На „Женским студијама” или „Родним студијама” жене су уче да су дискриминисане. Будући да су дискриминисане, онда имају морално право да уживају „позитивну дискриминиацију”, тј. социјално-економске повластице. А као један од кључних „доказа” за дискриминацију оне уче да жене укупно узев имају мање плате, тј. да постоји „родни платни јаз” („gender pay gap”). Јеее! То је „необорив доказ”! Знала сам ја да су мушкарци привилеговани, а сада то каже и професорица! Човек мора бити или ментално ретардиран или злонамеран, па купити тај аргумент. Јер разлози зашто жене имају мање плате су запрво ови:
Прво. Жене преферирају да узимају послове које нису далеко од њиховог места становања. Оне не желе да на путовање до посла губе време, новац и енергију, па ако ће тај посао бити и више плаћен. Насупрот томе, мушкарци ће пре узети посао који је далеко од куће само ако је више плаћен. Али цена тога је губитак времена, новца и енергије. Дакле, за већу плату мушкарци се више финансијски и психички исцпљују, а и ризикују да страдају у саобраћајној несрећи. Нису нимало привилеговани.
Друго. Жене раде мање времена. Оне имају склоност да узимају рад са скраћеном радном временом (part time job). Мушкарци то ређе чине. Они више узимају рад са пуним радном временом (full time job).
Треће. Жене имају склоност да избегавају прековремени рад. Мушкарци имају склоност да више раде прековремено. Нормално је да ће за то бити и плаћени.
Четврто. Жене имају сконост да избегавају рад ноћу, викендима и празницима. Мушкари су томе склонији, а рад ноћу, викендима и празницима се више плаћа.
Пето. Жене имају сконост да чеше одсуствују с посла. Постоје бројни разлози за то: сопствена болест, проблеми са менструацијом, менопаузом, болест неког од укућана, поготово детета, трудноћа, жеља да се поспреми кућа, спреми зимница, дете одведе у школу, оде на родитељски сатанак итд. Дакле, жене су склоније радом апсентизму. Појава је добео документована и позната свима који се тиме баве.
Шесто. Жене неколико година раније одлазе у пензују. Узмите све те чињеници у обзир и видећете да жене мање времена проводе на раду него мушкарци.
Седмо. Не само да жене мање раде, него и раде физички лакше послове. Мушкарци раде физички теже послове. Дакле, жене су замењивије. Мушкарце је теже заменити.
Осмо. Жене избегавају радове у лошим времним условиома. Нема много жена које су спремне да одсуствују шест месеци од куће бавећи се риболовом у хладном, бурном и ветровитом Севреном мору. То раде смо мушкарци. А рад у негостољубивим условим је дефицитаран, а тиме и више плаћен.
Девето. Жене избегавају рискантне послове. Мушкари су спремни да ризикују. Дабоме да и више страдају. Смрти и повреде на раду далеко чешће погађају мушкарце.
Десето. Не само да жене избегавају послове који су рисканти за живот и здравље, него и оне који су финансијски рисканти. Оне мање ризикују, па и мање добијају, али мање и губе. Мушкарци више ризикују, па и више добијају, али више и губе. Све то чини да мушкарци трпе више стреса.
Једнаесто. Жене избегавају послове који су прљави. Нема жена које раде у канализацији или грађевиони, али има ту много мушкараца. Жене желе бити чисте и безбедне, па су мање и плаћене.
Дванаесто. Жене су склоне да раде који су здравствено, естетски и безбедоносно добри. То су махом послови у затвореном простору (indoor jobs). Секретарица, апотекарка и библиотекарка су типични примери. Мушкарци често раде изван куће (outdoor jobs). Услови и којима раде мушкарци су лошији. Дакле, жене раде краће и у бољим условима, па је разумљиво да имају мање плате. То је у складу се елементарним економским законом о понуди и потражњи.
Тринаесто. Зашто су жене „мање плаћене” може се објаснити не само економским чиниоцима, него и психолошким. Наиме, мушкарци су – у просеку – агресивнији и асертивнији. Те особине су у радном окружењу исплатљивије, али здравстено погубије. Можда агресивне и асертивне особе зарађују више од смирених и сталожених, али добијају и више чирева и срчаних удара. Мушкрци зарађују више, али живе краће. Више је мање.
Написао сам малу студију да бих објаснио зашто су жене „мање плаћене”. Могао бих да напишем још разлога, али нема потребе. Они су јасни свакоме ко има зрно соли у глави. Али професорице „родних студија” немају ни то једно зрнце памети. Заправо, имају оне пуно зрна нечега у глави, само то нису зрна разума и поштења, него зрна лажи и обмана.

Коментари
Постави коментар
Pravila komentarisanja na blogu "Pravda za tate":
Dobrodošli u prostor za diskusiju. Da bismo održali nivo dostojanstva i pravne sigurnosti, molimo vas da se pridržavate sledećih pravila:
Moderacija: Svaki komentar se pregleda pre objavljivanja. Vaša poruka neće biti vidljiva odmah, već tek nakon odobrenja administratora.
Pristojnost: Strogo je zabranjeno vređanje, psovke, govor mržnje i omalovažavanje bilo koga po bilo kom osnovu. Fokusirajte se na argumente, a ne na ličnosti.
Privatnost: Nemojte objavljivati puna imena dece, privatne brojeve telefona ili adrese. Takvi komentari će biti obrisani ili izmenjeni radi zaštite privatnosti.
Pravna odgovornost: Svaki korisnik snosi ličnu odgovornost za sadržaj svog komentara. Ovaj blog je prostor za razmenu iskustava i borbu za prava, a ne poligon za lične obračune.
Dokazi: Ukoliko iznosite specifične optužbe, trudite se da budu potkrepljene činjenicama.
Hvala vam što svojom kulturom dijaloga doprinosite našoj zajedničkoj borbi za roditeljsku ravnopravnost!