PRAVDA ZA TATE

Piše:  Redakcija pokreta "Pravda za tate" Dok se javnosti serviraju "naučna istraživanja" o porodičnom nasilju, iza kulisa se odvija decenijski socijalni inženjering. Jedan od ključnih stubova tog narativa je knjiga "Nasilje u porodici u Vojvodini" , čija je urednica prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović . I ako se predstavlja kao objektivna studija, ovaj rad je školski primer kako se feministička propaganda koristi za kreiranje državnih protokola koji svesno ignorišu ogroman deo stvarnosti. Autori i akteri: Ko su "Eksperti"? Glavnu reč vodi Vesna Nikolić-Ristanović , osnivačica Viktimološkog društva Srbije (VDS). Uz nju, u pisanju su učestvovali njeni stalni saradnici (iz kruga VDS-a). Ovi autori nisu samo teoretičari – oni su kreatori obuka za policiju, sudstvo i centre za socijalni rad. Oni pišu pravila po kojima se kasnije vama sudi, a ta pravila su duboko jednostrana.  Sistemsko slepilo: Šta autorka "ne vidi"? Najveća zamerka ovoj pu...

Dok se prosečan građanin bavi dnevnom politikom i smenama na čelu države, u dubokim strukturama našeg društva decenijama operiše mehanizam koji ne poznaje izbore. To je sistem projektovan da udari tamo gde smo najranjiviji – u porodicu. Ono što očevi danas doživljavaju u centrima za socijalni rad (CZSR) i sudnicama nije slučajna greška. To je sistemski inženjering sa jasnim korenima i još jasnijim ciljem : eliminacija figure oca. Koreni agende: Od „Populacione bombe“ do uništenja porodice Ideja o smanjenju svetske populacije i kontroli rađanja nije teorija, već dokumentovana strategija globalnih moćnika. Još od 1974. godine i poverljivog dokumenta NSSM 200 (Kisindžerov izveštaj) , porodica je označena kao prepreka totalnoj kontroli. Strategija je bila jednostavna: razbiti porodičnu koheziju. Da bi se to postiglo, bilo je potrebno eliminisati oca – prirodnog zaštitnika i autoritet koji stoji između države i deteta. Kroz decenije finansiranja radikalnih ideologija, porodica je redefini...

Piše:  Redakcija pokreta "Pravda za tate" Postoji jedna posebna vrsta surovosti koja se vešto krije iza birokratskih izgovora. To je onaj trenutak kada majka, zaklonjena iza zatvorenih vrata, izgovori rečenice poput: „Dete ne želi da ide sa tobom“ ili „Danas mu je drugaru rođendan, danas ne viđaš dete“ . U tom trenutku, ona ne sprovodi pravdu – ona sprovodi nasilje nad detetovim pravom da ima oca . Svaki takav izgovor nije ništa drugo do svesno podrivanje roditeljskog odnosa i direktno kršenje osnovnih prava deteta koja su garantovana zakonom. Zloupotreba trenutka: Kada sistem postane oružje Često se dešava da otac, usled objektivnih okolnosti poput posla ili saobraćajne gužve, zakasni svega nekoliko minuta. Roditelji koji teže otuđivanju jedva čekaju takve situacije. Umesto ljudskog razumevanja, oni to koriste kao „legalni“ izgovor da uopšte ne predaju dete. Ovakvo ponašanje jasno pokazuje da im interes deteta nije na prvom mestu , već želja za kontrolom i kažnjavanjem drug...

Danas je Međunarodni dan socijalnog rada. Dok će zvanični sajtovi ministarstava i centara biti preplavljeni slikama nasmejanih službenika i citatima o „humanosti“, mi u pokretu „Pravda za tate“ nećemo nazdravljati. Za nas je ovaj 17. mart podsetnik na decenije institucionalnog inženjeringa čiji je jedini cilj eliminacija oca iz života deteta. Milioni su svetinja, deca su statistika Slučaj hapšenja Rade Žugić , dugogodišnje direktorke Centra za socijalni rad u Staroj Pazovi, ostaje upisan kao najmračnija istina našeg pravosuđa. Iako su joj lisice stavljene zbog prisvajanja 1,5 miliona dinara iz budžeta, taj čin je ogolio suštinu: Država reaguje samo kada joj neko dira u džep. Dok UKP i Tužilaštvo efikasno procesuiraju finansijski kriminal, oni ostaju nemi na „krađu“ hiljada zagrljaja. Za milion dinara se ide u pritvor, ali za svesno uništavanje dečijeg zdravlja kroz šablonska i pristrasna „stručna mišljenja“ – za to se dobijaju jubilarne nagrade i plakete koje danas krase zidove vaših ...

