RAZVOD

Razvod i deca

Kom roditelju će dete, ako par ima zajedničku decu, biti povereno posle razvoda i kakvi će biti naknadni porodični odnosi, najbolnije je i najznačajnije pitanje u vezi sa razvodom. Zakon obavezuje roditelje, centar za socijalni rad, ali i sve ostale koji na bilo koji način brinu o detetu ili učestvuju u njegovom obrazovanju i vaspitanju (rodbina, škola, lekari), da pomognu sudu da o ovim pitanjima donese odluku. Ta odluka mora biti, kako to formuliše Porodični zakon, „u najboljem interesu deteta”.

Šta je u „interesu deteta”?

Sud je jedini ovlašćen da donese konačnu procenu koji roditelj bi detetu bolje obezbedio „pravilan razvoj”. To se meri na osnovu svih poznatih okolnosti, želja deteta i roditelja, zdravstvenih i imovinskih prilika, uzrasta, čak i karakternih osobina deteta i roditelja, da dete odrasta sa oba roditelja, da održava lične odnose sa roditeljima, familijama, rodbinom oba roditelja, naprosto sve što se tiče dece. Pri tome, u praksi, kada je reč o deci predškolskog uzrasta, sud najčešće procenjuje da je u najboljem interesu deteta da ostane s majkom. Postavlja se pitanje zašto je to tako?

Sud razloge koji su doveli do razvoda, pri proceni šta je najbolje za dete, uzima u obzir samo ako neki od njih (na primer, neodgovorno ponašanje nekog od supružnika) ukazuje da se neko od roditelja ne bi valjano staralo o detetu.

Naravno, ako postoji razlog zbog kojeg bi jedan od roditelja bio lišen roditeljskog prava (nasilje, zlostavljanje, zanemarivanje deteta), dete će biti dodeljeno onom drugom. Ako je i on „zreo” za lišavanje roditeljskog prava, starateljstvo nad detetom će biti povereno centru za socijalni rad.

Značaj mišljenja deteta

Deca starija od 15 godina imaju pravo da sama odluče sa kojim će roditeljem živeti posle razvoda. I kada su u pitanju mlađa deca, sud ima obavezu da uzme u obzir njihove naklonosti i želje. Međutim, to je samo jedan od elemenata na osnovu kojih se odlučuje, i nije uvek presudan.

Sud ima zadatak da obezbedi nesmetanu komunikaciju sa detetom. To u principu radi preko posrednika, to jest uz pomoć stručnjaka centra za socijalni rad. Sa navršenih deset godina, dete ima pravo da bez posrednika i na sopstvenu inicijativu izrazi mišljenje pred sudom,ali su Konvencijom o pravima deteta svi državni organi su u obavezi da uvaže želje i mišljenje dece, bez obzira na njihov uzrast i pol.

Značaj želja roditelja

Želje roditelja će, ako sud i centar za socijalni rad procene da savesno obavljaju roditeljske dužnosti, imati veliku težinu, pogotovo ako su mama i tata saglasni oko toga s kim bi dete ubuduće trebalo da živi, madaje uvek u interesu deteta da podjednako živi sa oba roditelja i da oba roditelja podjednako vrše roditeljsko pravo. Ipak, sud njihove želje uopšte ne mora da uzme u obzir.

Uloga centra za socijalni rad

Po zakonu, centar za socijalni rad ima obavezu da iznese mišljenje o konkretnim porodičnim odnosima. To mišljenje ima veoma veliki uticaj na odluku, jer centar, za razliku od suda, ima psihologe, pedagoge i socijalne radnike koji su stručni da procene kakve su porodične okolnosti, da li su roditelji podobni da vrše roditeljsko pravo i kakve su želje i potrebe deteta. Svako od radnika centra koji čine stručni tim u zakonskoj su obavezi da pojedinačnim izveštajem ocene podobnost oba roditelja, da iznese mišljenje o konkretnim porodičnim odnosima, da procene kakve su porodične okolnosti, da li su roditelji podobni da vrše roditeljsko pravo i kakve su želje i potrebe deteta, da objedine sva pojedinačna mišljenja i napišu konačno mišljenje stručnog tima. Svako od stručnjaka tima mora u svom zasebnom mišljenju da proceni okolnosti i potpiše ga pre donošenja konačnog stručnog mišljenja za potrebe suda. Sud nije u obavezi da prihvati mišljenej centra.

Uloga ostalih s kojima dete ima kontakt

Rodbina, komšije i ostali u kontaktu sa decom, imaju obavezu da na poziv suda daju iskaz o činjenicama koje poznaju. Pored toga, državne ustanove, na primer bolnice i škole, odnosno njihovi zaposleni, moraju da prijave sva kršenja detetovih prava za koja su saznali, recimo nasilje u porodici, kao i problematično ponašanje deteta za koje se pretpostavlja da je nastalo kao reakcija na razvod. Familije i rođaci dece imaju veoma bitnu ulogu u životu dece, pa je u interesu dece da nesmetano održavaju lične odnose i sa njima, što jeste u najboljem interesu dece.

Odnos deteta sa roditeljem sa kojim ne živi

U preko 96% starateljstvo nad decom se daruje majkama, što je jedan od oblika diskriminacije muškaraca na osnovu pola. Osim u slučajevima kada su jedan ili oba roditelja lišeni roditeljskog prava, roditelj kome dete nije povereno u neposrednu brigu ostaje roditelj u punom smislu te reči i može da se brine o detetovom "vaspitanju i obrazovanju". Pored toga, može i da, u dogovoru sa bivšim supružnikom, odlučuje o većim medicinskim zahvatima i raspolaganju detetovom imovinom veće vrednosti, kao i o ostalim „bitnim pitanjima” u vezi sa detetom i o promeni prebivališta deteta.

I kada su razvodom umanjena neka roditeljska prava jednog ili oba roditelja, njima uvek ostaje obaveza izdržavanja deteta. Takođe, dete i roditelj kome je ono dodeljeno uvek imaju pravo da žive u stanu drugog roditelja do punoletstva deteta, pod uslovom da se to ne smatra „očiglednom nepravdom”.

Ako posle razvoda jedan roditelj onemogućava drugom da održava lične odnose sa detetom, postoji postupak za zaštitu roditeljskih prava, ali je to pre svega pravo deteta da nesmetano održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Obzirom da se starateljstvom nad decom daruju majke u čak  96% slučajeva, majke su te koje deci onemogućavaju lične odnose sa očevima što je jedan od oblika nasilja nad decom i bivšim supružnicima i spada u nasilje u porodici. Uskraćivanje i onemogućavanje deteta da nesmetano održava lične odnose sa drugim roditeljem jeste krivično delo, nasilje u porodici i ne poštovanje odluke suda,a državne institucije u zakonskoj obavezi da po službenoj dužnosti pokrenu postupke u zaštiti dece od takvih  roditelja.