PRAVDA ZA TATE

Da. Uspeo sam. Izborio sam se za svoje dete, pa i sebe. Nosio sam se sa lažnim optužbama za porodično nasilje, a pre toga i svakakvim vrstama psihičkog i emotivnog zlostavljanja, pretnje odvođenjem deteta i uskraćivanjem viđanja, manipulacijama i čime sve ne, Bog sveti zna. Prošlo je već neko vreme, a nisu ni draga sećanja, nekako um sam teži da sve zaboravi.  I sada bih da podelim to što sam saznao. Možda još nekome pomogne, spasi nekoga i još neko bude mogao svoje dete da viđa. Ako ste već optuživani i procesuirani po tome, ovo vam, na žalost, ne može puno pomoći. Pre svega, šta je srž problema? Sistem koji veruje – ženama! Vaša reč se ne računa toliko koliko NJENA REČ. Ako se svede na reč protiv reči, izgubićete. Prema tome, zašto biste to dozvolili? Ne igrajte po njihovim pravilima! Kad sam uvideo da sve ide do đavola, da nema više šale, šta mi se sprema, pitao sam se ima li neke odbrane od toga. Obraćao sam se advokatima, raznim službam... I evo šta sam saznao ...

Како смо дошли до тога да у главама многих људи – поготово младих – постоји поприлична збуњеност у погледу свог „родног” идентитета? Како смо дошли до тога да све више људи не зна коју „родну” улогу треба да игра? Како смо дошли до овог „родног” хаоса? Како смо дошли до тога да је „родна теорија” цењена у академској заједници, иако нема научног утемељења и у контрадикцији са елементарним природнонаучним чињеницама? Како смо дошли до тога да се „родна идеологија” намеђе путем државних закона? Како то да је „родна идеологија” постала део државне и међународне политике? Како то да је „порицање биологије” данас свеприсутно у друштвеним наукама? Одговоре на та и слична питања биће дата на промоцији књиге „Занемаривање биологије у друштвним наукама: критика феминистичког култур-детерминизма”, која ће се одржати од 20 до 22 часа у петак, 14. децембра 2018 године у месној заједници Соња Маринковић у Новом Саду (Кеј жртва рације 4). На промоцији ће говорити др Јасмина Ранђеловић...

Mole se svi dobri ljudi koji mogu da pomognu da uplate novac kako bi se četvorogodišnjoj Eleonori, pružila šansa za život, jer boluje od jako retkog zloćudnog tumora jetre hepatoblastom sa metastazama na plućima.   Eleonori Černoh dijagnostifikovan jako redak zloćudni tumor jetre hepatoblastom sa metastazama na plućima. Do sada je primala hemoterapije u dečijoj bolnici u Novom Sadu.   Mala Eleonora sa svojom   porodicom 10.12.2018. godine putuje u Memphis, Tennessee gde je čeka teška operacija. Troškovi hirurške nege su obezbeđeni. Ono što nije poznato je vreme koje će tamo provesti, i troškovi njene eventualne dodatne nege. Stoga MOLIMO sve dobre ljude za pomoć. Unapred se neizmerno zahvaljujemo svima koji budu u mogućnosti da uplatom na račun doprinesu da Eleonora ponovo bude zdravo dete. Br. računa za uplate iz Srbije je: 265000000533350530 Br.računa za uplate iz inostranstva: 265050000035782650 Raiffeisen banka a.ad. Napominjemo, da će sva prikupljena sr...

Pita mama jednog gdina. sjeća li se on ove cure (mene). Pružam ruku, "Drago mi je. Ja sam Ana. Marijina mala." Gleda mene čovik i kaže "nisi ti materina, ti si ćaćina". Mama se smije! Mama koja zna reći da sam njegova u svemu, da me ona "samo" rodila. Mama koja kaže da je moja osobnost i karakter podsjećaju na tatu i njegovu stranu familije. Mama koja me sama podizala kad je tata umro. Mama koja je osjetila njegov kraj i poslala me kod rodbine na more da me poštedi većeg bola i patnje. Prošlo je skoro 12 godina, a dio mene izdahnuo je s njim. I dio mame. I dio brata. Od svega pamtim da sam bila voljena djevojčica. Tatina princeza. Tako sam se osjećala. Razumit će svaka od vas koja je imala sličnog oca. Ili ga ima, nadam se. Jedanaest ljeta je dovoljno da zaboraviš štošta, ali kako si se osjećala zbog nekoga...to ne! Tata je prva ljubav svake princeze. Tata je jedini koji nosi krunu, sve ostalo samo su titule u teoriji. On je ...

