PRAVDA ZA TATE

Да и деца могу бити жртве лезбијско-феминистичког лобија доказује и девојчица Миа Афрић из Зрењанина. Она је полуромкиња и одраста са мајком и две сестре. Отац, ромске националности, живи у Немачкој и тамо покушава да од немачке државе искамчи неке паре тражећи разне „одштете”. Парола: снађи се. Мајка Милана своје ћерке учи да се и оне „сналазе”, а то значи првенствено то да просјаче или да се на друге начине довијају као да нешто добију. Миа је умиљато дете и у комшији Стеви Лучићу нашла је управо оно што јој је требало. Стево Лукић је добродушан човек, који је овом детету – као и многим другима – несебично помогао. Он је оснивач фонда „Вратимо осмех деци”, који се бави помагањем деци без родитељског старања. За тај рад он је проналазио спозноре. Помагао је деци на бројне начине. Миа је добила највише помоћи, јер је имала ту срећу да Стеви буде комшиница. Стевина кућа је била њен други дом. У Стеви је нашла фигуру оца, којег није имала. Отварала је фижидер кад је хтела и улази...

Radnja se dešava u jednom od CSR u Bgd-u, nevažno je kom jer svi su isti,”sivi” i turobni. Sedim u čekaonici, pored mene sedi čovek od svojih 30-ak god...pored njega je velika žuta kesa,sa logom jedne firme za prodaju igračaka. Kesa je bila puna, kvalitetne i pažljivo birane stvari. On je bio pristojno obučen ali daleko od onoga što nose oni, koji mogu sebi da priušte stvari iz te kese. Sedi, laktovima naslonjen na natkolence, isprepletani prsti na šakama i zagledan u pod. Minut... pet minuta... deset... Tek po neki uzdah ili pomeranje stopala... I to je sve. Razmišljam, šta li on radi ovde? Koja je njegova muka? Odgovor na to je sam došao, koraci uz stepenice i jedan dečiji glas su ga trgli iz tog nepomičnog položaja. Dve žene,jedna od oko 60 a druga oko 30...i jedan dečačić od 4-5 god. Iza njih je bila jedna od onih žena, koje se nose one paž frizure, oblače se neupadljivo i obuvene su u obuću sa ravnim đonom, obavezno imaju naočare koje im vise na onom kanapčiću o...

Postoje radnice CSR koje prilikom razvoda veoma tačno i hirurški precizno sugerišu roditeljima kako da, "od reči do reči", optuže drugog roditelja za nasilje u porodici, seksualno zlostavljanje beba, dece, pedofiliju, incest i slično, što decu i porodicu direktno uvodi u tragediju, posebno u slučajevima lažnih prijava za nasilje. "Ugodnu" poziciju žrtve neretko zauzimaju i same socijalne radnice koje roditelje prijavljuju ili kleveću za nasilje nad njima. Socijalne radnice koje huškaju roditelje jedno na drugo, koje dovode roditelje u sukob, koje konstruišu događaje i manipulišu događajima, koje prikrivaju istinu o porodici, falsifikuju službene spise, a decu Srbije dovode na rub tragedije, trezveni, sabrani, pribrani, prisebni, sređeni, koncentrisani, staloženi, pažljivi, ozbiljni, fokusirani, usredsređeni, hladnokrvni, duhom prisutni, usredotočeni i pozorni roditelji nazivaju "SOCIJALNIM RADNICAMA IZ PAKLA", koje "NI SAME NE ZNAJU KOLIKO...

Насиље над мушкарцима није тема о којој се често говори у Србији. Иако мушкарци у знатно мањем проценту трпе физичко насиље него жене, постоје остали облици којима су чешће изложени, и у њима су жене доминантније. Насиље над мушкарцима не спроводе само жене, супруге, партнерке, спроводе га институције и органи државе- институционално и системско насиље над мушкарцима. Како то изгледа у пракси суда? Дана 20. марта 2019. године, судија Мирјана Родић је донела Решење којим је, у корист некадашње супруге Бујић Горана, одредила привремену меру укидањем личних односа мене туженог противтужиоца са млт. дететом понедељком, средом и петком од 19,00 до 21,00 часова, «...па се утолико мења пресуда овог суда », истовремено одбијајући предлог за одређивање привремене мере Бујић Горана.  На овај начин, судија је прекршила Породични закон, и то: члан 6. став 1. којим је прописано: «Свако је дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се т...