PRAVDA ZA TATE

Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate" Zaštita dece od nasilja ne sme biti selektivna: Sprečavanje održavanja ličnih odnosa je takođe zlostavljanje Povodom saopštenja Autonomnog ženskog centra (AŽC), objavljenog na stručnom pravnom portalu Paragraf Lex (dostupno na internet adresi: Paragraf Lex – Saopštenje AŽC ), u kojem se izražava oštro protivljenje predloženim izmenama Porodičnog zakona – konkretno odredbi da se namerno sprečavanje održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem kvalifikuje kao nasilje u porodici – dužni smo da stručnoj i široj javnosti ukažemo na ozbiljne zamene teza, selektivno tumačenje prava i pravnu neodrživost stavova ove organizacije. Iako AŽC verbalno proklamuje zaštitu najboljeg interesa deteta, njihovo protivljenje sankcionisanju opstrukcije ličnih odnosa pokazuje svesno zatvaranje očiju pred jednim od najrasprostranjenijih oblika psihičkog zlostavljanja dece u post-razvodnoj praksi u Srbiji – roditeljskim otuđivanjem. U cilju zaštite javnog in...

Пише: Редакција покрета "Правда за тате" Адолесценција је прекретница у којој се дечак претвара у мушкарца. Тај пут је пун искушења, а према истраживању Фридмана и сарадника (1998) , објављеном под окриљем америчког Министарства правде, најјачи штит који адолесцент може да има на том путу је — његов отац. Ризик који се може избећи Студија јасно показује да одсуство оца није само емотивни недостатак, већ објективни фактор ризика . Дечаци који одрастају без стабилних личних односа са очевима имају статистички знатно већу вероватноћу да посегну за супстанцама или уђу у свет незаконитог понашања. Зашто је то тако? Дисциплина као граница: Отац пружа модел здраве дисциплине. Без њега, дечаци границе траже сами — често их прелазећи кроз сукобе са законом. Емоционална подршка против зависности: Порок је често покушај да се попуни емоционална празнина настала због недостатка очинске потврде и вођства. Порука систему и јавности Ако држава заиста жели да смањи злоупотребу супстанци к...

Пише: Редакција покрета "Правда за тате" Често чујемо фразу да је „мајка све“, док се улога оца неретко своди на секундарног родитеља или „платишу алиментације“. Међутим, научна истраживања говоре потпуно другачију причу. Једно од најзначајнијих истраживања у области социологије и криминологије, које су спровеле Синтија Харпер и Сара Мекланахан , бацило је светло на застрашујуће последице које системско одстрањивање оца оставља на децу, посебно на синове. Затвор уместо матуре? Студија под насловом „Одсуство оца и затварање малолетника“ анализирала је податке хиљада младића током дугог низа година. Резултати су били недвосмислени: дечаци који одрастају без оца имају дупло већу шансу да заврше у затвору или поправном дому пре своје 30. године. Оно што је најважније у овом истраживању јесте чињеница да новац није пресудан фактор . Чак и када породица има довољно средстава, недостатак очевог присуства, надзора и мушког модела понашања остаје најјачи предиктор будућег деликвент...