SEKSUALNO NASILJE

OBLICI  SEKSUALNOG  NASILJA

• Silovanje od nepoznate žene
• Silovanje na ljubavnom sastanku
• Silovanje od strane poznanice, prijateljice, komšinice…
• Silovanje u braku
• Silovanje u ratu
• Silovanje od strane profesorice, učiteljice, nastavnice...
• Pokušaj silovanja
• Seksualno uznemiravanje ili ucenjivanje na poslu, u školi, na fakultetu, na ulici, u prevozu…
• Incest nad detetom od strane odrasle osobe od poverenja i autoriteta
• Seksualna zloupotreba dece za snimanje pornografskih slika i filmova, prodaja i podvođenje dece
• Seksualna trgovina muškarcima
• Seksualno iskorišćavanje muškaraca kroz prostituciju, pornografiju i seksualno ropstvo 

REAKCIJE POSLE PRETRPLJENOG SILOVANJA:

U krizi svako različito reaguje. Važno je da znate da su emocije posle preživljenog seksualnog nasilja normalna reakcija na nenormalni događaj – seksualno nasilje. 

Prva faza: NEPOSREDNO REAGOVANJE

• reakcija na preživljeni strah od smrti
• šok i neverica-osećanje straha, krivice, bespomoćnosti, poniženja, stida, ljutnje na sopstveno ponašanje
• gubitak: samopouzdanja, poverenja u ljude oko sebe, osećanja kontrole nad životom, osećanja sigurnosti
• nagle promene raspoloženja, plač, ćutanje, razdražljivost
• telesne reakcije: promena apetita, sna, koncentracije, seksualne želje, odnosa prema svom telu
• dve vrste emotivnih reakcija: ekspresivno (potreba za pričanjem ili plakanjem) i kontrolisano (potreba za ćutanjem ili uzdržanošću)
• 
  

 Druga faza: REORGANIZACIJA / ADAPTACIJA

• pokušaj izbegavanja misli i osećanja povezana za traumatski događaj, pokušaj oslobađanja od strepnje i nespokojstva
• izbegavanje mesta i ljudi koji podsećaju na događaj
• racionalizacija, “nije to tako bitno”, tvrđenje da je ceo događaj zaboravljen, privid isceljenja
• međutim u ovoj fazi najčešće i dalje postoje: osećanja depresije, povlačenje, strahovi, noćne more, flašbekovi, nedostatak poverenja u druge 
• 
  

Treća faza: OPORAVAK

• mogućnost da se priča o posledicama traume na naš život
• povezivanje strahova sa traumatskim događajem
• postepeno preuzimanje kontrole i osećanja bezbednosti
• povratak osećanja normalnost
• smeštanje krivice u počinioca/nasilnice
• ispoljavanje ljutnje i besa

Svaka faza je korak ka razrešavanju posledica seksualnog nasilja

ŠTA MOŽETE UČINITI ZA SEBE:

 U prvom trenutku: Važno je da budete na mestu i sa ljudima gde se osećate sigurno. Dok razmišljate da li ćete podneti prijavu protiv počionica, važno je da odete na lekarski pregled, zbog vidljivih ili nevidljivih povreda.

Dugotrajno: Važan je svaki pokušaj uspostavljanja kontrole nad sopstvenim životom. Donošenje vlastitih odluka kod god je to moguće podstiče jačanje i ponovno uspostavljanje bezbednosti, samopoštovanja i integriteta. Odlučite kada ćete i kome ispričati šta vam se dogodilo. Važno je da u te osobe imate poverenja. Čak i donošenje malih, svakodnevnih odluka pomažu vam u procesu oporavka. Vodite brigu o svom zdravlju.

VAŽNO JE DA VERUJETE SEBI da ste uradili sve što je u vašoj moći da preživite i da niste krivi.

NEKOLIKO ISTINA O SILOVANJU

• muškarac nije kriv
• muškarci ne žele silovanje i ne izazivaju silovanje
• sramota silovanja je sramota nasilnice
• činjenica da to niste hteli je suprotstavljanje silovanju
• silovanje nije posledica impulsa niti nekontrolisanih nagona, nego je unapred isplanirani čin nasilja
• muškarci najčešće poznaju nasilnike (u 80% slučajeva)
• silovateljke su obične žene svih društvenih slojeva, obrazovanja, nacionalnosti, rase, invaliditeta
• istraživanja su pokazala da silovanje nije proizvod mentalnog poremećaja
• društvo svojim predrasudama održava seksualno nasilje nad muškarcima
• muškarci još uvek nemaju adekvatnu podršku u institucijama
• silovanje je zločin
• većina ljudi silovanje muškaraca ne doživljava na taj način
• 
  

Prijavite seksualno nasilje:

Odsek za seksualne delikte SUP Beograda, ulica 29. Novembra 107
011/3292-622 - lokal 3541 – dežurni telefon za seksualno nasilje (24h)

011/2682-522 - Institut za sudsku medicinu - pregled, potvrda o telesnim povredama ili se obratite najbližoj zdravstvenoj ustanovi u vašem mestu gde živite.