Отац није „гост“ у животу детета: Шта наука каже о последицама одсуства оца

Пише: Редакција покрета "Правда за тате"

Често чујемо фразу да је „мајка све“, док се улога оца неретко своди на секундарног родитеља или „платишу алиментације“. Међутим, научна истраживања говоре потпуно другачију причу. Једно од најзначајнијих истраживања у области социологије и криминологије, које су спровеле Синтија Харпер и Сара Мекланахан, бацило је светло на застрашујуће последице које системско одстрањивање оца оставља на децу, посебно на синове.

Затвор уместо матуре?

Студија под насловом „Одсуство оца и затварање малолетника“ анализирала је податке хиљада младића током дугог низа година. Резултати су били недвосмислени: дечаци који одрастају без оца имају дупло већу шансу да заврше у затвору или поправном дому пре своје 30. године.

Оно што је најважније у овом истраживању јесте чињеница да новац није пресудан фактор. Чак и када породица има довољно средстава, недостатак очевог присуства, надзора и мушког модела понашања остаје најјачи предиктор будућег деликвентног понашања.

Зашто је отац незаменљив?

Наука препознаје неколико кључних разлога зашто отац игра пресудну улогу у превенцији социјалне патологије:

• Постављање граница: Отац је традиционално фигура која уводи дете у свет правила и ауторитета. Без те фигуре, дечаци често развијају отпор према било каквим друштвеним нормама.

• Емоционална регулација: Кроз игру и интеракцију са оцем, деца уче како да каналишу своју енергију и агресију на конструктиван начин.

• Заштитни фактор: Отац који је присутан у животу детета делује као "штит" који смањује вероватноћу да дете потражи припадност у лошем друштву или криминалним групама.

Порука за систем и институције

Ово истраживање је јасан доказ да када центри за социјални рад или судови онемогућавају адекватне личне односе детета са оцем, они не кажњавају само очеве – они директно угрожавају будућност те деце и стабилност целог друштва.

Детету није потребно „виђање“ два пута месечно. Детету је потребан отац као стуб, као васпитач и као неко ко ће га научити одговорности. Залагање за равноправно родитељство није борба за права мушкараца, већ борба за то да нам деца не завршавају иза решетака због системских грешака.

---

Извори и литература:

1. Harper, C. C., & McLanahan, S. S. (1998). Father Absence and Juvenile Incarceration. Рад представљен на годишњем састанку Америчког социолошког удружења (ASA), Сан Франциско.

2. Harper, C. C., & McLanahan, S. S. (2004). Father Absence and Juvenile Incarceration. Journal of Research on Adolescence, 14(3), 369-397.

3. McLanahan, S., & Sandefur, G. (1994). Growing Up with a Single Parent: What Hurts, What Helps. Harvard University Press.

4. Chetty, R., et al. (2018). Race and Economic Opportunity in the United States: An Intergenerational Perspective. (Студија која је додатно потврдила утицај присуства очева у заједници на успех дечака).