Данас, 21.11.2018. ступио је на снагу нови Закон о заштити података о личности. Међутим, у складу са чланом 102 почетак примене новог Закона одложен за девет месеци од дана ступања на снагу. Изузетно, чланом 98 овог Закона, прописано је да већ даном његовог ступања на снагу престаје да се води Централни регистар збирки података успостављен одредбама, сада већ „старог“ Закона о заштити података о личности („Службени гласник РС”, бр. 97/08, 104/09 – др. закон, 68/12 – УС и 107/12), те да се са Централним регистром, као и са подацима садржаним у том регистру, поступа у складу са прописима који уређују поступање са архивском грађом. Будући да су поводом овог у јавности од стране неких од креатора и тумача новог Закона изношени ставови о томе да је овим извршена "значајна деформализација", као и да то повлачи "значајно смањење обавеза" руковалаца података, Повереник сматра потребним да укаже да то до даљег није тачно и да упозори руковаоце података о личности ...

Često kao razlog ostajanja u braku ili razlog razvoda ljudi navode dobrobit dece. Ne postoji veća žrtva od one koju smo spremni da učinimo za sopstveno dete, barem će vam većina roditelja tako reći. Ali, šta se dešava kada neusglasice sa bračnim partnerom dostignu takav nivo da sve ostalo postaje od sekundarnog značaja?  Da li je uopšte moguće da ljudi u strastvenim svađama i međusobnim razmiricama  zaboravljaju na dobobit sopstvene dece, te tako pobeda u svađi sa supržunikom ostaje jedina bitna. Iako će mnogi reći da nam je briga za potomstvo urođena, te da je dobrobit dece uvek na prvom mestu, praksa nažalost pokazuje da to ne mora uvek biti slučaj.  Retko koji roditelj će to otvoreno  priznati, ali često se dešava da u borbi sa sadašnjim, ili već bivšim, supružnikom jedan od roditelja počne da usmerava dete protiv drugog . Nekada iz želje da povredi supružnika, nekada samo da bi sačuvao dete nakon razvoda braka, roditelj či...

Међународни дан детета је годишњи међународни догађај који се слави 20. новембра. Установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1954. године са циљем да се у свим државама слави истог дана. Овај дан промовише међусобну интеракцију и разумевање међу децом и добробит деце у свету. Обележава се и да би се скренула пажња јавности на обавезе друштва према деци, као и на актуелне проблеме са којима се деца суочавају. Дечија права су утврђена Конвенцијом о правима детета, усвојеном од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1989. године. Основни принципи Конвенције су: право на живот, опстанак и развој; најбољи интерес детета; право на партиципацију; право на недискриминацију. Србија ништа не предузима на унапређењу положаја деце, и далек је пут до остваривања темељних права детета, посебно деце из осетљивих и дискриминисаних група која живе у сиромаштву, искључена су из образовног система и друштва. Спречавање насиља над децом и дискриминације, обезбеђивање...

Međunarodni dan muškaraca prvi put je obeležen 1999. godine u Trinidadu i Tobagu, a danas se slavi u preko 60 država uključujući Trinidad i Tobago, Jamajku, Australiju, Indiju, Kinu, Sjedinjene Američke Države, Singapur, Maltu, Ujedinjeno Kraljevstvo, Južnu Afriku , Mađarsku, Irsku, Ganu, Kanadu, Dansku, Austriju, Francusku, Zimbabve, Bocvanu, Pakistan, Grenadu, Antigvu i Barbudu,   Sveti Kristofor i Nevis , Svetu Luciju, Norvešku, Grenadu, Italiju,   Kajmanska ostrva   i Bosnu i Hercegovinu. Ovaj dan je, s popratnim dešavanjima, stekao potporu mnogih pojedinaca i udruženja u Australiji, na Karibima, u Aziji, Evropi, Africi i   Ujedinjenim nacijama .   Za to je zaslužan dr Džerom Tilaksing sa Vest Indis koledža.  Život muškaraca često se povezuje sa fizičkim i psihičkim opterećenjima, zbog čega bi morali više pažnje da posvete sopstvenom zdravlju .  Međunarodni dan muškaraca je prilika i da se istaknu dostignuća muškaraca i njihov dopri...