CENZURA ILI STRAH OD ISTINE? Pravo na političku kritiku I kritiku rada, pravo na slobodu izražavanja

Nedavno se novosadskoj grupi očeva "PRAVDA ZA TATE", obratio admin fejsbuk grupe  " Novi Sad u srcu - Novosađani u belom svetu", koji kaže, da je dobio upozorenje od fejsbuka! Inače to nije nije prvi slučaj obraćanja, obraćali nam se admini mnogig grupa.

"Pozivaju se na NAŠ zakon o zaštiti ličnosti...Naime, niko ko NIJE OSUĐEN, ne sme javno biti optužen! Ovo Vas molim kako bi grupa nastavila da postoji!- napisao je admin fejsbuk grupe  " Novi Sad u srcu - Novosađani u belom svetu"

Ovde je reč o pojedincima zaposlenih u centrima za socijalni rad, (ne)pravosuđu, policiji, i drugim organima države, femiNACIstkinjama, a koji imaju za cilj masovnim prijavama naših postova i članaka, u kojima govorimo o organizovanom kriminalu, socijalnoj i pravosudnoj mafiji, da uvedu cenzuru. 

Ovako nešto se ne dešava prvi put. Oni u svojim prijava navode da se time sprovodi proganjanje i ugrožavanje sigurnosti uznemiravanjem javnosti ", putem društvenih mreža. 

Državni funkcioneri , radnici  socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, pripadnici MUP-a, prosvetni radnicii, direktori, rukovodioci, odgovorna lica institucija sistema i organa, javne su  ličnosti, koji rade u interesu građana Srbije, u interesu javnosti, te su dužni  da trpe kritike, koje se iznose u vezi sa njihovim  javnim radom i državnim poslovima, te se ne mogu smatrati proganjanjem i ugrožavanjem sigurnosti uznemiravanjem javnosti .

Kritike, koje se iznose u vezi sa njihovim  javnim radom i državnim poslovima, nisu povreda ugleda i časti  kao prava ličnosti jer nije bila usmerena na njigovu ličnost već na njihovo postupanje u poslovima koje obavljaju.

Saglasno Ustavu Republike Srbije i odredbama Konvencije o zaštiti ljudskih i manjinskih prava, svaki građanin može da kritikuje rad Vlade, njenih ministara, radnika socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, pripadnika  MUP-a, prosvetnih  i zdravstvenih radnika, direktora i predsednika institucija sistema i organa, i iznosi vrednosni sud o njihovom radu, te je granica te kritike prema funkcionerima šira u odnosu na ostale građane.

Pravo na političku kritiku I kritiku rada svih gore navedenih, a  čije su prihvatljive granice šire nego u slučaju običnih pojedinaca proizilazi iz odredbe člana 46 Ustava Republike Srbije i člana 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Navedenom odredbom Ustava propisano je da se jemči sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Sloboda izražavanja može se ograničiti zakonom, pored ostalog, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Navedenom odredbom Evropske konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja i to pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u cilju zaštite ugleda i prava drugih.

Ovo je samo znak da smo na pravom putu, da se pojedincima drmaju fotelje, da su se uplašili, da treba udariti još jače i nastaviti sa dosadašnjim radom. 

PRAVDA ZA TATE.