PRAVDA ZA TATE

Нема оног “СРАМ ДА ИХ БУДЕ” јер они срама немају, не постоје речи које би описале СТРАХОТУ И УЖАС ОВОГ НАКАРАДНОГ СИСТЕМА. Отац, који је само хтео отац да буде, лежи у притвору јер му је бивша напаковала и исфабриковала пријаву да јој је писао са неког броја, који он не поседује нити број њеног телефона зна. Блокирао ју је одавно, бежећи од ње прекинуо је сваки контакт, али шта то вреди, када му је она сама ( или са неким у договору) исфабриковала да јој је он наводно слао неке поруке. Обесправљени отац као прво уопште нема мотив да тако нешто уради!!! Зашто би себи правио проблем?! Такође, врло је очигледно да НИЈЕ ИМАО НИ РАЗЛОГА ДА ШАЉЕ ПОРУКУ У КОЈОЈ “ВЕЋ ПИШЕ КО ПИШЕ ТУ ПОРУКУ” СА НЕКОГ ДРУГОГ БРОЈА КАДА ИМА СВОЈ?! Зашто би било ко слао поруку у којој “наводи и открива ко то шаље” са неког другог броја, када има свој телефон и КАДА ЈЕ ИСТО ТО МОГАО ДА УРАДИ И СА СВОГ ТЕЛЕФОНА?! Заменици јавног тужиоца у Суботици рекла сам да је било ко могао да пошаље поруку и да сутра може и њу н...

Splitting (цепање) је први описао Ronald Fairbairn у својој формулацији теорије објектних односа; почиње као неспособност детета да комбинује испуњавајуће аспекте родитеља (добар објекат) и њихове аспекте који не реагују (незадовољавајући објекат ) . Дете не доживљава себе и објекат, ни добро и лоше као различите ентитете. Kernberg, Otto F. (1990). Гранична стања и патолошки нарцизам. Лондон. стр. 165. Ако особа не успе да испуни овај развојни задатак на задовољавајући начин, може се појавити гранична патологија. У граничној организацији личности, Кернберг је пронашао „раздвојена его стања која су резултат употребе „цепања“ одбране“. Splitting (цепање) се индукује код деце у развод у и раздвајања када су везана за психичке сукобе родитеља. Ово узрокује цепање ега и пројекцију на родитеље добрих/лоших или идеализованих и демонизованих. Динамика отпора/одбијања је израз који користи АФЦЦ и који сматра да је проблем системски, тврдећи да поларизирање проблема идентификацијом...

  Шта је ПАС синдром отуђења од родитеља ?     Менаџер пројекта Анастасија Бабичева говори о синдрому отуђења од родитеља. ПАС (синдром родитељског отуђења) или синдром отуђења од родитеља је скуп симптома типичних за понашање детета у ситуацији тешког породичног сукоба, када је дете вештачки отуђено од родитеља који живи одвојено, кроз „програмирање“ мржње, избегавања, неспремност за одржавање контакта, коју спроводи родитељ који живи одвојено са дететом . ПАС је изузетно негативно, дубоко трауматично искуство, не само за дете већ и за отуђеног родитеља. Зато се стварање предуслова за ПАС посматра као облик насиља – од психичког до стварног (отмица, изолација), а у таквим ситуацијама говоримо о принудном отуђењу детета од родитеља. Како се то дешава? - Родитељи се разводе или сукобљавају, а родитељ са којим дете остаје да живи почиње да „програмира“ дете на неадекватан однос према другом родитељу који живи одвојено. У таквим ситуацијама за дете се ствара „но...

Део одлуке Уставног суда у једном предмету гласи овако:   “Према томе, како неизвршење правноснажне и извршне пресуде, којом је уређен начин одржавања контакта између детета и родитеља са којим оно не живи, може имати негативне последице по њихов однос, а што даље може довести у питање и могућност родитеља да несметано врши родитељска права и испуњава родитељске дужности, Уставни суд закључује да је уставна жалба, без обзира на чињеницу да је предметни извршни поступак још увек у току, допуштена са аспекта члана 65. Устава.   С тим у вези, Уставни суд указује на то да, иако спровођење извршења ради одржавања личних односа са дететом у одређеном тренутку може бити неизводљиво због одбијања детета да виђа родитеља са којим не живи, то не може бити разлог за обустављање извршног поступка, већ, напротив, разлог за примену додатних мера како би се обезбедило извршење правноснажне пресуде.   Извршни суд је, такође, имао законску могућност да позове школу коју деца похађају да у...

Зашто су очеви дискриминисани? Зашто ПОЛИЦИЈА неће да ради онако како Закон налаже? Пред Вама је делић моје борбе. У питању је поступак, који је на све могуће начине опструисан и заташкаван, а Полиција изричито одбија да призна да исти одуговлачи, не поступа, а све у циљу заштите својих полицијских службеника и лица која раде у Центру за социјални рад и ОЈТ. То је иста она полиција која треба да штити права грађана и настоји да до кршења закона не дође. Коначно, жалбом Поверенику сам успео да дођем до правде и докажем да они који се позивају на најбољи интерес детета и владавину права- креше закон. Систем у ком су очеви на овакав начин дискриминисани је погубан пре свега за децу, али и за грађане, пре свега очеве, јер опструисање државних органа одржавања личних односа са родитељем предстваља насиље над децом, а не поступање истих и кршење права грађана и слобода загарантована Уставом и Међународним законима, није ништа дтуго, до насиље над нама очевима. Након РЕШЕЊА, којим се утврђу...

  Новосадска адвокатица Милина Дорић истакла се у јавности као бранитељица родитеља који су прогањани, јер нису дали да им се вакцинишу деца. Недавно је почела да се истиче у брањењу очева, који су прогоњени од бивиших супруга на основу лажних оптужби за „насиље у породици”. У неким случајевима управо су мајке те које врше насиље над очевима и децом. Активност Милине Дорић само потврђује моје предвиђање изречено одавно да ће се кад-тад појавити нормалне жене које ће стати у одбрану угрожених  насиље у породици . То се већ одавно догађа у САД. Тамо је једна вешта адвокатица бранила и одбранила Џонија Депа од лажних оптужби Амбер Херд. Полако се и код нас жене буде из феминистичке пропагандне анестезије. Нормалних и часних жена које ће стати у одбрану мушкараца биће све више. Подршка Милини – жени која је међу првима устала да брани права мушкараца. Надам се да ће јој се и многе друге придружити.