма. Феминацисткиње из тужилаштва, судова, центра за социјални рад и медија раде све да морално и материјално униште мушкарце. Неке униште и дословно. Доведу их до ситуације да морају да изврше самоубиство. Феминацизам је велико социјално зло.

Насиље је велики проблем, а када је реч о овој теми најчешће се говори о насиљу над женама, а мушкарцима као насилницима, али, у нашој земљи је у порасту и насиље које чини женска рука. То значи да је наша држава радикално феминистичка и да је под утицајем лезбејских феминисткиња које су ушле у сваку пору нашег друштва, контролишу медије, институције и органе државе, па се о томе не говори. Подаци кажу да је најмање 7% мушкараца у Суботици пријавило насиље у породици, да су жртве насиља и злостављања у породици. Ови подаци се злоупотребљавају и лажно представљају као подаци за територију целе Србије,    Када се узме у обзир територија целе Србије та бројка је далеко   већа, па се долази до података да је сваки други мушкарац доживео неки облик насиља од стране жена. Жене као починиоци насиља над мушкарцима према партнерским релацијама у 55,73% су супруге, 22,95%   ванбрачне супруге, 11,47% бивше супруге, 4,91% партнерке, 4,91 бивше партнерке. Дакле, 61% ...