Pravo na političku kritiku I kritiku rada, pravo na slobodu izražavanja

Nedavno je odgovorno lice jednog  centra za socijalni rad podnelo krivičnu prijavu protiv jednog od  osnivača grupe građana "Pravda za tate- i tata je roditelj", zbog,  kako kažu "proganjanje i ugrožavanje sigurnosti uznemiravanjem javnosti ", putem društvenih mreža. 

Državni funkcioneri , radnici  socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, pripadnici MUP-a, prosvetni radnicii, direktori, rukovodioci, odgovorna lica institucija sistema i organa, javne su  ličnosti, koji rade u interesu građana Srbije, u interesu javnosti, te su dužni  da trpe kritike, koje se iznose u vezi sa njihovim  javnim radom i državnim poslovima, te se ne mogu smatrati proganjanjem i ugrožavanjem sigurnosti uznemiravanjem javnosti .

Kritike, koje se iznose u vezi sa njihovim  javnim radom i državnim poslovima, nisu povreda ugleda i časti  kao prava ličnosti jer nije bila usmerena na njigovu ličnost već na njihovo postupanje u poslovima koje obavljaju.

Saglasno Ustavu Republike Srbije i odredbama Konvencije o zaštiti ljudskih i manjinskih prava, svaki građanin može da kritikuje rad Vlade, njenih ministara, radnika socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, pripadnika  MUP-a, prosvetnih  i zdravstvenih radnika, direktora i predsednika institucija sistema i organa, i iznosi vrednosni sud o njihovom radu, te je granica te kritike prema funkcionerima šira u odnosu na ostale građane.

Pravo na političku kritiku I kritiku rada svih gore navedenih, a  čije su prihvatljive granice šire nego u slučaju običnih pojedinaca proizilazi iz odredbe člana 46 Ustava Republike Srbije i člana 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Navedenom odredbom Ustava propisano je da se jemči sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Sloboda izražavanja može se ograničiti zakonom, pored ostalog, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Navedenom odredbom Evropske konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja i to pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u cilju zaštite ugleda i prava drugih.