Rada Žugić , bivša direktorka Centra za socijalni rad u Staroj Pazovi, Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate" U našoj višegodišnjoj borbi za prava očeva često smo slušali istu frazu: „Sistem je spor, ali dostižan.“ Prekjučerašnja vest o hapšenju Rade Žugić , doskorašnje direktorke Centra za socijalni rad u Staroj Pazovi, srušila je tu kulu od karata. Ali ne onako kako bi pravda nalagala. Uhapšena je zbog novca. Tužilaštvo kaže: oštetila je budžet za 1,5 miliona dinara. Država je poslala UKP i lisice jer je neko dirnuo u NJIHOV džep. I tu leži najmračnija istina našeg pravosuđa: U Srbiji je milion dinara vredniji od hiljada ukradenih zagrljaja. Ko je Rada Žugić? Portret "večnog" kadra Rada Žugić nije slučajni prolaznik. Njena karijera u socijalnoj zaštiti traje decenijama, a na čelu CSR Stara Pazova provela je više od 15 godina . Prošla je sve: od socijalnog radnika na terenu, preko rukovodioca stručnih timova, do neprikosnovene direktorke. Njena moć nije crpljena ...

Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate" U našoj višegodišnjoj borbi za prava očeva često čujemo isti argument: „Nije kriva nikakva globalna agenda ili USAID, naši sudije su prosto nepismeni, a sistem je spor i primitivan.” Kao „dokaz” se navodi primer Rusije, gde očevi u gotovo 100% slučajeva gube starateljstvo, uz opasku da tamo „nema globalizma”. Istina je, međutim, mnogo dublja i opasnija od običnog „nerada” institucija ili „lošeg čitanja zakona”.  Statistika koja ne laže: Jedan priručnik za ceo svet Kako je moguće da u Srbiji, Rusiji, Americi i Britaniji — uprkos potpuno različitim političkim sistemima — statistika eliminacije očeva izgleda gotovo identično? U Srbiji očevi dobijaju decu u oko 4% slučajeva. U Rusiji se taj broj kreće između 2% i 5% . Kada hiljade sudija širom sveta, koji se međusobno ne poznaju, donose identične presude na štetu očeva, to nije „slučajnost”. To je dokaz da svi oni postupaju po istom ideološkom nacrtu. Globalizam nije geografija, već se...

Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate" U svakoj borbi protiv duboko ukorenjene nepravde, najteži protivnik nije sam sistem, već grupa ljudi koju je on ubedio da mu služe. To su „korisni idioti” — očevi koji su ostali bez dece, ali koji i dalje fanatično brane „slovo zakona”, „sudsku nezavisnost” i „međunarodne konvencije”. Dok ih mašinerija melje, oni mudruju o „zaostaloj kulturi” i „nepismenim sudijama”, odbijajući da vide slona u sobi: Sistem vas nije zaboravio, sistem vas je precizno naciljao . Sujeta kao štit od istine Korisni idiot ne može da prihvati da je žrtva globalne agende. To bi značilo da je on samo mali šraf u velikoj mašini, a on želi da veruje da je „intelektualac” koji razume pravo. Njemu je lakše da kaže: „Moj sudija ne zna da čita”, nego da prizna: „Moj sudija je obučen na USAID seminaru da me izbriše iz života mog deteta”. Priznati postojanje agende zahteva hrabrost i borbu. Priznati „slučajnu grešku” sudije zahteva samo beskonačno strpljenje i novi odl...

Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate" [LEAD] Dok hiljade dece raste kao siročad pored živih očeva, srpski zvaničnici konačno priznaju ono što pokret „Pravda za tate“ tvrdi godinama: naše pravosuđe je postalo ispostava stranih agencija. Kako je moguće da je USAID „prijatelj reformi“ dok roditeljima otima decu, a „organizator obojenih revolucija“ – kako danas tvrde i Vučić i Tramp – samo kada ugrozi fotelje moćnika? Zidovi sudova kao oglasne table stranih agencija Dok očevi okupljeni oko pokreta „Pravda za tate“ godinama troše cipele ispred pragova sudova, tužilaštava i centara za socijalni rad, udarajući u zid ćutanja i nepravde, na tim istim zidovima stoji jasan potpis onoga ko je taj zid podigao. Svako ko je ikada ušao u ove institucije, nije video samo grb Srbije; video je plakate USAID-a koji, pod maskom „borbe protiv nasilja“, sprovode radikalno-feminističku agendu i unapred crtaju metu na svakom ocu. Politički štit za sistemsko nasilje nad porodicom Kada očevi ukaž...

  U hodnicima centara za socijalni rad, u sudnicama, policijskim stanicama i tužilaštvima širom Srbije, decenijama se sprovodi tiha, ali razorna jezička degradacija očeva. Dok Porodični zakon jasno i precizno definiše termine, „struka“, državni organi i mediji uporno se drže floskula koje imaju samo jedan cilj: emotivno i pravno razvlašćivanje oca. Korišćenje neadekvatnih termina nije neznanje – to je alatka za diskriminaciju . Ako vas službeno lice oslovi kao „posetioca“, oni su vas u svojoj glavi već izbrisali kao roditelja. Zakon je jasan: Član 61. Pre nego što dozvolite da vas ubede u „modele viđanja“,"poseta", "susreta" podsetite ih na temelj njihove profesije. Član 61. Porodičnog zakona ne ostavlja prostor za interpretaciju: „Dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi.“ Ovo nije „dobra volja“ suda niti „ustupak“ majke. To je izvorno pravo deteta i zakonska obaveza države da to pravo zaštiti. Svako ko koristi reč „viđanje“ ili ...