У суботу – 27. октобра – окачио сам објаву „’Монструм’ из трамваја”. Његова поента је једноставна: не треба претеривати у осуђивању, ако се не знају све околности догађаја. Тек када се знају све чињенице може се судити поштено и праведно. Штавише, так када знамо узроке и разлоге неког непочинства можемо се надати да ћемо га оклонити. Чинило ми се да ту не може бити ништа спорно. Мислио сам да би сваки моралан и разуман човак тако размишљао. Али авај! Отишао сам на Београдски сајам књига и када сам синоћ сео за компјутер затекла ме је порука мог пријатеља Дејана Павловића: „Vladislav je sve ovo sa smeškom na licu propratio i nigde nije ostavio ni jedan komentar niti pokušao da zaustavi ovu sramotu..” Хвала Дејану Павловићу на овом коментару, јер он савршено потврђује поенту поста, а то је да људи суде о нечему што нимало не познају. Суде на основу претпоставки, а не проверених чињеница. Дејан је судио о мојим поступцима не знајући да сам за викенд – у суботу и недељу – одсуств...
Pravda za tate: Borba za ravnopravno roditeljstvo. Dete ima pravo na oba roditelja, a uloga oca nije luksuz – već potreba. Naš blog je glas očeva koji se suočavaju sa sistemskim izazovima i predrasudama u borbi za vreme sa svojom decom. Ovde delimo pravne informacije, lična iskustva i pružamo podršku u ostvarivanju roditeljskih prava. Nismo ovde da se borimo protiv bilo koga, već ZA pravo dece na oca. Jer pravda za tate je pravda za decu.