ЗАШТО ЖЕНЕ ЗАРАЂУЈУ МАЊЕ?

У недељу 22. августа 2021. Политика онлајн објавила је чланак „Жене у Србији примају у просеку 8,8 одсто мању плату од колега.” О чланку се могу рећи бар дванаест ствари.

Прво. Овновна нит чланка је та да су жене у економији дискриминисане. Нису. Теза је погрешна. Жене у економији нису дискриминисане. Када раде исти посао исте дужине и исте квалитете жене су једнако плаћене као и мушкарци.

Друго. Жене које раде исте послове као и мушкарци заправо уживају бројне привилегије. Оне могу бити формалне и мање формалне. Овако или онаку, жене добијају бројне предности (advantages).

Треће. Са аспекта журналистике, чланак је дежа ву. Он је само један у мору таквих чланка који су преплавили електронске и штампане медије. Они су продукт радикалних феминисткиња које контролишу главнотоковске медије.

Четврто. Са аспекта психологије, чланак има за циљ да код жена изазове револт и бунт. Жене које имају та осећања нису срећне. Али феминисткиње за њихова осећања не маре.

Пето. Са аспекта социјалне политике, чланак има за циљ да приволи јавност да прихвати додатне социјалне привилегије жена. Феминисткиње желе да убеде јавност да су жене у привреди дискриминисане и да морају да се уведу „антидискриминациони закони”. Ти закони су заправо нешто друго: они су дискриминаторни према мушкарцима.

Шесто. Жене „у Србији примају у просеку 8,8 одсто мању плату од колега” не зато што су дискриминисане, него из бројних других разлога. Основи је тај што жене имају тенденцију да се баве лакшим половима, а они су суфицитарни, па тиме и мање плаћени. Мушкарци имају тенденцију да се баве тежим пословима, а они су дефицитарни, па тиме и више плаћени. Дакле, основни разлог је елементарни закон понуде и потражње.

Седмо. Мушкарци су више плаћени, јер имају тенденцију да се бави грубљим, тежим, рискантнијим и прљавијим пословима. Жене су мање плаћене, јер имају тенденцију да се баве удобнијим, лакшим, безбеднијим и чистијим пословима. Тренутно кречим собе, а то не само да није физички лако, него је и прљаво. Зато и нема жена професионалних фарбара.

Осмо. Жене су мање плаћене и зато што имају склоност ка радним апсентизму – одсуствовању с посла. Жене чешће узимају слободне дане. Чешће одлазе на боловање. Чешће раде скраћено радно време (part-time jobs). А ређе раде истовремено више полова и ређе раде прековремено. Чак и кад раде номинално исте послове, мушкарци и жене га не раде заправо исто.

Девето. Жене су мање плаћене и зато што избегавају ноћни рад. Мање су плаћене и зато што избегавају рад који захтева дуга путовања до посла и дуга одсуствовања од куће.

Десето. Жене су мање плаћене и зато што избегавају рад напољу (out-door jobs), а преферирају рад унутра (in-door jobs). „Послови плавих крагни” (blue collar jobs) су махом мушки послови. Они су тежи, па тиме и више плаћени. „Послови ружичастих крагни” (pink collar jobs) су махом женски послови. Они су лакши, па тиме и мање плаћени. То је јасно сваком ко има три зрна соли у глави.

Једанаесто. Феминистички доказ да су жене дискриминисане због постојања „родног доходовог јаза” („gender wage gap”) нико нормалан не узима озбиљно. Одавно су га оповргли бројни паметни људи: како мушкарци (Ворен Фарел, Џордан Б. Питерсон, Мајло Јанопулос), тако и жене (Френсис Кендал, Џенис Фиаменго, Кристина Хоф Самерс). Њега мантрају само феминистичке будале.

Дванаесто. Новине Политика преузеле су радикалне феминисткиње. Оне преко њега трују јавност феминистичким небулозама. Штетне последице тога већ се осећају, а осетиће се још више у периоду који долази.

Аутор текста: Владислав Ђорђевић