ODGOVOR NA SAOPŠTENJE AUTONOMNOG ŽENSKOG CENTRA POVODOM NACRTA IZMENA PORODIČNOG ZAKONA

Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate"

Zaštita dece od nasilja ne sme biti selektivna: Sprečavanje održavanja ličnih odnosa je takođe zlostavljanje

Povodom saopštenja Autonomnog ženskog centra (AŽC), objavljenog na stručnom pravnom portalu Paragraf Lex (dostupno na internet adresi: Paragraf Lex – Saopštenje AŽC), u kojem se izražava oštro protivljenje predloženim izmenama Porodičnog zakona – konkretno odredbi da se namerno sprečavanje održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem kvalifikuje kao nasilje u porodici – dužni smo da stručnoj i široj javnosti ukažemo na ozbiljne zamene teza, selektivno tumačenje prava i pravnu neodrživost stavova ove organizacije.

Iako AŽC verbalno proklamuje zaštitu najboljeg interesa deteta, njihovo protivljenje sankcionisanju opstrukcije ličnih odnosa pokazuje svesno zatvaranje očiju pred jednim od najrasprostranjenijih oblika psihičkog zlostavljanja dece u post-razvodnoj praksi u Srbiji – roditeljskim otuđivanjem.

U cilju zaštite javnog interesa i uspostavljanja sistema koji bezuslovno štiti prava deteta, dostavljamo javnosti i Radnoj grupi jasne argumente koji u potpunosti dezavuišu rigidne stavove AŽC-a.

---

 Faza pre presude: Prekid "taktike svršenog čina" nasuprot tolerisanju izolacije

AŽC potpuno prećutkuje činjenicu da se najveći prostor za manipulaciju i psihološku indoktrinaciju deteta dešava upravo u prelaznom periodu – od momenta faktičkog prekida zajednice do donošenja prve sudske odluke.

• Pravna realnost: Dok sud ne donese drugačiju odluku, oba roditelja imaju potpuno jednaka prava po sili zakona. Jednostrano odsecanje drugog roditelja iz života deteta u ovoj fazi jeste akutni akt emotivnog nasilja i stvaranje nasilne "nove realnosti" silom i manipulacijom.

• Naš odgovor: Umesto tolerisanja anarhije koju AŽC prećutno brani, sistem mora uvesti hitnu privremenu meru u roku od 8 dana od momenta prekida zajednice. Tom merom sud će ili naložiti hitno uspostavljanje ličnih odnosa pod pretnjom krivične odgovornosti, ili – ukoliko se konstatuje agresivno otuđivanje – dete privremeno poveriti drugom roditelju. Zaštita deteta počinje prvog dana, a ne tek kada se završe višegodišnji sudski procesi koje otuđivači namerno opstruišu.

---

 Prezumcija bezbednosti: Sudska presuda nije "opasnost" već zakon

Strah od mehanizma "kontra-optužbi" kojim AŽC pravda svoje stavove pravno je neodrživ. Pokušaj da se roditelj koji želi da održava lične odnose sa sopstvenim detetom unapred žigose kao potencijalni nasilnik predstavlja opasnu i zlonamernu manipulaciju javnim mnjenjem.

• Pravna realnost: Onog trenutka kada je sud u postupku razvoda braka odredio model ličnih odnosa, on je prethodno već izvršio detaljnu procenu podobnosti oba roditelja i najboljeg interesa deteta. Pravosnažna presuda je pravni dokaz da je roditelj bezbedan za dete.

• Naš odgovor: Pravilo u pravnoj državi mora biti striktno: "Prvo predaja deteta, pa onda eventualno dokazivanje". Roditelj kod koga dete živi nema pravo na samovlasni veto i suspenziju sudskih odluka pod izgovorom naknadnog "straha". Ako postoji stvarna sumnja u promenu okolnosti, primarni staratelj je dužan da dete preda odmah i bezuslovno, a da sumnje dokazuje isključivo kroz institucionalne kanale i zahteve za privremene mere. Sve mimo toga je uvođenje uličnog prava i institucionalizovana otmica deteta unutar zakonskih okvira.

---

Izuzeće Centra za socijalni rad i uvođenje nezavisnog protokola od 24 sata

AŽC svoj narativ gradi na strahu od dugotrajnih i lažnih procesa u kojima je teško dokazati ko je u pravu. Taj problem se, međutim, ne rešava ignorisanjem nasilja otuđivača (kako AŽC predlaže), već radikalnim podizanjem efikasnosti i stručnosti samog sistema.

• Pravna realnost: Centri za socijalni rad nemaju ni tehničke kapacitete, ni zakonska ovlašćenja, niti stručnjake sa užom subspecijalizacijom iz oblasti mentalnog zdravlja dece pogođene otuđivanjem. Prepustiti ovu procenu opštim socijalnim radnicima znači svesno produžavati traumu deteta i odlagati zaštitu žrtve.

• Naš predlog: Zahtevamo potpuno izuzeće organa starateljstva iz ovog procesa. U slučaju prijave ometanja ličnih odnosa, specijalizovani tim stručnjaka mentalnog zdravlja (dečiji psihijatri i klinički psiholozi) iz državnih zdravstvenih ustanova sekundarnog ili tercijarnog nivoa dužan je da izvrši opservaciju i donese kliničko-forenzički nalaz u roku od 24 časa od prijave i naloga suda. Ovaj nalaz se dostavlja direktno sudiji i tužiocu. Vrhunski stručnjaci u ovom roku sa lakoćom mogu da razluče realan strah deteta od indukovane manipulacije i indoktrinacije od strane otuđujućeg roditelja. Kada struka u roku od 24 sata konstatuje otuđivanje, sistem mora reagovati trenutno.

---

Zaključak: Protiv institucionalnog saučesništva u uništavanju dečijih života

U sudskoj praksi Srbije, u preko 90% slučajeva samostalno vršenje roditeljskog prava dodeljuje se majkama. Kada organizacije poput AŽC-a brane pravo primarnog staratelja da bez ikakvih sankcija mesecima i godinama opstruiše sudske presude i krije se iza proceduralnih trikova, one zapravo zahtevaju da država ostane nemi posmatrač i direktan saučesnik u prisilnom izbacivanju očeva iz života dece.

Vodeći svetski eksperti u oblasti forenzičke psihologije definišu ovo kao institucionalno zlostavljanje (institutional abuse), gde otuđujući roditelj koristi državne organe kao nesvesno oružje za brisanje drugog roditelja. Istovremeno, savremena kriminologija i razvojna psihologija jasno dokumentuju razorne posledice ovako veštački indukovanog odsustva očinske figure (fatherlessness), ukazujući na direktnu korelaciju sa povišenom stopom maloletničke delinkvencije, vršnjačkog nasilja, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i emocionalne nestabilnosti u adolescentskom dobu.

Zbog toga smo Radnoj grupi podneli zvaničan predlog amandmana na član 197. Porodičnog zakona, kojim se namerno i kontinuirano ometanje ličnih odnosa eksplicitno definiše kao nasilje u porodici, uz uvođenje hitnog forenzičkog protokola od 24 sata i obavezu suda da o privremenoj meri odluči u roku od 8 dana.

Ideološki krut pristup Autonomnog ženskog centra, koji pod krinkom zaštite prava žena zapravo abolira roditeljsko samovlašće i brani pravo na nekažnjeno emotivno sakaćenje dece, duboko je štetan po interese dece u Republici Srbiji. Pozivamo Radnu grupu da ostane dosledna predloženim izmenama, zaustavi praksu institucionalnog saučesništva i jednom za svagda postavi prava deteta iznad interesa porodičnih manipulatora.