Пређи на главни садржај

Владислав Ђорђевић: „РОДНИ ПЛАТНИ ЈАЗ” – „GENDER PAY GAP”

На „Женским студијама” или „Родним студијама” жене су уче да су дискриминисане. Будући да су дискриминисане, онда имају морално право да уживају „позитивну дискриминиацију”, тј. социјално-економске повластице. А као један од кључних „доказа” за дискриминацију оне уче да жене укупно узев имају мање плате, тј. да постоји „родни платни јаз” („gender pay gap”). Јеее! То је „необорив доказ”! Знала сам ја да су мушкарци привилеговани, а сада то каже и професорица! Човек мора бити или ментално ретардиран или злонамеран, па купити тај аргумент. Јер разлози зашто жене имају мање плате су запрво ови:
Прво. Жене преферирају да узимају послове које нису далеко од њиховог места становања. Оне не желе да на путовање до посла губе време, новац и енергију, па ако ће тај посао бити и више плаћен. Насупрот томе, мушкарци ће пре узети посао који је далеко од куће само ако је више плаћен. Али цена тога је губитак времена, новца и енергије. Дакле, за већу плату мушкарци се више финансијски и психички исцпљују, а и ризикују да страдају у саобраћајној несрећи. Нису нимало привилеговани.
Друго. Жене раде мање времена. Оне имају склоност да узимају рад са скраћеном радном временом (part time job). Мушкарци то ређе чине. Они више узимају рад са пуним радном временом (full time job).
Треће. Жене имају склоност да избегавају прековремени рад. Мушкарци имају склоност да више раде прековремено. Нормално је да ће за то бити и плаћени.
Четврто. Жене имају сконост да избегавају рад ноћу, викендима и празницима. Мушкари су томе склонији, а рад ноћу, викендима и празницима се више плаћа.
Пето. Жене имају сконост да чеше одсуствују с посла. Постоје бројни разлози за то: сопствена болест, проблеми са менструацијом, менопаузом, болест неког од укућана, поготово детета, трудноћа, жеља да се поспреми кућа, спреми зимница, дете одведе у школу, оде на родитељски сатанак итд. Дакле, жене су склоније радом апсентизму. Појава је добео документована и позната свима који се тиме баве.
Шесто. Жене неколико година раније одлазе у пензују. Узмите све те чињеници у обзир и видећете да жене мање времена проводе на раду него мушкарци.
Седмо. Не само да жене мање раде, него и раде физички лакше послове. Мушкарци раде физички теже послове. Дакле, жене су замењивије. Мушкарце је теже заменити.
Осмо. Жене избегавају радове у лошим времним условиома. Нема много жена које су спремне да одсуствују шест месеци од куће бавећи се риболовом у хладном, бурном и ветровитом Севреном мору. То раде смо мушкарци. А рад у негостољубивим условим је дефицитаран, а тиме и више плаћен.
Девето. Жене избегавају рискантне послове. Мушкари су спремни да ризикују. Дабоме да и више страдају. Смрти и повреде на раду далеко чешће погађају мушкарце.
Десето. Не само да жене избегавају послове који су рисканти за живот и здравље, него и оне који су финансијски рисканти. Оне мање ризикују, па и мање добијају, али мање и губе. Мушкарци више ризикују, па и више добијају, али више и губе. Све то чини да мушкарци трпе више стреса.
Једнаесто. Жене избегавају послове који су прљави. Нема жена које раде у канализацији или грађевиони, али има ту много мушкараца. Жене желе бити чисте и безбедне, па су мање и плаћене.
Дванаесто. Жене су склоне да раде који су здравствено, естетски и безбедоносно добри. То су махом послови у затвореном простору (indoor jobs). Секретарица, апотекарка и библиотекарка су типични примери. Мушкарци често раде изван куће (outdoor jobs). Услови и којима раде мушкарци су лошији. Дакле, жене раде краће и у бољим условима, па је разумљиво да имају мање плате. То је у складу се елементарним економским законом о понуди и потражњи.
Тринаесто. Зашто су жене „мање плаћене” може се објаснити не само економским чиниоцима, него и психолошким. Наиме, мушкарци су – у просеку – агресивнији и асертивнији. Те особине су у радном окружењу исплатљивије, али здравстено погубије. Можда агресивне и асертивне особе зарађују више од смирених и сталожених, али добијају и више чирева и срчаних удара. Мушкрци зарађују више, али живе краће. Више је мање.
Написао сам малу студију да бих објаснио зашто су жене „мање плаћене”. Могао бих да напишем још разлога, али нема потребе. Они су јасни свакоме ко има зрно соли у глави. Али професорице „родних студија” немају ни то једно зрнце памети. Заправо, имају оне пуно зрна нечега у глави, само то нису зрна разума и поштења, него зрна лажи и обмана.

