У Републици Србији свакодневно крше се основна људска права, нарочито права детета. Процењујемо да су права детета посебно угрожена у ситуацијама после прекида брачних и ванбрачних веза, да родитељи, нарочито мајке, врше злоупотребу деце спроводећи психичко насиље над њима у циљу задовољавања сопствених психолошких и правних потреба, те да је зато потребна додатна заштита деце. Заштита коју деца немају, као ни родитељи који, у датом тренутку, не живе са дететом, па тако и нису у могућности да врше родитељско право. Тај облик насиља над децом се несметано спроводи, а њега, у својим поступцима, штите и подстичу надлежне институције државе, нарочито Органи старатељства.
Судови који доносе одлуке о самосталном вршењу родитељског права, после развода брачних и ванбрачних заједница, у 96% случајева, самосталним старатељством над децом, дарују мајке. Очеви, углавном, добијају неко време, изражено у неколико часова, колико ће лични односи са децом трајати у току седмице. У бракоразводним парницама, за потребе суда, Центри за социјални рад у 99% случајева мишљења су да мајци треба поверити бригу, и старање о деци, што је чиста дискриминација мушких родитељских права, којим се директно крше права детета.
Центри за социјални рад, законом одређени за помоћ породици и надзор над вршењем родитељског права, постали су одељења невладиних организација, који на све начине помажу мајкама у законом забрањеној злоупотреби родитељског права. Свако четврто дете,у Србији одраста без оца. Преко 100.000 деце у Србији нема личне односе са својим очевима, због тога што мајке то не допуштају, а надлежне државне институције нескривено толеришу непоштовање судских одлука око времена и начина одржавања личних односа деце и њихових очева. Иако то само формално представља кривично дело у Србији, веома ретко ће надлежна тужилаштва неку мајку гонити због извршења, док Центри за социјални рад, судови и тужилаштва не предузимају ништа на заштити деце.
Коментари
Постави коментар