ПРАВОСУДНА МАФИЈА: Судија Родић Мирјана прекршила Породични закон и Закон о парничном поступку

Насиље над мушкарцима није тема о којој се често говори у Србији. Иако мушкарци у знатно мањем проценту трпе физичко насиље него жене, постоје остали облици којима су чешће изложени, и у њима су жене доминантније.

Насиље над мушкарцима не спроводе само жене, супруге, партнерке, спроводе га институције и органи државе- институционално и системско насиље над мушкарцима.

Како то изгледа у пракси суда?

Дана 20. марта 2019. године, судија Мирјана Родић је донела Решење којим је, у корист некадашње супруге Бујић Горана, одредила привремену меру укидањем личних односа мене туженог противтужиоца са млт. дететом понедељком, средом и петком од 19,00 до 21,00 часова, «...па се утолико мења пресуда овог суда », истовремено одбијајући предлог за одређивање привремене мере Бујић Горана. 

На овај начин, судија је прекршила Породични закон, и то:

члан 6. став 1. којим је прописано: «Свако је дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета.», што се нарочито односи на суд, те и

члан 266. став 1. На који се судија Родић само формално позвала у свом решењу од 20. марта 2019. године, али фактички, није поступила по наведеној одредби којом је прописано: «У спору за заштиту права детета и у спору за вршење односно лишење родитељског права суд је увек дужан да се руководи најбољим интересом детета». 

Поступајућа судија Мирјана Родић, међутим, приликом доношења наведене одлуке НИЈЕ ПРЕТХОДНО УТВРДИЛА НАЈБОЉИ ИНТЕРЕС ДЕТЕТА. Напротив, пре доношења такве одлуке одржано је једно рочиште на ком су странке препричале наводе својих предлога за одређивање привремене мере. 

Тиме се судија очигледно није водила најбољим интересом детета, јер га није ни утврђивала, већ је одлуку засновала искључиво на:

- једностраним и непровереним наводима некадашње супруге Бујић Горана, која је у свом исказу на рочишту тврдила да су сви наводи Горана Бујића о жељама детета – измишљени, те је стога у образложењу свог решења, говорећи о жељи детета да у двочасовним терминима понедељком, средом и петком, о трошку оца учи гитару или тренира ватерполо, наводећи став мајке детета, као да је у ствари закључак суда, судија навела: «...суд... сматра да је то жеља туженог без договора са млт. Урошем и његовим жељама.»

- једностраним и пристрасним Налазом и мишљењем Центра за социјални рад Града Новог Сада (стручни тим: Милица Џино Петковић, Драгана Џунић и Добрила Чачија) од 25. јануара 2019. године, који такође не говори ништа о најбољем интересу детета, већ одсликава пристрасност у корист некадашње супруге, а на штету Бујић Горана, а чије наводе је судија, некритички их користећи као аргументе сопствене одлуке, прихватајући их као сопствене, искористила у образложењу наведеног решења, и то: 

(а) «...одступања парничних странака од досадашњих судских пресуда била једним делом услед недовољно јасно написаних судских одлука као и појашњења...», при чему је једино некадашња супруга она странка која је одступала од судских одлука, а не и Горан Бујић, који се, као отац детета, придржавао пресуде и инсистирао, додуше углавном безуспешно, да се пресуде придржава и мајка детета, А ПОСЕБНО ЈЕ НЕПРАВИЛНО ТО ШТО ЈЕ ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД ОТВОРЕНО У СВОМ "СТРУЧНОМ" МИШЉЕЊУ ДОЗВОЛИО СЕБИ ДА КОМЕНТАРИШЕ СУДСКЕ ОДЛУКЕ KВАЛИФИКУЈУЋИ КАО НЕЈАСНЕ, ИАКО СЕ РАДИ О ПРАВНОСНАЖНИМ СУДСКИМ ОДЛУКАМА КОЈЕ СУ ПРОШЛЕ СВЕ ТЕСТОВЕ ИСПИТИВАЊА ЗАКОНИТОСТИ И ПРАВИЛНОСТИ ОД ЗА ТО НАДЛЕЖНИХ СУДОВА ВИШИХ ИНСТАНЦИ, ЧИМЕ СЕ НА СВОЈЕВРСТАН НАЧИН ПОЗИВА НА НЕИЗВРШЕЊЕ СУДСКИХ ОДЛУКА ШТО ПРЕДСТАВЉА, ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ, И ЕЛЕМЕНТ КРИВИЧНОГ ДЕЛА ОМЕТАЊЕ ПРАВДЕ, ИЗ ЧЛАНА 336 Б КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА; 