Коментари

Популарни постови са овог блога

PROTES ISPRED CSR NOVI SAD

Vest koju niko ne prenosi! Juče 6.11.2017.godine, u 11 sati održan je protest ispred Centra za socijalni rad u  Novom Sadu.  Novosadski centar je u svom radu učinio veliki broj propusta na štetu još jednog deteta.  Ko poznaje mene i moju porodicu zna i našeg Nikolu. Odgajali smo malog Nikolu nakon što ga je majka ostavila sa samo 5 meseci,sve do sada kada ima pet ipo godina. Za svo to vreme, 5 GODINA!!!  Ni jedan jedini poziv od "majke". I sada nakon smrti Nikolinog tate,pojavljuje se "majka", sada kada su deca jedini naslednici,odjednom ga sada želi. I na žalost,o nastavku njegovog života odlučuju ljudi ( centar za socijalni rad) koji toliko rade profesionalno, da im ne bi dao dozvolu da odlučuju  ni o udomljavanju pasa!! "Majka" koja ga je ostavila u živim ranama,sa svega 3-4 meseca bacala o pod,što je ravno pokušaju ubistva!! I mnogo toga još! LJUDI ONI ŽMURE NA TO!  NIDŽO MOJ,NASTAVIĆEMO DA SE BORIMO, I UVEK BITI TU ZA TEBE! Vole te...

Dr. Slađjana Velkov- BITNOST PORODICE ZA ZDRAV RAZVOJ DETETA

Da bi deca odrasla u zrele i nezavisne individue, potrebno im je da se vežu za odrasle osobe, jer uče iz njihovog zrelog ponašanja. Odrastanjem uz vršnjake, deca će ostati nezrela, jer kopiraju svoje nezrele vršnjake. Po rečima psihijatra Dr Gabor Mate, mala deca se vezuju za osobu samo preko fizičkog osećaja, pogleda, dodira, glasa. Neophodna im je fizička prisutnost, bliskost, dodir, zagrljaj, topla reč, osmeh, da bi razvila osećaj privrženosti, odanosti i sigurnosti. Beba plače noću jer joj je potrebna zaštita, bliskost. Kada je ostavimo da plače i ona se posle nekoliko noći navikne da spava bez budjenja, mi smo bebu u stvari programirali da privrženost  može da dobije samo ukoliko ne plače, ali smo je i otrgli od nas, naučili je da se ne vezuje, da ne traži pomoć. Kada deca porastu, tu, preko potrebnu vezanost za odrasle, prebacice na svoje vršnjake jer sa njima imaju fizičku bliskost, sa njima su veći deo vremena. Biće hladni i uzdrzani prema roditeljima, povlačiće se...

NOVOSADSKA "MAJKA MONSTRUM" izbola sina olovkom jer su se "malo sporečkali"

Kako saznajemo "majka monstrum" je u četvrtak 11.10.2018.godine olovkom izbola sina po telu jer su se "malo sporečkali". Tragičan događaj desio se u Novom Sadu  na Telepu. Maloletno dete je lakše  povređeno, i nakon obavljenog lekarskog pregleda smešteno  u   Sigurnoj ženskoj kući.  Novosadski Centar za socijalni rad, i S igurna  ženska  kuća nisu se oglasili povodom ovog slučaja. Kako saznajemo kroz  S igurnu  žensku  kuću,  prošao je ogroman broj zlostavljene dece, žrtve  nasilja, od strane svojih majki.

ZOV BELOG VUKA

Hrabar, snažan, usamljen, nepoverljiv, predator, tih, opasan, munjevit, oprezan, porodičan, društven, odan, osvajač, napadač, dosledan, slobodan, divlji, i lep - to je vuk. Beli vuk ne živi u čoporu, on je samotnjak. Kada nastupe teška vremena, beli vuk izlazi iz šume i poziva čopore da mu se pridruže. U svom romanu “Poslednji Evropljanin”, Dragoš Kalajić je o simbolici vuka zapisao: „Vuk dobro oličava jednu ljudsku silu koja je veoma složena i raznolika, a njena najupadljivija pojavnost je urođena potreba za slobodom kao osnovnim uslovom života… Vuka nije moguće pripitomiti, učiniti zavisnim i poslušnim, kao njegovog dalekog rođaka psa. Nije to moguće i zato što je mnogo pametniji. Za tu slobodu vezan je i snažan osećaj samopoštovanja i ponosa, bez premca među životinjama, a i među ogromnom većinom ljudi. Kod vuka je etika isto što i pamet. Vuk ne trpi nikakve kompromise, koje vidi kao izdaju svoje etike ili prirode. Rekao bih da u tim svojstvima vuka počiva objašnj...

ШТРАЈКОМ ГЛАЂУ ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА ДЕТЕТА

Права деце нарочито су угрожена у ситуацијама након прекида брачних и ванбрачних веза. Мајке врше злоупотребу деце, и права деце ,у циљу задовољавања својих психичких и правних потреба. Судови, Центри за социјални рад,тужилаштва ,у свом раду подстичу, и помажу мајкама у извршењу разних кривичних дела на штету деце. Новосадској рупи грађана "ПРАВДА ЗА ТАТЕ-и тата је родитељ",обратио се господин др Војислав Симоновић са молбом да објавимо његову животну борбу за сопствено дете. Преносимо ову животну причу у целости. Надамо се да ће резултат овог животно важног питања бити оно што је најбоље за дете, деца су ипак најважнија у свему (бар би тако требало бити, чак и у личном односу, законским и правним актима и поступцима, државних и осталих службених лица – да се ради У КОРИСТ ДЕЦЕ…) . Надамо се да ће надлежна Министарства реаговати, пре него што се уништи још  један  живоз детета и оца. Апелујемо на МУП Србије, Тужилаштво за организовани криминал да реагују,преиситају ...