ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ: КАКО ФЕМИНИСТКИЊЕ ПРАВЕ СПРДЊУ ОД ДРЖАВЕ И ЈЕЗИКА

У суботу 27. јануара 2024. у јутарњој емисији на ТВ водила се дискусија између потпредседнице Српске странке Заветници Милице Ђурђевић Стаменковски и бивше министарке за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордане Чомић. Гордана је испољила своје право лице. Приказала се као муљаторка, мутивода, преваранткиња, блеферка и фолиранткиња. Али такве су све феминисткиње. Зао сој. С друге стране, Милица је потврдила своју репутацију интелигентне, часне и недвосмислено патриотски оријентисане особе.

Гордана је упорно дволично тврдила да јој је драго што су се у дискусију о „родно осетљивом језику” укључиле Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика САНУ имплицирајући тиме да ће та тела помоћи у креирању тог језика. Али то је блефирање. Те две институције не само да не намеравају да подупру тај накарадни закон, него су управо његови противници. Дакле, жена блефира. Баца јавности прашину у очи. Погрешно приказује намере тих институција.

Гордана је сугерисала и то да одредбе закона о родно осетљивом језику доносе женама слободу, али чињеница је да оне никоме не доносе слободу, него језичка ограничења и строге новчане казне за оне које хоће да се слободно изражавају. Дакле, жена лови у мутном.

Чак је и водитељица емисије Марија била против тог закона. Она је сугерисала рогобатност израза „водичица”. То њој звучи лицкасто.

Милица је бриљирала рекавши већ у првој речници да је то све једна „лакрдија, компромитација равноправности, насиље над језиком, једна орвеловска визија света”. Додала је да је то „силовање језика”. Дабоме. С правом је додала да је то „урађено мимо свих прописа лингвистике, граматике, стандарда српског језика”. Против њега су не само Српска Православна Црква, Матица српска, Одбор за стандардизацију српског језика САНУ, него и Савет при Влади и Високи савет судства. Знајући све то, феминисткиње су тај закон прогурле „испод жита”, дакле, мимо било какве редовне процедуре и јавне расправе. Све је рађено изразито нетранспарентно, а феминисткиње су тобоже за транспарентност.

Милица је пренела мишљење многих жена да тај језик „извргава руглу њихов положај и само женско биће”. Паметно је приметила: „Ово није српски језик. Ово је језик невладиних организација и џендер идеологије.”

Водитељица је навела случај да је један човек кажњен зато што је жену судију назвао „судиница”. Тобоже ју је увредио. Случај зорно приказује шта је сврха свега: лов на мушкарце. Родно осетљив језик је само једно од бројих начина да феминисткиње на ломачама спаљују мушкарце и изводе ритуални „аутодафе”.

Водитељица је споменула и ауторку „Приручника за употребу родно осетљивог језика” Јелену Лалатовић – иначе без икаквих лингвистичких компетенција – која је тврдила да родно осетљив језик води ка слободи изражавања. Он заправо води ка ограничавању слободе изражавања. Јелена Лалатовић ради што и све друге феминисткиње: маже народу очи. А та иста Јелена је против закона о употреби ћирилице, јер је плаћена да поништава српски културни идентитет.

Милица је с првом критиковала Гордану којој је све то „слатко” и додала да је то заправо „свеопште језичко и правно насиље”.

Водитељица се запитала да ли ће бити кажњена ако каже да је новинар, а не новинарка. Њој је то деловало бесмислено и блесаво, па је почела да се смејуљи. Није добила никакав одговор. Гордана се плашила да било шта одговори, јер је знала да би сваки одговор био контрапродуктиван за њену ствар.

Милица је била прави филозоф приметивши да „сваки језик утиче на свест” и да је „језик артикулација мисли”. Додала је: „Иза овога свега крије се један озбиљан инжењеринг над свешћу српског народа”. Тако размишља образована особа. Милица је указала и на ситуацију у САД где се сад форсира да се дојиља зове „особа која доји грудним кошом”, ваљда зато да се мушкарци дојиље не би осећали дискриминисани. Додала је и то да „ово нема везе са женским правима”. Дабоме да нема. Додала је: „То је класичан покушај да невладине организације покажу свој утицај на државу и да се променом језика утиче на промену свести, односно на наш логос”. Милица је показала ширину културе и образовања.