(б) «Мишљење Центра је да неопходно хитном привременом мером укинути личне односе оца са дететом и то понедељком, средом и петком од 19,00 до 21,00 часова будући да су они због нефлексибилности оца постали извор непрестаних очевих укључивања полиције... јер тужени противтужилац сваки тај термин пријављује ПУ Нови Сад као непоштовање пресуде од стране мајке...» - што иначе и јесте непобитна чињеница, поткрепљена директним вишеструким признањем мајке, судији на записник, да није поступала по правноснажној пресуди суда, 

(в) «...услед потребе туженог за секундарном добити односно задобијања поштовања и угледа друштва као лица које се бори за очева права тактиком унижавања и деградирања стручне јавности.», чиме се заправо отац детета директно вређа и дискриминише као отац и припадник мушког пола, а нарочито као борац за права очева, као да је то друштвено непожељно, штетно и противправно! 

Такође, Бујић Горан сматра да је поступајућа судија прекршила и члан 186. став 1. Закона о парничном поступку, јер је пропустила да изрекне новчану казну правном лицу – Центру за социјални рад, који је својим поднесцима вређао Бујић Горана, и то:

- у Налазу и мишљењу од 25. јануара 2019. године, на начин како је претходно описано, и 

- у допису суду од 5. фебруара 2019. године, у ком је наведено: «Бујић Горан пријављује полицији и ЦСР три пута недељно да се лични односи са дететом не реализује по пресуди у делу ваннаставних активности...», те «...континуирано подноси кривичне и прекршајне пријаве где позива на одговорност установу и поступајуће стручне раднике Центра за социјални рад, оптужујући их да ништа не предузимају како би се пресуда у целости поштовала...», те «...очигледно је да Бујић Горан опструира рад институција... и врши притисак на установе и професионалце, а стиче се утисак да се његов фокус се све више помера са интереса детета (полиција три пута недељно поступа у породици детета).», чиме се директно извргава руглу лице које једноставно инсистира на основном уставном начелу ВЛАДАВИНЕ ПРАВА и предузима неке од радњи на које је у том смислу законом овлашћен, све у интересу заштите набољих интереса сопственог детета. 

Но, судија Мирјана Родић није проверила ниједан од навода два поднеска Центра за социјални рад, није извршила увид у предмете Основног јавног тужилаштва у Новом Саду, нити Прекршајног суда у Новом Саду, по захтевима за покретање прекршајног поступка, подношеним по сваком извршеном прекршају из члана 36 Закона о спречавању насиља у породици, у којима је Бујић Горан, као оштећени, навео и документовао свако неподношење пријаве од стране Центра за социјални рад о сазнањима за насиље у породици које је током више година вршила Горанова некадашња супруга.  

Стога Бујић Горан сматра да се у конкретном случају у радњама судије Мирјане Родић стичу сви битни елементи кривичног дела Кршење закона од стране судије, из члана 360. став 1. Кривичног законика, налазећи да изнете чињенице јасно говоре да је поступање судије у наведеном судском поступку предузето са намером да се Горановој некадашњој супрузи  прибави неимовинска корист у правцу елиминисања сваке њене кривичне и друге законске одговорности због вишегодишњег кршења правноснажних судских одлука, и то на штету сопственог детета. 

Поред тога што је, по Горановом мишљењу , судија Родић на претходно описани начин повредила принцип независности суда, доношењем одлуке искључиво по налозима Центра за социјални рад, којима се отворено фаворизује и штити некадашња супруга , сматрам и да је именована судија повредила начело непристрасности. 

То начело је Етичким кодексом овако одређено: «Судија је дужан да непристрасно води поступак по својој савести, у складу са властитом проценом чињеница и тумачењем права, уз обезбеђење правичног суђења, суђења у правичном року и поштовања процесних права странака гарантованих Уставом, законом и међународним актима.» 

Непосрно пре самог почетка заказаног рочишта 24.априла 2019.године, судија Родић је на ходнику суда пришла тужиљи-противтуженој, разговарала са њом. У разговору тужиље-противтужене, судија Родић је са њом размељивала осмехе, руковала се са тужиљом-противтуженом, и том приликом је Бујић Горан приметио да је тужиља-противтужена у шаку судије Мирјане Родић ставила нешто, и захвалила се судији на донетој привременој мери. Бујић Горан СУМЊА, да је поступајући судија Родић непосредно пре почетка суђења примила готов новац.

Непосредно пре позивања странака из суднице је изашла правница Центра за социјални рад Нови Сад.

