PRAVDA ZA TATE

Stiglo nam je pismo oca Ljubiše Rankovića, prvobitno podeljeno sa članovima naše zajednice. Nema naslov, jer ljubav, bol i strpljenje ne moraju uvek da se imenuju. Ponekad je dovoljno samo postojati. Prenosimo vam ga u celosti na blogu "Pravda za tate" , jer je ovo autentičan glas hiljada očeva koji čekaju na ostvarivanje svojih ličnih odnosa sa decom. Oko moje, Ne znam kad ćeš ovo čitati. Možda kad porasteš, možda kad ti bude teško, a možda nikad. Ali ja ovo pišem jer ne želim da ćutim u sebi. Bio sam tu. I kad me nisi videla, i kad nisi htela da se javiš, i kad je između nas stajalo nešto što nije trebalo da stoji. Nisam odustao, samo sam morao da stojim sa strane i da čekam trenutak koji nije dolazio. Život nije uvek fer. Ponekad te stave u priču koju nisi birala, ali ono što biraš jeste ko si ti u svemu tome. Ja te ne vučem ni na čiju stranu, ne tražim da biraš. Samo želim da znaš da imaš oca koji te voli bez uslova, bez računice i bez ljutnje prema tebi. Ako ti ikad kaž...

Пише: Редакција покрета "Правда за тате" Често чујемо да су деца будућност нашег друштва. Међутим, подаци показују да та будућност директно зависи од једног често занемареног фактора – присуства оца у дому. Према најновијем информативном листу Института за политику „Америка на првом месту“ (AFPI) из 2024. године, очинство није само приватна породична ствар, већ питање од највишег националног и јавног интереса. Статистика која позива на буђење Документ под називом „Очеви су важни – пренесите то даље“ износи јасне и немилосрдне податке о последицама „кризе одсуства очева“. Деца која одрастају без активне улоге оца суочавају се са знатно већим животним изазовима: Сиромаштво: Вероватноћа да ће дете живети у сиромаштву драматично опада када је отац присутан и економски ангажован. Образовање: Присуство оца је један од најјачих предсказатеља да ће дете успешно завршити средњу школу и наставити образовање. Безбедност заједнице: Постоји директна корелација између присуства очева ...

Пише: Редакција покрета "Правда за тате" У друштву се често отац посматра као фигура која је ту да „помогне“ мајци, пружи сигурност или логистичку подршку. Међутим, савремена развојна психологија доноси далеко снажнију поруку: отац је незаменљиви архитекта дечијег емоционалног и когнитивног развоја. Један од најзначајнијих научних радова на ову тему, објављен у престижном часопису Developmental Review 2020. године под покровитељством америчког Националног института за здравље (NIH), детаљно анализира како специфичан стил игре који очеви доносе мења будућност детета. Више од забаве: Игра као тренинг за живот Истраживање које су спровели Амодија-Бидаковска, Лаверти и Рамчандани истиче да очеви кроз игру остварују нешто што је кључно за дечији мозак: оптимални ниво изазова. Док мајке често пружају сигурну луку и утеху, очеви су ти који дете из те луке изводе. Кроз тзв. „грубу и бурну игру“ (нпр. рвање, јурење, превртање), очеви уче децу како да управљају снажним емоцијама и узб...

Prazna stolica na Trgu slobode u Novom Sadu sa natpisom Gde je tata, simbol otuđenja dece od očeva. Piše:  Redakcija pokreta "Pravda za tate" Prošlo je deset godina od velikog protestnog skupa očeva na Trgu slobode u Novom Sadu. Tog oktobra 2016. godine, pod zastavom grupa „Pravda za tate” i „Tata je roditelj” , glasno je ukazano na diskriminaciju, medijski mrak i sistemsko urušavanje roditeljskog prava. Danas, deceniju kasnije, podaci pokazuju da nismo samo tapkali u mestu – skliznuli smo u provaliju. Statistika poraza: Brojke koje država ignoriše Na protestu 2016. godine iznet je podatak da oko 100.000 dece iz razvedenih brakova u Srbiji ne održava lične odnose sa svojim očevima. Danas je ta brojka zastrašujuća – preko 200.000 dece u Srbiji nema zakonom zagarantovane lične odnose sa drugim roditeljem. Svako drugo dete u Srbiji je otuđeno ili u dubokom procesu otuđenja, najčešće od oca. Svako četvrto dete je u potpunosti otuđeno, što znači da je roditelj sa kojim dete ...

