PRAVDA ZA TATE

Piše: Redakcija Pokreta "Pravda za tate" Često nam govore kako su naši problemi plod "balkanskog mentaliteta", neuređenih institucija i tranzicije. Govore nam da treba da težimo zapadnim modelima i vrednostima, npr. onom u Norveškoj, gde je sve "po zakonu i u interesu deteta". Istina je mnogo surovija. Javio nam se otac koji već osam godina proživljava golgotu u toj istoj "demokratskoj" Norveškoj. Njegova priča ogoljeva globalni mehanizam uništenja oca koji ne poznaje granice: ZLOUPOTREBA DIJAGNOZA: U njegovom slučaju, majka dece ima krivični dosije (zatvorska kazna za malverzacije) i dve teške psihijatrijske dijagnoze. Odgovor norveškog sistema? "To ne umanjuje njene roditeljske sposobnosti." LAŽNA OPTUŽBA KAO STANDARD: Otac je godinama mrcvaren lažnim optužbama za nasilje. Tek nakon višegodišnje borbe, pravosnažno je oslobođen. CENA UNIŠTENOG ŽIVOTA: Za godine progona, gubitak dostojanstva i narušen odnos sa decom, država mu je isp...

Sindrom otuđenja od roditelja može imati dugoročne posledice. Deca mogu čak doživeti anksioznost i depresiju. To može dovesti do toga da se deca osećaju izolovano i usamljeno. Možda će im biti teško da veruju drugima i mogu da prenesu ovaj model u živote svojih budućih porodica. Po prvi put, R. A. Gardner, Sindrom otuđenja od roditelja (PAS), govorio je o „sindromu otuđenja od roditelja“ 1985. godine. Ovaj "mentalni poremećaj", prema njegovim rečima, nastaje kod deteta prilikom razvoda roditelja, kada je potrebno rešiti pitanje izbora budućeg mesta stanovanja deteta.   Otuđenje od jednog od roditelja nastaje zbog činjenice da drugi namerno negativno govori o bivšem supružniku u očima deteta. Postoji takozvano "programiranje svesti" za formiranje negativne slike. I tako se jedan od roditelja pretvara u „metu“ od koje se dete udaljava. Postoje dve grupe faktora koji utiču na pojavu i ispoljavanje pojave: Ljubomora ili mržnja koju doživljava jed...

  Чак и након конфликтног развода, деца имају право да наставе комуникацију и са мамом и са татом. Развод родитеља дете често доживљава као колапс уобичајеног сигурног света. У овој кризној ситуацији психолози саветују оцу и мајци: колико год вам је тешко, обратите више пажње на дете. Разговарајте са њим, подржите га, не остављајте га самог са новим снажним осећањима и застрашујућим мислима. И што је најважније, никада немојте терати децу да бирају који је родитељ добар, а који лош.   Дете не напушта једног од родитеља својом вољом „Мама (тата) ме не воли, не требам јој ( му ), он (он а ) је лош (лош а )“, ако дете изговори такве или сличне речи о једном од својих родитеља, са којим је комуницирало много пре развода, могуће је. Ово је манифестација синдрома отуђења од родитеља. Термин „синдром отуђења од родитеља“ први пут је користио 1985. дечији психијатар Ричард Алан Гарднер. Ово је општи опис стања неке деце која се нађу у центру сукоба својих родитеља и принуђ...

  Ambiguitetni gubitak je jedno od najrazornijih emotivnih stanja koja čovek može doživeti. Reči targetiranih i otuđenih roditelja sa kojima radim potresaju čak i onoga ko ne zna ništa o psihološkoj težini koju ti ljudi nose. "Ne mogu da se radujem svom drugom sinu, trudim se ali ne ide. Volim ga i sve je tu kako treba i sa njim i sa mojom drugom porodicom, ali kada ga vidim kako se gega onako mali prema meni i grli me, ja bih mogao samo da plačem. Uvek mi je u glavi slika mog prvog sina i pitam se da li liči na svog brata, kada je prohodao, kada mu je ispao prvi zub, da li me se uopšte seća... i sve to oboji u sivo ovu moju sreću i samo bih plakao. A znam da ne smem tako da se osećam." "Sada će četvrta godina kako nisam videla svoje dete. Ne znam šta da radim, ne mogu da odustanem a ne mogu ni napred, nemam kuda da krenem. Kao da ležim u grobu a još nisam umrla. Čekam da dođe vreme da ovo malo prijatelja koje imam bace šaku zemlje preko mene." Mnogi se očevi i majk...