На самом рочишту, судија Мирјана Родић је саслушала тужиљу-противтужену која је изнела велики број лажи, неистина, не поткрепивши их ниједним доказом. У току давања исказа, тужиља-противтужена је признала више кривичних дела и најавила извршење кривичног дела. Бујић Горан и његов бранилац затражили су од судије Родић, да унесе у записник сазнање о више кривичних дела и најаву извршења кривичног дела тужиље-противтужене, а што је судија Родић одбила, под изговором да се то рочиште неће одржати.

Међутим, на рочишту од 24. априла 2019. године, судија Родић, иако је претходно усмено изнела да се то рочиште неће одржати јер се чека одлука другостепеног суда по жалби против привремене мере, омогућила је некадашњој супрузи:

- да се претходно отворено, још једном, захвали суду на донетој привременој мери коју је тражила, те 

- да у дужем трајању изнесе више субјективних оптужби на рачун Бујић Горана.

Када је Бујић Горан затражио реч у намери да реплицира овим наводима противне стране, судија Родић му је то онемогућила, наводећи да се расправа неће одржати. Збуњен и изненађен оваквим кршењем његових процесних права, док је тужиљи-противтужној омогућено да у целости изговори све што жели, тужени-противтужилац Бујић је прво затражио да се и његово излагање унесе у записник, што је судија одбила наводећи да се то рочиште у ствари – неће одржати, а затим је изговорио да сматра да је такав поступак суда – пристрасан, због чега ће бити приморан да председнику суда поднесе притужбу. 

На те речи судија Мирјана Родић је:

- повишеним тоном, напетих црта лица, уставши са столице, изговорила Бујић Горану: «Ко сте ви да мени говорите о непристрасности?!», посебно наглашавајући реч «Ви», уз продужено изговарање самогласника «и»,

- пребацила му да јој, наводно, прети председником суда, те 

- непримерено наредбодавним тоном изговорила Бујићу да би за њега било боље да научи да поштује институције, на тај начин да се могло закључити да судија посебно мисли на поштовање Центра за социјални рад, као и ње лично.

- непримерено му високим тоном рекла да је она власт у овој држави, и да је она та која одлучује шта ће бити унесено у записник, као и да ли ће нешто бити унесено у записник. 

Судија Мирјана Родић је одбила да унесе у записник примедбе Бујић Горана и његовог браниоца, нити је у записник унела разлоге због којих је заједно са својим браниоцем одбили да потпишу записник, нити је о томе  направљена  службена белешка.

Судија Мирјана Родић, и раније се понашала на потпуно индетичан начин, у судском поступку развода брака инуређења личних одниоса дета са оцем. У том поступку судија Родић, и поред сазнања да припадник ВЛАШКЕ националне мањине, руководећи се мишљењем центра у том поступку, донетом пресудом ускратила и онемогућила личне односе млт, детета Б.У. и оца детета, и то у време породичних празника породице Бујић, и националних и верских празника влаха, националне мањине којој Горан и дете припадају.

 Оваквим понашањем и поступком судије Родић, извршена је тиха асимилација двојице припадника влашке националне мањине, ускраћено и онемогућено право и најбољи интерес детета, да буде упознато са пореклом своје породице којој припада, ускраћено право на неговање културе, традиције, обичаја и језика, као и преношење истих на дете, а све у циљу очувања истих. Судија Родић прекршила је Устав Републике Србије, Конвенцију о правима детета, Конвенцију о људским и мањинским правима. 

Горан Бујић оснивач је УГ "ПРАВДА ЗА ТАТЕ", активни члан неколико удружења и невладине организације које се баве заштитом права детета, људских и мањинских права. 

Горан, понашање дотичне судије Мирјана Родић, као јавне личности, редовно коментарише на друштвеним мрежама, у групама "ПРАВДА ЗА ТАТЕ", "Заштитимо нашу децу", "Жртве центара за социјални рад" и многим другим групама, твитеру, писањем чланака за неколико новинских портала, а чије објаве види и прочита око два милиона људи, те Горан сматра, да својим понашањем судија Родић изазива губљење поверења јавности у правосудни систем. 

Имајући у виду како донето Решење од 20. марта 2019. године, као и поступак на рочишту од 24. априла 2019. године, поступак у предмету П2 2090/2012, Бујић Горан сматра да је на наведени начин судија Мирјана Родић потпуно погрешно применила начело непристрасности судије, јер је:

- показала пристрасност према некадашњој супрузи, те према радницима Центра за социјални рад, који су аутори наведеног Налаза и мишљења од 25. јануара 2019. године, те истовремено пријатељи противне стране, о ком сукобу интереса је Бујић Горан обавестио судију,

-  својим понашањем у суду негативно утицала на јачање поверења странака у поступку у непристрасност судија и судова,

- пропустила да посвети једнаку пажњу опречним интересима странака и да објективно води поступак и доноси одлуке.