Пише: Горан Бујић Шта се догоди када државна институција одлучи да игнорише чињенице како би једног оца представила као насилника? Мој лични пример није само моја борба – то је огледало система кроз који пролазе десетине хиљада очева у Србији. Ово је прича о томе како се обичан школски распуст претвара у полицијску потеру и судски прогон. Лажна пријава као алат за системски притисак Суочио сам се са лажним кривичним пријавама поднетим Основном јавном тужилаштву у којима се тврдило да дете нисам вратио на време са зимског распуста у школским годинама 2017/2018. и 2018/2019. Наводило се да касним, да самоиницијативно задржавам дете и да не поштујем судску пресуду. Уместо да провери основне чињенице, Центар за социјални рад (ЦСР) се активно укључио у овај процес. Без икаквих доказа, стручни радници Центра — Драгана Џунић и Милица Џино Петковић — моје су понашање описале као „емотивно и психолошко насиље“, преносећи неистините наводе као апсолутну истину свим надлежним органима: Суду, Т...

Док се на локалном нивоу боримо за елементарна права очева и једнако родитељство кроз покрет  „Правда за тате” , на глобалном плану се конструишу правни монструми који прете да у потпуности укину слободу говора и здравог разума. Овај бразилски сценарио није само далека вест – то је најава идеолошког матрица који се све агресивније намеће и код нас. Преносимо анализу  Александра Јанковића , која брутално прецизно демистификује стварање касте „недодирљивих” . Аутор: Александар Јанковић Замислите сцену: политичка дебата уживо. Млађана нада прогресивне опције, заштићена свим могућим квотама и конвенцијама, мртва хладна изјави да „деца не смеју бацати крше у море како не би изазвали потоп”. Ви, затечени количином географског и логичког неписмености, упаднете у реч са логичним: „Јеси ли ти нормална?” . Честитамо. Управо сте зарадили 5 година робије . Не, ово није сценарио из неког јефтиног дистопијског филма. Ово је замало постала реалност у Бразилу, где су феминистички лобији предл...

Piše:  Redakcija pokreta "Pravda za tate" Dok se javnosti serviraju "naučna istraživanja" o porodičnom nasilju, iza kulisa se odvija decenijski socijalni inženjering. Jedan od ključnih stubova tog narativa je knjiga "Nasilje u porodici u Vojvodini" , čija je urednica prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović . I ako se predstavlja kao objektivna studija, ovaj rad je školski primer kako se feministička propaganda koristi za kreiranje državnih protokola koji svesno ignorišu ogroman deo stvarnosti. Autori i akteri: Ko su "Eksperti"? Glavnu reč vodi Vesna Nikolić-Ristanović , osnivačica Viktimološkog društva Srbije (VDS). Uz nju, u pisanju su učestvovali njeni stalni saradnici (iz kruga VDS-a). Ovi autori nisu samo teoretičari – oni su kreatori obuka za policiju, sudstvo i centre za socijalni rad. Oni pišu pravila po kojima se kasnije vama sudi, a ta pravila su duboko jednostrana.  Sistemsko slepilo: Šta autorka "ne vidi"? Najveća zamerka ovoj pu...

Dok se prosečan građanin bavi dnevnom politikom i smenama na čelu države, u dubokim strukturama našeg društva decenijama operiše mehanizam koji ne poznaje izbore. To je sistem projektovan da udari tamo gde smo najranjiviji – u porodicu. Ono što očevi danas doživljavaju u centrima za socijalni rad (CZSR) i sudnicama nije slučajna greška. To je sistemski inženjering sa jasnim korenima i još jasnijim ciljem : eliminacija figure oca. Koreni agende: Od „Populacione bombe“ do uništenja porodice Ideja o smanjenju svetske populacije i kontroli rađanja nije teorija, već dokumentovana strategija globalnih moćnika. Još od 1974. godine i poverljivog dokumenta NSSM 200 (Kisindžerov izveštaj) , porodica je označena kao prepreka totalnoj kontroli. Strategija je bila jednostavna: razbiti porodičnu koheziju. Da bi se to postiglo, bilo je potrebno eliminisati oca – prirodnog zaštitnika i autoritet koji stoji između države i deteta. Kroz decenije finansiranja radikalnih ideologija, porodica je redefini...

Piše:  Redakcija pokreta "Pravda za tate" Postoji jedna posebna vrsta surovosti koja se vešto krije iza birokratskih izgovora. To je onaj trenutak kada majka, zaklonjena iza zatvorenih vrata, izgovori rečenice poput: „Dete ne želi da ide sa tobom“ ili „Danas mu je drugaru rođendan, danas ne viđaš dete“ . U tom trenutku, ona ne sprovodi pravdu – ona sprovodi nasilje nad detetovim pravom da ima oca . Svaki takav izgovor nije ništa drugo do svesno podrivanje roditeljskog odnosa i direktno kršenje osnovnih prava deteta koja su garantovana zakonom. Zloupotreba trenutka: Kada sistem postane oružje Često se dešava da otac, usled objektivnih okolnosti poput posla ili saobraćajne gužve, zakasni svega nekoliko minuta. Roditelji koji teže otuđivanju jedva čekaju takve situacije. Umesto ljudskog razumevanja, oni to koriste kao „legalni“ izgovor da uopšte ne predaju dete. Ovakvo ponašanje jasno pokazuje da im interes deteta nije na prvom mestu , već želja za kontrolom i kažnjavanjem drug...

