ПРОИЗВОДЊА СВЕТИЦА: СЛУЧАЈ СЕВЕРИНА

 

Они који прате моје објаве знају да сам критичан према феминистички оријентисаним медијима који су се здушно дали у манипулацију јавности масовном производњом светица. Типичан поступак за тај тренд је медијска слика госпођице Северине Вучковић. Она није позната као чедна особа. Штавише, позната је по једном аматерском снимку ванбрачних интимних односа. То већ довољно говори о њеном моралном лику. Они који су боље упознати са тим филмом тврде да је он настао као освета. То још више баца светло на њен катактер. Не бих да тврдим, али можда је то само мањи део њене колекције тог жанра. Није позната ни као жена које бира за мужа особу како то чине многе друге жене. Наиме, удала се за знатно млађег мушкарца. Дабоме да је то њено право, али то указује на њену – најблаже речено – несваскидашњост. Није позната ни као одана супруга. Брзо се развела од Милана Поповића. Не делује да је то био брак из љубави, него из рачуна. На том рачуну су вероватно били добри гени за дете и добри новци на очевом рачуну. Чини се да је тај брак био само добра хередитарна и финансијска тансакција. Није позната ни као добра мајка. Они који познају тај аспект њене личности тврде да је занемаривала сина Александра. Наводно је са њим била више дадиља него она. По некима није поштовала законе своје државе, јер сина није давала оцу да га виђа у време кад је то суд прописао. Они који помније прате њен лик и дело тврде да је давала и антисрпске изјаве. Не знам да ли је то тачно, али од таквог профила личности ни то ме не би чудило. Наводно је и сâм Милан Поповић рекао да је наркоманка. Чак и да је пола од свега тога тачно то јасно сугерише да та жена на заврђује светитељски ореол. Али ту су феминистички медији да ту жену без моралног интергитета прикажу као великомученицу и светицу. „Света Северина моли Бога за нас грешне.”

Типична производања Северине у светицу учинила је Ержебет Пап Рељин у емисији „Документ” емитоване на РТВ у петак 10. фебруара 2024. Већ у најави стоји да Северина „пролази кроз мучну битку за старатељство над дететом”. Ауторки не пада на памет да се запита, а да можда сама Северина није одговорна за то што пролази кроз ту „мучну битку”. Она полази од претпоставке да је Севернина Вучковић светица и да стога нимало није одговорна за то што пролази кроз ту „мучну битку”. Криви су сви други. Чини ми се да је РТВ стало да светитељски ореол нацрта Северни не само зато што је жена, него и хрватска држављанка у правном спору са једним српским државанином. Битно је само то да су увек криви Срби и мушкарци. Другим речима, за све је крив српски национализам и патријарахт.

Директан повод за снимање те емисије је одлука Врховог суда Хрватске којом је старатељство над Александром поверено потпуно оцу Милану Поповићу. Свака иоле објективна емисија би пре свега пренела мишљење самог Врховног суда. Али у емисији нико не цитира одлуку суда, иако је она у целом спору најрелевантија. Ако Врховни суд једне државе није релеванта инстанца, онда ја не знам која је? Али тај пропуст у емисији је и разумљив када се има у виду да феминистичким медијима није сталао да јавност чује било коју релевантну чињеницу у вези са овим случајем. Нико не спомиње образложење суда, зато што феминисткиње не желе да се чују било какве чињенице.

Чињенице су феминистичким медијима непожељне, али зато су пожељни изливи емоција. Нема бољег начина да се јавност изманипулише од коришћања емоционалног језика. Зато је емисија испуњена кукумачењима над Сверинином тешком судбином. Дакле, од једне особе која није за углед медији праве мученицу, жртву и светицу.

Да би се о свему објективно могло судити треба најпре знати све чињенице, а њих сигурно даје Врховни суд. Али оне се заобилазе. Добро би било да се дају мишљења оца, мајке и самог детета, али ни то се не чини. Реч су добиле само особе које ниједну релеватну чињеницу не знају или не желе да кажу. Све оне само лелечу над судбином госпођице. То су професионални нарикачи: Ангелина Чакширан. Александар Филиповић, др Индира Попадић, Роберт Чобан и Ивана Вучковић.

