PRAVDA ZA TATE

  Виђање деце у такозваним  "конторолисаним условима" ( у Центрима за социјални рад ), није законска категорија и то закон не препознаје !!! То "Виђање у контролисаним условима" у присуству   радника из Центара за социјални рад, је само део "СТРУЧНО-МЕТОДОЛОСКОГ ПОСТУПКА" наводно   "стручних" радника из Центара за социјални рад и може се законски, примењивати само у току "стручно-методолошког поступања" у вези процене родитељске подобности родитеља, а пре достављања коначног ( стручног ) "мишљења" суду, у вези поверавања малолетног детета/деце након развода брака, јер то "Виђање у контролисаним условима" је само део "стручно-методолошког поступка"   радника Центра за социјални рад, који је изгубио сваку сврху и смисао стварности, обзиром да на тај начин радници Центара за социјални рад то максимално злоупотребљавају, ради уцењивања и терорисања родитеља који их не подмити или не   "игра" како он...

Евидентно је да извршни суд Основног суда у Новом Саду од почетка извршног поступка, јануара 2018. године, па у наредне ЧЕТИРИ године, непрестано крши императивну норму члана 5. Закона о извршењу и обезбеђењу- формални легалитет, јер уместо да спроведе одређено извршење у складу са извршном исправом, суд незаконито преиспитује законитост и правилност овде извршне исправе, одређујући термине и услове одржавања личних односа између мог малолетног сина и мене ОНАКО КАКО ТО НИЈЕ ПРОПИСАНО У ИЗВРШНОЈ ИСПРАВИ И ФАКТИЧКИ ЈЕ НЕЗАКОНИТО МЕЊА. Овај суд у сарадњи са новосадским Центром за социјални рад доприноси: - спречавању извршавања правноснажне и извршне судске пресуде, те - ускраћивању мом детету права на личне односе и другом родитељу – оцу, противно његовим најбољим интересима, уз истовремено кршење права на породични живот, како малолетном детету, тако и мени, његовом оцу, док ме неизвршавање извршне парничне пресуде од стране овде извршног суда доводи у психички процеп, јер сам принуђе...

Насиље је велики проблем, а када је реч о овој теми најчешће се говори о насиљу над женама, а мушкарцима као насилницима, али, у нашој земљи је у порасту и насиље које чини женска рука. То значи да је наша држава радикално феминистичка и да је под утицајем лезбејских феминисткиња које су ушле у сваку пору нашег друштва, контролишу медије, институције и органе државе, па се о томе не говори. Подаци кажу да је најмање 7% мушкараца у Суботици пријавило насиље у породици, да су жртве насиља и злостављања у породици. Ови подаци се злоупотребљавају и лажно представљају као подаци за територију целе Србије,    Када се узме у обзир територија целе Србије та бројка је далеко   већа, па се долази до података да је сваки други мушкарац доживео неки облик насиља од стране жена. Жене као починиоци насиља над мушкарцима према партнерским релацијама у 55,73% су супруге, 22,95%   ванбрачне супруге, 11,47% бивше супруге, 4,91% партнерке, 4,91 бивше партнерке. Дакле, 61% ...