PRAVDA ZA TATE

  Da li su ti u Centru za socijalni rad , Pravosuđu, Policiji rekli da je dete „previše malo“ da bi provodilo vreme s tobom, a onda te pitali zašto dete „nema bliskost“ s tobom? Da li si gledao kako sistem ignoriše suze tvog deteta koje želi kod tate, dok istovremeno isti taj sistem sleže ramenima kada ti je pristup detetu zabranjen mesecima, godinama? Nisi lud i nisi sam. To što preživljavaš nije slučajnost – to je mehanizam. Pokret „Pravda za tate“ prikuplja svedočenja o institucionalnoj nepravdi. Trebaju nam tvoja iskustva kako bismo pred institucije izašli sa planinom dokaza o dvostrukim aršinima koji uništavaju naše porodice. Šta možeš da uradiš odmah? PODELI SVOJU PRIČU: Pošalji nam u Inbox ili na mejl kratak opis tvog slučaja (anonimnost je zagarantovana ako to želiš). Fokusiraj se na trenutke kada je sistem „zažmurio“ na tvoja prava i želje deteta. Možemo snimiti tvoju priču ( anonimnost je zagarantovana ako to želiš, a možemo je i objaviti na društvenim mrežama ako to že...

  Pokret „Pravda za tate“ podiže glas protiv sistemskog licemerja i brutalnih dvostrukih aršina koji se primenjuju u procesima dodela starateljstva i održavanja ličnih odnosa sa decom. Na osnovu stotina slučajeva iz naše prakse, alarmiramo javnost: Sistem u Srbiji ne štiti interes deteta, već održava mit o ocu kao roditelju drugog reda. Bez obzira na uzrast deteta, centri za socijalni rad i sudovi sprovode opasnu, selektivnu logiku koja direktno šteti psihofizičkom razvoju dece. Mehanizam prevare: „Volja deteta“ kao džoker karta Ukazujemo na matricu po kojoj institucije manipulišu sudbinama porodica: Kada dete želi oca (bez obzira na uzrast): Tada institucije postaju bedem opstrukcije. Ako malo dete traži oca, kaže se da je „premalo i vezano za majku“. Ako starije dete traži oca, tvrdi se da je „pod pritiskom ili izmanipulisano, da dete ne zna šta je u njegovom najboljem interesu“. U oba slučaja, jasna želja deteta se ignoriše, a procesi se rastežu godinama dok se veza sa ocem po...

  Više od statistike: Pravda za tate i borba za ravnopravno roditeljstvo Dok se u javnosti termin "samohrani roditelj" gotovo automatski poistovećuje sa majkama, zvanični podaci za 2026. godinu donose otrežnjujuću istinu. U Srbiji danas živi blizu 90.000 samohranih očeva . To nije samo broj – to je 90.000 porodica u kojima očevi nose punu odgovornost, ljubav i brigu o svojoj deci, često se boreći sa vetrenjačama sistema koji ih i dalje posmatra kao "pomoćne" roditelje. Zid ćutanja i stereotipa   Statistika Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da očevi čine oko 22% svih jednoroditeljskih porodica. Ipak, kada uđete u institucije, taj procenat kao da nestaje. Sudska praksa i dalje u oko 96% slučajeva decu po automatizmu poverava majkama, dok se očevi za svoje pravo na roditeljstvo često moraju boriti godinama, kroz iscrpljujuće procese. Dok zvanična statistika za 2026. godinu beleži blizu 90.000 samohranih očeva u Srbiji, iza ove brojke krije se duboka sistems...

  U savremenim demokratskim društvima često govorimo o zaštiti manjina i borbi protiv diskriminacije. Međutim, postoji jedna grupa ljudi čija se prava sistematski gaze uz blagoslov države – očevi u procesu razvoda . Možda zvuči radikalno, ali istina je jasna: u konfliktnim razvodima, očevi su danas najobespravljenija grupa građana. Što je još tragičnije, ta diskriminacija ne dolazi od pojedinaca, već od samih institucija koje su plaćene da štite porodicu – Centara za socijalni rad , sudova, tužilaštva i policije. Centar za socijalni rad: Ideologija ispred zakona Institucija Centra za socijalni rad postala je mesto gde se roditeljstvo ne meri ljubavlju i posvećenošću, već polom. Često prožeti ideologijama koje muškarca unapred vide kao „sekundarnog“ roditelja, ovi centri očevima daju prava samo na papiru. U praksi, otac se tretira kao građanin drugog reda. Ako ćuti i plaća, sistem ga toleriše. Ako zatraži ravnopravno starateljstvo, postaje meta. Brojni su očevi koji svedoče ...