PRAVDA ZA TATE

Бивша жена Џонија Депа га је тужила за „породично насиље” („domestic violence”). Испоставило се да је лагала. Заправо, она је била та која га је физички злостављала. И није била једина. Многе жене су вршиле насиље над мушкарцима. Мислиле су да имају алиби, јер су жене. Али сто се окрненуо. Америчка јавност нија поклекла под притиском феминистичких група и подржава Депа. Јавио се покрет који упозорава јавност на то да је све више жена које мушкарце злостављају. Зову се „Ми смо очеви за правду” („We are fathers for justice”). Хаштег покрета је „Злостављање нема род” („Abuse has no gender”). Покрет упозорава: „Скоро 2000 мушкараца свакога дана су жртве породичног злостављања” („Nearly 2,000 men every day are victims of Domestic Abuse”). Имају у виду САД. Додају: „Једна од три жртве породичног злостављања су мушкарци” („1 in 3 Domestic Abuse victims are men”). Додају: „Процесуирајте сво породично злостављање мушкараца” („Prosecute all Domestic Abuse against men”). Знао сам да ће доћи и тај...

Свака неправда мучи, боли, уништава, али је неправда повезана са сопственим дететом посебно тешка. Са великим нестрпљењем очекујем да сунце коначно сине и што пре пригрлим моје рођено дете. Као РОДИТЕЉ који воли сопствено дете (исмејаван од институција система у овој Македонији где је све на продају), тражим годинама и НАДАМ СЕ ПРАВДИ. Не могу да дозволим себи да будем понижен и дискриминисан, не могу да прихватим да не будем део живота сопственог детета које је отето и одведеноу Србији, нећу да будем само родитељ банкомат! Никако да схватим зашто није примењена Хашка конвенција за међународну отмицу деце, дете из Македоније у Србију одвела мајка пре више од 9 година у 2,5 години? Највише од свега желим да сва деца имају и МАЈКУ и ОЦА. Надам се да надлежни у новој влади разумеју сат времена чим једно дете буде вредно љубави и загрљаја другог (оправданог) РОДИТЕЉА. Жалосно је да се, иако живимо у XX веку, у Македонији и даље се боримо да остваримо ОСНОВНА ЉУДСКА ПРАВА. А право на р...

За издавање биометријског пасоша малолетном или пословно неспособном лицу потребно је да захтев за издавање путне исправе поднесе један од родитеља, уз писану сагласност другог родитеља, односно други законски заступник или старатељ. Формулар за сагласност родитеља оверава се у општини (или суду).   Уколико се један од родитеља или старатеља налази у иностранству, потребно је да сагласност за издавање пасоша детету овери у најближем дипломатско – конзуларном представништву Републике Србије или, ако је реч о страном држављанину, код надлежног иностраног органа земље у којој борави.   Изузетно, путна исправа ће се издати и без сагласности другог родитеља, у следећим случајевима: 1.   ако се један од родитеља води као нестало лице; 2.   ако је један од родитеља непознатог пребивалишта или боравишта; 3.   ако је један од родитеља умрло лице; 4.   ако је једном од родитеља: одлуком суда додељено старатељство над м...

Вођа америчких феминиста Бети Фридан (Betty Friedan, 1921-2006) објавила је 1963. књигу „Женска мистичност” („The Feminine Mystique”). У њој је у мрачним бојама описала положај америчке домаћице. По њој, бити домаћица је нешто ужасно, страшно, досадно и незанимљиво. Тај наратив су преузеле све феминисткиње света. Отада оне шире идеју да је бити домаћица срамота – нешто недостојно жене. Идеја је отишла толико далеко да су српске феминисткиње издејствовале да се на кексима „Домаћица” дода „и менаџерица”, „и правница” итд. Немам ништа против тога да жена буде „и менаџерица”, „и правница”, али зар то мора бити на кексу? Љутите се на мене колико хоћете, али преименовање тог старог, доборог кекса је само најновији вид феминистичког дегутантог закерања. То је заправо увреда за све жене које су „само домаћице”. Бити домаћица није никаква срамота, него је за част и понос жене. Поносим се што је моја мајка била само домаћица, а не „и менаџерица”.

  Виђање деце у такозваним  "конторолисаним условима" ( у Центрима за социјални рад ), није законска категорија и то закон не препознаје !!! То "Виђање у контролисаним условима" у присуству   радника из Центара за социјални рад, је само део "СТРУЧНО-МЕТОДОЛОСКОГ ПОСТУПКА" наводно   "стручних" радника из Центара за социјални рад и може се законски, примењивати само у току "стручно-методолошког поступања" у вези процене родитељске подобности родитеља, а пре достављања коначног ( стручног ) "мишљења" суду, у вези поверавања малолетног детета/деце након развода брака, јер то "Виђање у контролисаним условима" је само део "стручно-методолошког поступка"   радника Центра за социјални рад, који је изгубио сваку сврху и смисао стварности, обзиром да на тај начин радници Центара за социјални рад то максимално злоупотребљавају, ради уцењивања и терорисања родитеља који их не подмити или не   "игра" како он...

Зашто су очеви дискриминисани? Зашто Судови неће да раде онако како Закон налаже? Пред Вама је делић борбе једног храброг оца. У питању је поступак, који је на све могуће начине опструисан, а Судије су изричито одбијале да признају да исти одуговлаче. Коначно, жалбом смо успели да дођемо до правде.  Систем у ком су очеви на овакав начин дискриминисани је погубан пре свега за децу, јер опструисање одржавање личних  односа са родитељем предстваља насиље над децом. Након РЕШЕЊА, којим се утврђује да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року, тата Горан Бујић има права на накнаду нематеријале штете. Адвокат Милина Дорић Заменик председника Покрета Живим за Србију