Синтагма „жертвена култура” („victim culture”) настала је у САД. Њоме се жели истаћи да је друштво захватила манија истицања жене као жртве. Дух покретач те „жртвене културе” је феминизам. Зато се савремени феминизам и зове „жртвени феминизам” („victim feminism”).
„Жртвена култура” је парадоксалан феномен, јер никада у историји човечанства жена није била заштићена као данас. Њу социјалне норме штите далеко боље него мушкарца. Зашто онда постоји „жртвена култура”?! Циљ феминистичке „жртвене културе” је тај да се та социјална заштита жена још више продуби и прошири. Циљ је да се створе услови за још веће манипулисање заштитничким инстинктом. И заиста та „жртвена” политика делује. Сваким даном се све више проширују женска права, а са њим и женске злоупотребе тих права. Случај Амбер Херд у САД или Данијале Штајнфелд код нас илуструју ту тенденцију. „Жртвена култура” је социопатолошка појава и та два случаја показују како се друштво брани од те социопатологије.

Коментари
Постави коментар
Pravila komentarisanja na blogu "Pravda za tate":
Dobrodošli u prostor za diskusiju. Da bismo održali nivo dostojanstva i pravne sigurnosti, molimo vas da se pridržavate sledećih pravila:
Moderacija: Svaki komentar se pregleda pre objavljivanja. Vaša poruka neće biti vidljiva odmah, već tek nakon odobrenja administratora.
Pristojnost: Strogo je zabranjeno vređanje, psovke, govor mržnje i omalovažavanje bilo koga po bilo kom osnovu. Fokusirajte se na argumente, a ne na ličnosti.
Privatnost: Nemojte objavljivati puna imena dece, privatne brojeve telefona ili adrese. Takvi komentari će biti obrisani ili izmenjeni radi zaštite privatnosti.
Pravna odgovornost: Svaki korisnik snosi ličnu odgovornost za sadržaj svog komentara. Ovaj blog je prostor za razmenu iskustava i borbu za prava, a ne poligon za lične obračune.
Dokazi: Ukoliko iznosite specifične optužbe, trudite se da budu potkrepljene činjenicama.
Hvala vam što svojom kulturom dijaloga doprinosite našoj zajedničkoj borbi za roditeljsku ravnopravnost!