PRAVDA ZA TATE

Промоција књиге Владислава Ђорђевића „Феминизам и теологија” биће одржана у Српском културном центру Ћирилица, Скерлићева 12 у Београду, у суботу 2. јула 2022. године, од 18.00 часова до 20.00 часова. Том приликом о књизи ће говорити: др Зоран Милошевић, др Владимир Димитријевић, Зоран Стојичевић, Владислав Ђорђевић. Промоцију ће водити Милорад Ђошић.

  Новосадска адвокатица Милина Дорић истакла се у јавности као бранитељица родитеља који су прогањани, јер нису дали да им се вакцинишу деца. Недавно је почела да се истиче у брањењу очева, који су прогоњени од бивиших супруга на основу лажних оптужби за „насиље у породици”. У неким случајевима управо су мајке те које врше насиље над очевима и децом. Активност Милине Дорић само потврђује моје предвиђање изречено одавно да ће се кад-тад појавити нормалне жене које ће стати у одбрану угрожених  насиље у породици . То се већ одавно догађа у САД. Тамо је једна вешта адвокатица бранила и одбранила Џонија Депа од лажних оптужби Амбер Херд. Полако се и код нас жене буде из феминистичке пропагандне анестезије. Нормалних и часних жена које ће стати у одбрану мушкараца биће све више. Подршка Милини – жени која је међу првима устала да брани права мушкараца. Надам се да ће јој се и многе друге придружити.

Koliko očeva, od 350 000 u Srbiji koji su prijavili otuđenje deteta pod pritiskom majke, je izvršilo samoubistvo jer više nisu mogli da podnesu svakodnevni bol i potpuno ignorisanje njihovih problema od strane centara, Suda i tužilaštva? Svaka takva žrtva na grudima ima napisano ime radnika centra, sudija opštinskog i višeg suda i policije koji, po nalogu okupatora, staju na stranu povećanja problema a ne rešenja. Za zločine prema stotinama hiljada očeva Sud i tužilaštvo ih neće dirati jer pravde u Srbiji nema. Ali, njihova deca će biti prokleta sedam kolena u budućnost zbog zločina svojih roditelja! I neka smatraju da su dobro prošli. Završili su posao drugom a platili su glavama najdražih.

Пред вама је слика из ургентног центра дечје болнице, уместо да су отац и дете провели лепо дан, они су морали да иду у ургентни центар због повреда које дете већ месецима у назад трпи! Као адвокат дошла сам да видим дете које је сваки пут у све већим и већим повредама и које виђа свог тату свега 16 сати недељено. Отац је због неколико лажних пријава о насиљу, које се није десило, принуђен да све снима и фотографише како му неко не би напаковао још једну лажну пријаву али та лажна пријава док се не докаже да је лажна други родитељ у овом случају (не)мајка, врло вредно ради на отуђивању детета. Дете крај оца има испињено време, оно ужива, међутим изгледа да настрада сваки пут када се врати код (не)мајке којој са одушевљењем препричава лепе тренутке проведене са оцем. Отац је приметио силне повреде по телу детета пре тога је увиђао и тешка занемаривања детета у погледу хигијене и тешких кожних оједа, центар за социјални рад ниједном није реаговао, напротив у извештају пише да је дете леп...

Синтагма „жертвена култура” („victim culture”) настала је у САД. Њоме се жели истаћи да је друштво захватила манија истицања жене као жртве. Дух покретач те „жртвене културе” је феминизам. Зато се савремени феминизам и зове „жртвени феминизам” („victim feminism”). „Жртвена култура” је парадоксалан феномен, јер никада у историји човечанства жена није била заштићена као данас. Њу социјалне норме штите далеко боље него мушкарца. Зашто онда постоји „жртвена култура”?! Циљ феминистичке „жртвене културе” је тај да се та социјална заштита жена још више продуби и прошири. Циљ је да се створе услови за још веће манипулисање заштитничким инстинктом. И заиста та „жртвена” политика делује. Сваким даном се све више проширују женска права, а са њим и женске злоупотребе тих права. Случај Амбер Херд у САД или Данијале Штајнфелд код нас илуструју ту тенденцију. „Жртвена култура” је социопатолошка појава и та два случаја показују како се друштво брани од те социопатологије.