Ангелина Чакширан ламентује над судбином Северине тиме што тврди да она има један „проблем”, а то је што „непогрешиво бира погрешне мушкарце”. Ако је то уопште тачно, онда се може рећи само то да је за тај њен „проблем” крива она сама. Она је на таквој доцијалној позицији да лако може да бира мушкарца какавог жели. То што бира „погрешне” њена је кривица. Заправо, прво је питање да ли су ти мушкарци „погрешни” или је она „погрешна”. Али ова ТВ коментарока не жели да јавности пружи такву сугестију. Дакле, криви су увек други, само не Северина. Она је безгрешна.

Александар Филиповић се брине како ће Северина успети да изнесе „стрес под којим је живела”. Ако је уопште истина да је живела под стресом, фер би било упитали се да ли је можда она сама одговорна за те стресове. Али овом ТВ коментатору не пада на памет да потегне питање Сверинине одговорности. По њему, она је безгрешна светица и за све стресове криви су други. Осим тога сваки разуман човек би се питало да ли су њени стресови већи од стресова било ког другог човека. Усуђујем се рећи да наш ТВ коментатор нема појма шта су стресови. Не зна од кроз какве заиста велике стресове пролазе многи људи. Кад сте гладни, болесни, незапослени, усамљени – ви заиста знате шта је стрес. Нема појма Северина шта је стрес, а ни њен срцепарајући душебрижник.

Др Индира Попадић је изнела начени став да сваки мушкарац који се ожени „треба тој жени да буде подршка и да паралено ради на себи”. Запажање је тачно. И треба муж да буде подршка жени и да ради на себи. Али овој коменаторки није ни на крај памети да буде „равноправна”, па да примети да и жена треба мужу да буде подршка и да ради на себи. Дакле, жена нема никакву одговорност ни око чега. Сва одговорност је на мушкрцу. Дабоме да је то идеалан рецепт за развод – појава која феминисткиње радује.

Роберт Чобан је приметио да родитељи морају да се ослободе „каприца” да деца не би испаштала. Тачно, само није јасно да ли он мислио на Сверинине или Миланове „каприце”. Чини се да је Врховни суд дао Милану старатељство имајући у виду Северинине „каприце”, али о њима Чобан ни речи. Мора се чувати Северинин светитељски култ.

Ивана Вукчевић је изазила забринутост над ситуацијом малог Александра. Запажање је на месту, јер је вероватно дете растрзано. Али ни она не потеже питање Северинине одговорности за ту ситуацију. Она је светица.

Роберт Чобан Северину директно амнестира било какве одговности када каже: „Мислим да ту није до тога шта је она урадила.” Дакле, по Чобану Северина није ништа урадила, а суд јој је узео дете без разлога и повода. Мислим да би требало прочитати одлуку сида, па видети да ли је то тако. Није вероватно да је суд донео такву одлуку из чиста мира.

Др Ивана Попадић са тугом констатује да је све што Северина пролази последица тога што „није била послушна”. Само једно питање: а шта има лоше у томе да се буде послушан? Има много ситуација када особа и треба да буде послушна. Поготово треба особа бити послушна супружнику и државним властима, а чини се да то Северина није била. То што Северина није била послушна, не чини је светицом и мученицом, него управо особом без смирења и поштовања за друге. Непослушност није врлина, како то др Ивана Попадић сугерише у својој квазиморалци.

Одустајем од даљег навођења отужних мисли ових градитеља светачког култа преподобне мати Северине. То што они раде није ништа друго него писање једној недостојној особи житија. Савремени медији су писарнице феминистичких житија у којима су морално декаденте особе главне јунакиње. Што имате више мана и греха то ће вас феминистички медији више уздићи на лествици свог изопаченог култа.

Све у свему, случај Северина потврђује моју више пута изрицану тезу да све што феминистички медији раде јесте стварање подела у друштву. Они својом необјективношћу и пристрасношћу само стварају свађе, размирице, препуцавања и општу нестабилност. Они свесно праве поделе у друштву тиме што манипулишу јавношћу. Феминистички медији су отрови. Не наседајте.

Аутор текста: Владислав Ђорђевић