Hrabar, snažan, usamljen, nepoverljiv, predator, tih, opasan, munjevit, oprezan, porodičan, društven, odan, osvajač, napadač, dosledan, slobodan, divlji, i lep - to je vuk.
Beli vuk ne živi u čoporu, on je samotnjak. Kada nastupe teška vremena, beli vuk izlazi iz šume i poziva čopore da mu se pridruže.
U svom romanu “Poslednji Evropljanin”, Dragoš Kalajić je o simbolici vuka zapisao:
„Vuk dobro oličava jednu ljudsku silu koja je veoma složena i raznolika, a njena najupadljivija pojavnost je urođena potreba za slobodom kao osnovnim uslovom života… Vuka nije moguće pripitomiti, učiniti zavisnim i poslušnim, kao njegovog dalekog rođaka psa. Nije to moguće i zato što je mnogo pametniji. Za tu slobodu vezan je i snažan osećaj samopoštovanja i ponosa, bez premca među životinjama, a i među ogromnom većinom ljudi. Kod vuka je etika isto što i pamet. Vuk ne trpi nikakve kompromise, koje vidi kao izdaju svoje etike ili prirode. Rekao bih da u tim svojstvima vuka počiva objašnjenje istinskog uzroka omraze koju uživa kod onih što zavide tuđem slobodoljublju i plemenitosti, jer ih ne poseduju. (…)
Između vukova u čoporu postoji jasna hijerarhija koja se uspostavlja unutrašnjom borbom gde jači nikad neće ubiti slabijeg vuka. Naime, jači vuk snažnim ugrizom do početka loma kosti, opominje drugog da je slabiji što ovaj prihvata ležući na leđa pokoravajući se bezuslovno da bi bio oslobođen daljih napada.
Čovek je od nasilno pripitomljenog vuka vekovima i sistematski pravio raznovrsne i brojne rase pasa s tim da ni jedna od njih nije toliko otporna, snalažljiva, niti inteligentnija ni jača od vuka. Neke od njih su primeri psećih vrsta koje su apsolutno nesposobne za bilo kakav prirodno samostalan život i opstanak.
Vukovi su složni u lovu, podeli plena, odgajanju i brizi za potomstvo i u poštovanju unutrašnje hijerarhije. To kod pasa nije slučaj obzirom da su se ti instikti i nagoni vremenom izgubili. Na kraju, kroz prirodnu sekekciju najjačih, najzdravijih i najsposobnijih u svojoj vrsti uz daleko izoštrenija sva čula u odnosu na pse, vukovi su obezbedili izvanrednu životnu sposobnost, otpornost i adaptilnost.
Inače, vuk nikog ne sluša niti hoće bilo kome da služi. On je svim bićem posvećen zaštiti, odbrani, jačanju i opstajanju svoje vrste sa svim prirodnim osobinama i karakterom na svojoj slobodnoj teritoriji.
Iz „ugla viđenja vuka“, deo njegove grane, odnosno potomstva dok je bilo malo je otimano, pa odrođeno pristalo na pripitomljavanje; pristalo na lanac i povodac, na kućicu i ugodniji način života uz i sa čovekom služeći verno njemu, po njegovim zahtevima i potrebama. Promenio je čak i „jezik“ u smislu da ne zavija laje.
Na nama je da li ćemo biti vukovi ili psi.
U vuku bi danas valjalo prepoznati i simbol ustanika protiv moderne civilizacije Zapada, jer je ona potpuno preokrenula sve porodične, tradicionalne i prirodne vrednosne poretke te kriterijume selekcije. Civilizacija Zapada privileguje i umnožava najgore, a progoni i proskribuje, kažnjava i zatomljava najbolje.”
Taj „vukov“ ustanak protiv „moderne civilizacije Zapada“ koja još afirmiše potrošački mentalitet, obezličavanje čoveka i porodice uz stvaranje plašljivih i kukavnih ljudi nesposobnih da se za bilo šta dobro i časno bore i izbore, kao da najupornije brane i zastupaju upravo građani Srbije.
Nastupila su teška vremena, otimaju nam decu iz naručja, otimaju iz porodilišta, prodaju, uzvoze iz zemlje, ubijaju vakcinama... Beli vuk je izašao iz šume, poziva čopore vukova da se udruže i odbrane svoju vrstu.
Beli vuk su naša deca, naši unuci, naši praunuci, sestrići, bratanci...
Mi predstavljamo belog vuka. Onog belog, pitomog, jakog ali osećajnog, strogog ali pravednog, zaštitnika ali dobronamernika koji bi svakom praštati mogao.
Oni predstavljaju onog crnog, ofucanog, izgladnelog osvetnika, koji bi svojim čeljustima drugima presuđivao, svojim delima kažnjavao i samo pokajnicima na kolenima praštao. U okršaju njih dvojice pobeđuje uvek onaj kojeg hranimo.
Upoznati ste sa situacijom u kojoj se nalaze deca, očevi, majke, bake, deke, hranitelji... Porodica je ugrožena.
Centri za socijalni rad, tačnije ogorčene žene, obavijene mržnjom, pod palicom raznih NVO, okomile su se na brak i porodicu, na decu, očeve, roditelje bolesne dece, na sve nas.
Ovo je godina porodice. Ovo je godina u kojoj se svi moramo ujediniti, da tate i mame, bake i deke, spasu porodicu. Vreme je da se svi probudimo iz sna i mirnim protestom ispred Ministarstva, pošaljemo jasnu poruku da niko od nas nije sam, već da napad na jednu majku, dete, oca, baku ili deku, rezultira napadom na celokupno društvo.
Našoj deci su uskraćeni lični odnosi sa očevima, majkama, braćom, sestrama, bakama, dekama, rođacima. Otimaju decu roditeljima, hraniteljima. Otimaju iz naručja i izvoze van granica naše zemlje. Našoj deci su uskraćena sva prava zagarantovana Konvencijom o pravima deteta, Konvencijom o ljudskim i manjinskim pravima, Ustavom Republike Srbije, Porodičnim zakonom i dr.
Utorak, 20. mart je dan kada ćemo ukazati na sve probleme sa kojima se suočavaju deca, na jasnu diskriminaciju dece, roditelja, baka i deka,hranitelja.
Pozivamo vas da nam se pridružite 20.03.2018 , ispred Ministarstva rada i socijalne politike, Nemanjina 22-24 u Beogradu. Okupljanje je u 11,40 časova, a protest počinje u 11,59 časova.
Vreme je da pokažemo da smo jači od laži i prevara. Vreme je da se stane na put organizovanom kriminalu, da sačuvamo porodicu, i odbranimo prava sve dece.
Bravo za bele vukove. Malo ih je ostalo danas. Kad je sledeći poziv?
ОдговориИзбриши