ЗОРАН ЈОВАНОВИЋ: „ВИЂАЊЕ“ ДЕЦЕ У „КОНТРОЛИСАНИМ УСЛОВИМА“ НИЈЕ ЗАКОНСКА КАТЕГОРИЈА И ТО ЗАКОН НЕ ПРЕПОЗНАЈЕ

 Виђање деце у такозваним  "конторолисаним условима" ( у Центрима за социјални рад ), није законска категорија и то закон не препознаје !!!

То "Виђање у контролисаним условима" у присуству  радника из Центара за социјални рад, је само део "СТРУЧНО-МЕТОДОЛОСКОГ ПОСТУПКА" наводно  "стручних" радника из Центара за социјални рад и може се законски, примењивати само у току "стручно-методолошког поступања" у вези процене родитељске подобности родитеља, а пре достављања коначног ( стручног ) "мишљења" суду, у вези поверавања малолетног детета/деце након развода брака, јер то "Виђање у контролисаним условима" је само део "стручно-методолошког поступка"  радника Центра за социјални рад, који је изгубио сваку сврху и смисао стварности, обзиром да на тај начин радници Центара за социјални рад то максимално злоупотребљавају, ради уцењивања и терорисања родитеља који их не подмити или не  "игра" како они или супротна страна "умишљају".

У оквиру "стручно-методолошког поступка" пред Центрима за социјуални рад, то "Виђање у контролисаним условима", може да траје максимално до 30 дана, а у "изузетним случајевима", максимално до 90 дана ( поред осталог, прописано и "Правилником  о организацији, нормативима и стандардима рада Центара за социјални рад").

Након достављања коначног "Мишљења" суду и доношења пресуде коме се од родитеља малолетно дете/деца поверавају, Центри за социјални рад више НЕ СМЕЈУ то да примењују, јер је "процена" завршена  достављањем суду коначног "мишљења".

Е сад, друга је ствар, што корумпирано и изопачено правосуђе, доноси незаконите и противуставне пресуде ( којима се масовно повређују чак и одредбе "Конвенције о људским правима" Савета Европе и УН, као и "Конвенције о правима детета" УН итд. ), па и у погледу тога да као "модел виђања" малолетног детета/деце са родитељем са којим дете живи, у ненормалним, незаконитим и противуставним пресудама одређу да ће се малолетно дете/деца виђати са родитељем са којим дете/деца не живе, у "контролисаним условима" у просторијама Центара за социјални рад, па се тиме без конкретне судске одлуке тај родитељ фиктивно "лишава родитељског права" за које недостаје адекватан судски поступак и адекватан правни лек ( повреда члана 32. Устава РС и члана 6. "Конвенције о људским правима" Савета Европе) и тиме се крше родитељска права  родитеља против кога је таква незаконита мера одређена, а и малолетној деци се ускраћује право развијања слободног односа према том родитељу чиме се крше дечија права прописана домаћим законским прописима, Уставом Републике Србије, као и "Конвенцијом о правима детета" УН.

Судови  незакоито то примењују и стављају у своје пресуде, из разлога што им нестручни и искорумпирани радници  из Центара за социјални рад то тако "предложе" у својим коначним "мишљењима" и судије то само "препишу", уопште се не обазирући на то да за такво нешто НЕ ПОСТОЈИ ЗАКОНСКО УТЕМЕЉЕЊЕ и да се прекорачује "тужбени захтев", односно прекорачује се  "предмет спора" - али, то чак ни више судске истанце у Србији не разматрају и не доводе у питање, па према томе се долази до тога, да је то постала негативна, лоша "судска пракса" у Србији, где се "помоћ" види једино у евентуалној "Ревизији" правоснажне "пресуде" пред Врховним Касационим судом Србије, Уставној жалби или притужби против Републике Србије у Европском суду за људска права у Стразбуру, са тим што треба имати у виду, да док се то све оконча и добије неки епилог, дете/деца постану чак и пунолетна ( е сад, ко хоће и ко је истрајан, а и коме су дете/деца мала, може се упустити у то ).