Danas je Međunarodni dan socijalnog rada. Dok će zvanični sajtovi ministarstava i centara biti preplavljeni slikama nasmejanih službenika i citatima o „humanosti“, mi u pokretu „Pravda za tate“ nećemo nazdravljati. Za nas je ovaj 17. mart podsetnik na decenije institucionalnog inženjeringa čiji je jedini cilj eliminacija oca iz života deteta. Milioni su svetinja, deca su statistika Slučaj hapšenja Rade Žugić , dugogodišnje direktorke Centra za socijalni rad u Staroj Pazovi, ostaje upisan kao najmračnija istina našeg pravosuđa. Iako su joj lisice stavljene zbog prisvajanja 1,5 miliona dinara iz budžeta, taj čin je ogolio suštinu: Država reaguje samo kada joj neko dira u džep. Dok UKP i Tužilaštvo efikasno procesuiraju finansijski kriminal, oni ostaju nemi na „krađu“ hiljada zagrljaja. Za milion dinara se ide u pritvor, ali za svesno uništavanje dečijeg zdravlja kroz šablonska i pristrasna „stručna mišljenja“ – za to se dobijaju jubilarne nagrade i plakete koje danas krase zidove vaših ...

Rada Žugić , bivša direktorka Centra za socijalni rad u Staroj Pazovi, Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate" U našoj višegodišnjoj borbi za prava očeva često smo slušali istu frazu: „Sistem je spor, ali dostižan.“ Prekjučerašnja vest o hapšenju Rade Žugić , doskorašnje direktorke Centra za socijalni rad u Staroj Pazovi, srušila je tu kulu od karata. Ali ne onako kako bi pravda nalagala. Uhapšena je zbog novca. Tužilaštvo kaže: oštetila je budžet za 1,5 miliona dinara. Država je poslala UKP i lisice jer je neko dirnuo u NJIHOV džep. I tu leži najmračnija istina našeg pravosuđa: U Srbiji je milion dinara vredniji od hiljada ukradenih zagrljaja. Ko je Rada Žugić? Portret "večnog" kadra Rada Žugić nije slučajni prolaznik. Njena karijera u socijalnoj zaštiti traje decenijama, a na čelu CSR Stara Pazova provela je više od 15 godina . Prošla je sve: od socijalnog radnika na terenu, preko rukovodioca stručnih timova, do neprikosnovene direktorke. Njena moć nije crpljena ...

Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate" U našoj višegodišnjoj borbi za prava očeva često čujemo isti argument: „Nije kriva nikakva globalna agenda ili USAID, naši sudije su prosto nepismeni, a sistem je spor i primitivan.” Kao „dokaz” se navodi primer Rusije, gde očevi u gotovo 100% slučajeva gube starateljstvo, uz opasku da tamo „nema globalizma”. Istina je, međutim, mnogo dublja i opasnija od običnog „nerada” institucija ili „lošeg čitanja zakona”.  Statistika koja ne laže: Jedan priručnik za ceo svet Kako je moguće da u Srbiji, Rusiji, Americi i Britaniji — uprkos potpuno različitim političkim sistemima — statistika eliminacije očeva izgleda gotovo identično? U Srbiji očevi dobijaju decu u oko 4% slučajeva. U Rusiji se taj broj kreće između 2% i 5% . Kada hiljade sudija širom sveta, koji se međusobno ne poznaju, donose identične presude na štetu očeva, to nije „slučajnost”. To je dokaz da svi oni postupaju po istom ideološkom nacrtu. Globalizam nije geografija, već se...

Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate" U svakoj borbi protiv duboko ukorenjene nepravde, najteži protivnik nije sam sistem, već grupa ljudi koju je on ubedio da mu služe. To su „korisni idioti” — očevi koji su ostali bez dece, ali koji i dalje fanatično brane „slovo zakona”, „sudsku nezavisnost” i „međunarodne konvencije”. Dok ih mašinerija melje, oni mudruju o „zaostaloj kulturi” i „nepismenim sudijama”, odbijajući da vide slona u sobi: Sistem vas nije zaboravio, sistem vas je precizno naciljao . Sujeta kao štit od istine Korisni idiot ne može da prihvati da je žrtva globalne agende. To bi značilo da je on samo mali šraf u velikoj mašini, a on želi da veruje da je „intelektualac” koji razume pravo. Njemu je lakše da kaže: „Moj sudija ne zna da čita”, nego da prizna: „Moj sudija je obučen na USAID seminaru da me izbriše iz života mog deteta”. Priznati postojanje agende zahteva hrabrost i borbu. Priznati „slučajnu grešku” sudije zahteva samo beskonačno strpljenje i novi odl...