Лично, Бујић Горан сматра да се описаним поступањем судије Родић основано доводи у сумњу и начело достојанствености судије, из тачке 4. Етичког кодекса судије, јер је судија дужан да у обављању судијске функције развија стандарде понашања који доприносе очувању угледа и достојанства суда и судија, што подразумева и дужност да, као лице изложено сталном суду јавности, слободно и својевољно, прихвата лична ограничења, која му намеће судијска функција. При томе се овде мисли да – чак и ако је судија субјективно сматрала да је наведена примедба Бујић Горана на њену пристрасност у ствари увреда њене личне части и угледа, као и да је позивање на ауторитет председника суда само отворена претња, требало је да прихвати лична ограничења која јој намеће судијска функција, те да се у том смислу достојанствено уздржи од овако отвореног исказивања негативних осећања према туженом-противтужиоцу.  

Међутим, по мишљењу Бујић Горана, судија Мирјана Родић је исказала и очигледно некоректно понашањe према њему, као странци у поступку

...како је то претходно описано.

Горан Бујић сматра да су описаним поступањима и одлукама судије Мирјане Родић остварена обележја тешког дисциплинског прекршаја, из члана 90. став 2. Закона о судијама, јер је услед извршења описаних дисциплинских прекршаја дошло до озбиљног поремећаја у вршењу судске власти и обављања радних задатака у суду, јер је привременом мером од 20. марта 2019. године, којом је, пре доношења пресуде у наведеном спору, по хитном поступку ранија правноснажна пресуда већ измењена, судија Мирјана Родић онемогућила вођење раније покренутих поступака против некадашње супруге, чиме је она сада:

Ослобођена од обавезе да изврши правноснажну пресуду Основног суда у Новом Саду посл. бр. П2. 1373/2016 од 13. новембра 2017. године у извршном поступку Основног суда у Новом Саду посл. бр. И 1245/2018 који се против ње, као извршног дужника, води ради принудног извршења наведене правноснажне пресуде због дуготрајног одбијања да поступа по тој пресуди, чиме је обезбеђена и обустава наведеног извршног поступка,  Аболирана и од иницирања и вођења кривичног поступка пред истим судом, јер је судија Родић својом одлуком обезбедила да кривична пријава против некадашње супруге, поднета Основном јавном тужиоцу у Новом Саду, због кривичног дела насиље у породици у вези дуготрајног одбијања да поступа по наведеној правноснажној пресуди, као и до тешког нарушавања угледа и поверења јавности у судство, јер је, како одлучивањем, тако и понашањем судије Мирјане Родић на рочишту од 24. априла 2019. године створен утисак да судија може да усваја предлоге и захтеве неке странке без претходног проверавања изнетих навода, уз недозвољену интервенцију у домену независности суда од стране одговорних лица Центра за социјални рад Града Новог Сад, директним преузимањем прерогатива суда путем издавања јасних налога како суд треба по хитном поступку да укине одласке дечака са оцем на ваннаставне активности, иако никада није ни ишао, све у форми стручног налаза и мишљења, уз отворено необјективно дискредитовање супротне странке, а затим је судија Родић на рочишту спречила Бујић Горана да реплицира на дужи говор некадашње супруге, са негативним конотацијама на његов рачун, што је сигурно допринело формирању негативног мишљења и код судија поротника у овом, иначе, чињенично и процесно сложеном поступку, са осетљивим предметом спора и великим значајем права о коме се одлучује, у ком је изостало одлучивање на основу вишеструке процене реодитељских компетенција, а нарочито утврђивања шта је најбољи интересе за развојне могућности и даљи живот млт. десетогодишњег дечака.

Mирјана Родић је већ позната јавности по у бездушном кршења људских и грађанских права, а један од најпознатијих случајева је:

"Тата, који је одлучио да буде мама".

Како је Марија Васић-Чанак изгубила старатељство над сином рођеним Ненадом Чанком због трудноће, као судија Општинског суда у Новом Саду, Марија Родић је без одлагања донела пресуду по Чановљевој тужби, а на предлог Центра за социјални рад у Новом Саду, чији је вођа био Чанков пријатељ странке ... 

О свему томе прочитајте на овај линк:

 http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=184&cl=11