Roditeljsko otuđivanje ili Parental Alienation Syndrome ( skraćeno PAS) je skup radnji koji preduzimaju uglavnom roditelji, vrlo često pomognuti od svoje porodice i prijatelja, a koje imaju za cilj da se dete, privremeno ili trajno odvoji od jednog roditelja. Najčešće se javlja u vremenskom periodu posle razvoda braka ili prekida vanbračnih zajednica. Otuđivanje dece moguće je i u celovitim porodicama, ali je to znatno ređe. Otuđivači, roditelji koji otuđuju dete od roditelja su, po pravilu, roditelji sa kojima deca žive, koji na osnovu sudskih odluka samostalno vrše roditeljsko pravo. Svako dete je u trenutku razvoda podeljeno u svojoj ljubavi prema oba roditelja, jer, to tada to je bio čitav dečiji svet. Osobe sa kojima je dete svakodnevno provodilo vreme.
Deca ne razumeju razvod, prava odraslih da žive u braku ili van njega, da žive zajedno ili odvojeno. Izlazak jednog roditelja iz svakodnevnog života deteta već predstavlja veliki emotivni bol. Taj bol zatim pojačavaju otuđivači, tumačeći detetu da je drugi roditelj "loš", "nasilan", da ga samo dete "ne zanima", da samo želi da "naudi" detetu i roditelju sa kojim dete živi. Zatim se deci interpretiraju dokumenta suda i centara za socijalni rad, da bi se "potkrepili" stavovi otuđujućeg roditelja. Takve radnje predstavljaju emocionalno zlostavljanje deteta.
U nastavku se dete ohrabruje i podstiče da na sve načine izbegava lične odnose sa roditeljem sa kojim dete ne živi. Vremenom, sve te radnje dete prihvata kao odraz "svoje" volje i u potpunosti preuzima stavove otuđitelja. Dete raste gušeći u sebi potrebu za drugim roditeljem, deli svoju ličnost na onu koja je "pozitivna" , a koja je nasleđe otuđujućeg roditelja i onu koja je "negativna", a koja pripada otuđenom (targetiranom) roditelju. Tako nastaje nepopravljiva šteta po kongitivni razvoj deteta. Šteta, koja se, po pravilu, obavezno prenosi i na sledeće generacije. Po svojim efektima - otuđenje od roditelja, više puta je razornije po dete od svih drugih oblika nasilja u porodici i zbog prenosa tih efekta i na naredne generacije, predstavlja pravi zločin prema deci. Zločin koji nad detetom sprovodi jedan od roditelja.
Institucije sistema u Srbiji ne prepoznaju jasno taj zločin. A šta je, zapravo, otuđivanje deteta? Otuđivanje deteta je emocionalno zlostavljanje deteta i posledica tih radnji je, istovremeno, posledica sprovedenog Nasilja u porodici. Aktuelni Porodični zakon u Srbiji jasno prepoznaje radnje otuđenja, zabranjuje ih, a Krivični zakonik predviđa visoku zatvorsku kaznu.
Krenimo redom. Članom 197. Porodičnog zakona obradjeno je Nasilje u porodici. Stavom 1. ovog člana utvrđeno je da, citiram: "Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice."kraj citata. Drugim stavom istog člana, naročito se utvrđuje šta se smatra Nasiljem u porodici, pa se u tačkama 5. i 6. navodi da je to: ograničavanje slobode kretanja i komunikacije, drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Kompletno su pokrivene radnje koje ostavljaju za posledicu - otudjenje deteta. Članom 10. stav 1. Porodičnog zakona - zabranjeno je Nasilje u porodici. Članom 81. stav 1. tačka 1. Porodičnog zakona, roditelj zloupotrebljava roditeljsko pravo ako emocionalno zlostavlja dete. Zloupotreba roditeljskog prava je, istim zakonom, zabranjena članom 7. stav 3. Krivičnim zakonikom za krivično delo Nasilje u porodici izvršeno nad maloletnikom zaprećena je zatvorska kazna do 10 godina zatvora ( član 194. stav 3. u vezi stava 1.)
Dakle, sve radnje koje dovode do otuđivanja dece od roditelja su zabranjene i sankcionisane, već postojećim zakonima. OTUĐIVANJE JE POSLEDICA SPROVEDENOG NASILJA U PORODICI I EMOCIONALNOG ZLOSTAVLJANJA. Međutim, ima ljudi koji smatraju da Otuđivanje, treba uneti u Zakon, kao posebnu kategoriju, iako za time ne postoji nasušna potreba, upravo zato što do njega dolazi nekim drugim radnjama, a samo otuđivanje predstavlja posledicu. Pa bi promena Zakona u tom pogledu, značila samo gubljenje dragocenog vremena i dalje vršenje ovog zločina nad decom.
Ne zaboravite, da samo 1 % roditelja koji su otuđeni od dece prođe kroz čitav postupak otuđivanja neoštećenog psihičkog ili fizičkog zdravlja. Otuđivanje predstavlja i prema tim roditeljima jedan veoma intenzivni oblik Nasilja u porodici.
Коментари
Постави коментар
Pravila komentarisanja na blogu "Pravda za tate":
Dobrodošli u prostor za diskusiju. Da bismo održali nivo dostojanstva i pravne sigurnosti, molimo vas da se pridržavate sledećih pravila:
Moderacija: Svaki komentar se pregleda pre objavljivanja. Vaša poruka neće biti vidljiva odmah, već tek nakon odobrenja administratora.
Pristojnost: Strogo je zabranjeno vređanje, psovke, govor mržnje i omalovažavanje bilo koga po bilo kom osnovu. Fokusirajte se na argumente, a ne na ličnosti.
Privatnost: Nemojte objavljivati puna imena dece, privatne brojeve telefona ili adrese. Takvi komentari će biti obrisani ili izmenjeni radi zaštite privatnosti.
Pravna odgovornost: Svaki korisnik snosi ličnu odgovornost za sadržaj svog komentara. Ovaj blog je prostor za razmenu iskustava i borbu za prava, a ne poligon za lične obračune.
Dokazi: Ukoliko iznosite specifične optužbe, trudite se da budu potkrepljene činjenicama.
Hvala vam što svojom kulturom dijaloga doprinosite našoj zajedničkoj borbi za roditeljsku ravnopravnost!