Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности

У вези са вашим питањима о могућности прибављања одређених информација/података, овом приликом ћемо вас упознати са начином прибављања информација/података по основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Сл. гласник РС“, бр. 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10) и Закона о заштити података о личности („Сл. гласник РС“, бр. 97/08 и 104/09 - др. закон, 68/12 – Одлука УС и 107/12), чије спровођење је у надлежности Повереника. Дакле, ово обавештење биће дато са становишта Повереникове надлежности и њиме се не задире у могућност прибављања података у складу са другим прописима чија примена није у надлежности Повереника.

  

Сагласно одредбама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (ЗСПИЈЗ),Повереник обезбеђује остваривање права грађана и других лица на приступ информацијама којима располажу органи јавне власти. Повереник то чини одлучујући као другостепени орган по жалби тражиоца информације, у случајевима када се лице обратило органу јавне власти (центру за социјални рад, полицији, суду, тужилаштву, школи, вртићу..) захтевом за приступ информацијама од јавног значаја, а право му је потпуно или делимично ускраћено. Органима јавне власти, у смислу поменутог закона, сматрају се, поред државних органа, органа територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе, и организација којима је поверено вршење јавних овлашћења, и правна лица која оснива или финансира у целини или у претежном делу неки од наведених органа или организација.

Поменути закон одређује информацију од јавног значаја као сваку информацију којом располаже орган јавне власти, насталу у раду или у вези са радом тог органа, садржану у одређеном документу, а која се односи се на све оно о чему јавност има оправдани интерес да зна.

Захтев за приступ информацијама од јавног значаја тражилац подноси непосредно органу јавне власти који располаже одређеном информацијом, односно органу јавне власти у чијем раду или у вези са чијим радом је тражена информација настала, а који је обавезан да, у року од 15 дана од дана пријема захтева, поступи по том захтеву. Захтев треба да садржи: назив органа власти, име, презиме и адресу тражиоца, односно седиште ако је тражилац правно лице, и што прецизнији опис информације која се тражи.

Ако по поднетом захтеву орган власти не поступи у року од 15 дана од дана пријема захтева, или захтев одбаци или одбије, или на други начин отежа остваривање права,тражилац информације може изјавити жалбу Поверенику.

Напомињемо да орган није обавезан да удовољи сваком захтеву, односно да може донети решење о одбијању захтева у случају да утврди да би одавањем тражене информације дошло до озбиљне повреде неког од интереса из чл. 9. и 14. ЗСПИЈЗ (нпр. приватност неког лица, откривање кривичног дела, вођење неког судског поступка, важни економски интереси земље, национална безбедности итд.), и ако у конкретном случају потреба заштите тог интереса претеже над интересом јавности да зна.

Повереник је, такође, надлежан и за област заштите података о личности, те је могуће обратити му се и у случају повреде неког од права која штити Закон о заштити података о личности (ЗЗПЛ).

Права која овај закон гарантује појединцу су: право на обавештење о обради података о личности који се на њега односе (члан 19. ЗЗПЛ); затим право на увид у податке који се на њега односе (члан 20.), као и право на копију (члан 21.) података који се на њега односе. Дакле, титулар поменутих права је лице на који се ти подаци односе, и само оно може поднети захтев за остваривање ових права. У погледу података који се односе на умрло лице, иста права има и законски наследник умрлог лица (чл. 24. ст. 3.).

Захтев за остваривање права у вези са обрадом података о личности, односно за обавештење, увид и/или копију података, лице на које се подаци односе подноси руковаоцу података у писменом облику, а руковалац може прихватити и усмени захтев лица, из разлога ефикасности и економичности. Поступак подношења захтева уређује чл. 24. Закона, који прописује шта сам захтев мора садржати, а то су пре свега  подаци  о идентитету подносиоца захтева – односно лицaна које се подаци односе (име и презиме, име једног родитеља, датум и место рођења, јединствени матични број грађана, адреса становања, те  други подаци који су неопходни ради контактирања).

Уколико руковалац података у року од 15 дана не да обавештење о обради, односно ако у року од 30 дана од дана достављања захтева не изда копију или не омогући увид у податке, или захтев одбаци, односно одбије као неоснован, подносилац захтева има право да изјави жалбу Поверенику.

Дакле, захтевом за приступ информацијама од јавног значаја могу се добити информације које се налазе у поседу органа јавне власти, чијим одавањем у конкретном случају не би дошло до озбиљне повреде неког од претежнијих интереса од интереса јавности да зна, а захтевима у вези са обрадом података о личности одруковалаца података могу се прибавити подаци које тај руковалац обрађује о лицу на које се подаци односе.