Она је и одличан полемичар. Гордану је спустила: „А ко је Вас прогласио особом која треба да одлучи шта женама треба? Од кад сте Ви добили монопол? На основу чега? Како? Ко је Вама дао за право да одлучујете какви ће закони бити увођени?” Питања су реторска, јер се одговор подразумева, а то је да је Гордана самозвани представник жена, кривотворитељ њихове воље и узурпатор њихових хтења.

Милица је додала и то да феминисткиње нису уважиле ниједан предлог који је дао Одбор за стандардизацију. Лепо је закључила: „Ви правите лакрдију од државе!” А када је Гордана почела да врда, Милица јој је одбрусила: „Ви нисте у стању да одговорите на питање на кога се односе санкције!” Она је Гордана – у маниру свих мутивода – то све покушала да забашури спуштајући разговор на лични ниво: „Ја се Вама не допадам и то је у реду”. Милица је прозрела тај манир изврдавања и одбрусила јој: „Госпођо Чомић! Нисам ја овде да се Вама удварам, па да се Ви мени допадате или не допадате!” Кад је поново та блеферка почела да зановета у стилу нисам „саговоник” него „саговорница” и нисам „министар” него „министарка”, Милица ју је поклопила: „Ви сте били министар за дијалог и избегавате дијалог!” Право у среду! Прозрела је њене махинације.

Гордана је у фазону лезбијки рекла да је Марија „лепа жена”. Милица је прозрела ту лезбијску кокетерију и одбрусла јој: „Немоје да правите спрдњу од државе и српског језика!” То Годана и њене суфлерке управо и раде! Милица је духовито додала: „Нисте Ви, госпођо Чомић, нови Вук Караџић.” Када је Гордана опет почела да се измотава, Милица је остала прибрана и одлучна: „Веома је значајно да о томе разговарамо, јер ово улази у школе, а Ви се понашате ноншалантно, као неко ко је деценијама у политичком животу и кога баш брига какве ће ово последице имати, јер Ви имате свој план да задовољите апетите одређених феминистичких организација, које немају никаквог упоришта у српском друштву и која представља мањину и која нас терорише, врши агресију и уводи хаос.” Све савршено речно, а Гордана опет све спушта на лични ниво и додаје: „Имате право на политичку агенду!” Милица ју је опет прочитала: „Није то политичка агенда! Немојте то радити! То је препорука Одбора за стандардизацију. Они нису политичари.” Гордана се невољно сложила. Онда је уопштено рекла да се она „држи чињеница”, а Милица ју је опет поклопила рекавши „да није чула ниједну”. Дабоме да није, јер их Гордана ни нема.

Гордана је додала да је једина новина Закона о родној равноправности у односу на Закон о равноправности полова из 2009. та што се сад уводе казнене мере. Одмах је, у маниру добре и милосрдне виле, рекла да је то невољно учињено, јер нико не воли казне. А кад ју је Милица упитала зашто је онда то учињено, Гордана је рекла да би се тиме људи приморали на „дијалог”. Милица је схватила да је то још једно Горданино замајавање и глуматање, па јој је рекла да то напросто није тачно. Не ради се ту ни о каквом „дијалогу”, него о кажњавању особе која не каже „војникиња”. Од тог кажњавања се Гордана оградила. Милица је схватила то курвинско изврдавање, па јој је одбрусила: „Ви се ограђујете од сопственог закона. То у животу нисам видела! Незабележен случај.” Схватила је да је насмарила Годрану ухвативши је у контрадикторности, па се почела смешкати.

На крају је „закуцала”: „То показује ко су ти који покушавају да то протуре. То су исти они који су нападали Српску Православну Цркву у Црној Гори. То су исти они који нападају Републику Српску. То су исти они који су залажу за независност лажне државе Косово. Иста матрица. Исти су они који раде на разградњи српског друштва, нашег националног идентитета да би нас сломили. Српски језик је опстао кроз векове и за време турске окупације и сасвим је сигурно то што сте сте Ви једног јутра пробудили и решили да будете нови Вук Караџић не може да доведе до тога да грађани Србије усвоје ове термине као прихватљиве. Језик је жив организам.”

Све у свему, Милица Ђурђевић Стаменковски је разбила феминисткињу Гордану Чомић, као што је то раније учинио Џордан Питерсон са феминисткињом Кети Њумен. Кети Њумен и Гордана Чомић су искасапљене аргументима. Милица је осветлала образ женама, а Гордана је представљена као карикатурална министарка за пропагирање феминистичке и ЛГБТ идеологије, а све под кринком одржавања „друштвеног дијалога”. Све је код феминисткиња фолирање. Све.

https://www.youtube.com/watch?v=jPZEPZyKARs