АТАНАС ИЛИЕВ: ПРАВДА ЗА ЛИЛКУ

Свака неправда мучи, боли, уништава, али је неправда повезана са сопственим дететом посебно тешка. Са великим нестрпљењем очекујем да сунце коначно сине и што пре пригрлим моје рођено дете. Као РОДИТЕЉ који воли сопствено дете (исмејаван од институција система у овој Македонији где је све на продају), тражим годинама и НАДАМ СЕ ПРАВДИ.

Не могу да дозволим себи да будем понижен и дискриминисан, не могу да прихватим да не будем део живота сопственог детета које је отето и одведеноу Србији, нећу да будем само родитељ банкомат!
Никако да схватим зашто није примењена Хашка конвенција за међународну отмицу деце, дете из Македоније у Србију одвела мајка пре више од 9 година у 2,5 години?

Највише од свега желим да сва деца имају и МАЈКУ и ОЦА. Надам се да надлежни у новој влади разумеју сат времена чим једно дете буде вредно љубави и загрљаја другог (оправданог) РОДИТЕЉА.

Жалосно је да се, иако живимо у XX веку, у Македонији и даље се боримо да остваримо ОСНОВНА ЉУДСКА ПРАВА. А право на равноправно родитељство и заједничко старатељство је једно од оних ОСНОВНИХ ЉУДСКИХ ПРАВА. Још више одушевљава изопачену логику у којој отимачи мајке и отуђивач добијају све, а отац годинама не чује ни своје дете! Докле ћете да се сагињете и савијете кичму Македонијо? Докле ћете бити глуви на крике својих грађана?

И за крај, ко зна којим путем, јасно и гласно изјављујем да не желим да ме обележава ЖУТА СТАЗА у својој земљи и да не будем само РОДИТЕЉ ДРУГОГ РЕДА!
Време је за правду Македонијо!!

Време је да заштитите сопствену децу! Време је да се поштују европске вредности. Време је да се окончају игре, корупција у праосуђу и центрима за социјални рад.