ПРАВОСУДНА МАФИЈА: Судија Основног суда у Новом саду, Александра Мусић донела НЕУСТАВНУ ОДЛУКУ

Судија Основног суда у Новом саду, Александра Мусић донела НЕУСТАВНУ ОДЛУКУ, којом су оштећена два млдб. детета и отац те деце Дејан Радовић. Реч је о извршном поступку у коме извршни судија не поступа, а наведена судија је штити оваквом одлуком.

Правоснажном и извршном пресудом Основног суда у Новом Саду, мајци је поверено самостално вршење родитељског права над млдб. сином, и уређен начин и време одржавања личних односа детета са оцем детета. Истом пресудом оцу је поверено самостално вршење родитељског права над млдб. ћерком, и уређен начин  одржавања личних односа детета са мајком  детета.

Истом пресудом обавезна  је мајка да преузме дете млдб. ћерку (поверену оцу), од оца и оцу преда друго дете и омогући одржавање личних односа са малолетним сином, који су одређени наведеном пресудом и уређени тако да деца одржавају личне односе са родитељима са којима не живе.

Од  дана донете судске пресуде, која је одмах постала извршна и правоснажна, мајка одбија да оствари било какав контак и комуникацију са бившим супругом Радовић Дејаном око преузимања и предаје деце, као и издржавања заједничке деце. 

Такође, мајка одбија да плати судском пресудом одређено издржавање ћерке, тако да од дана донете правоснажне и извршне судске пресуде није  плаћала  издржавање детета, на начин, и у року одређеном  правоснажном и извршном пресудом. 
 Овакво дрско и безобзирно понашање мајке представља акт насиља над заједничком млт, децом и оцем те деце, Радовић Дејаном, којима се наноси огромна и ненадокнадива штета, патња и бол, ускраћује законски загарантовано право на одржавање личних односа, издржавање, бригу и васпитање деце, а што је јасно дефинисано Законом о спречавању насиља у породици,  те како су са свиме овим били упознати надлежни органи полиције ПУ Нови Сад, ПУ Бор, установе социјалне заштите, односно Органи старатељства, Центар за социјални рад Нови Сад, Центар за социјални рад у Бору, имали су законску дужност и обавезу да предузму све мере на заштити деце, што није учињено. Обавезу да дозволи и омогући одржавање личних односа оцу са малолетним сином, као и да преузме малолетну ћерку, мајка заједничке деце Р.Н  није, константно,  извршавала у досадашњем временском периоду.

То је био разлог да отац деце, Радовић Дејан, поднесе предлог за извршење. Како Основни суд у Новом Саду, не поштујући одредбе Закона о суђењу у разумном року, то је био разлог да Радовић Дејан поднесе ПРИГОВОР на суђење у разумном року, као и захтев за убрзање  поменутог извршног поступка,притужбу председнику суда.

Најпре, Председница суда Тамара Радовић је у свом одговору на притужбу заштитила поступајућу судију у извршном предмету, наводећи да је поступајући судија Марија Козлина поступала у складу са законом и предвиђеним роковима.

Затим и судија Основног суда у Новом Саду, Александра Мусић, у донетом решењу поводом захтева за убрзање судког поступка, као и утврђивања повреде права на суђење у разумном року- заштитила колегиницу која поступа у овом извршном поступку.

Наиме, поменута судија је у образложењу навела да извршни поверилац, уз предлог за извршење није доставио извршну пресуду(а јесте), и да је тиме допринео одуговлачењу поступка, јер је суд морао сам да је прибавља, те суд није имао услове да у законском року донесе решење!?

Пропуст суда се огледа у томе да, како се ради о породичној ствари, где је основно начело такође хитност, те како у конкретном случају Дејан Радовић није ничим допринео одуговлачењу поступка(ако суд наводи да јесте јер " није доставио пресуду), нити је реч о сложеном предмету, ако чињенично, тако ни у правном смислу, стиче се утисак да је одуговлачење поступка извршења усмерено искључиво на помоћ извршном дужнику, мајци детета да избегне одговорност за неизвршавање правоснажне судске одлуке.

Предмет поступка извршења од великог је значаја за Дејана Радовића, оца два детета, јер му се на незаконит начин ускраћује легитимно, правноснажном пресудом утврђено право на одржавање личних односа са млт. сином, као чланом уже породице, као и не давање издржавања ћерки,чиме се истиче виталан значај овог проблема за њега, као оца који не живи са тим дететом, и издржава друго дете.

ИЗВРШЕЊЕ одлука из области породичног права предаја и одузимање мал. детета и у поступању суда, као и у поступању органа старатељства, мора да има недвосмислени приоритет.

Проток времена у конкретним ситуацијама може значајно угрозити најбољи интерес мал. детета, а његовом расту и развоју нанети ненадокнадиве штете. Ово из разлога што у тим случајевима мал. дете постаје субјект високог степена манипулације и индукције од стране оног лица код кога дете живи, у овом случају од стане мајке… Дете се уводи у «конфликт лојалности», тако што мајка шаље неистините поруке службеном лицу које учествује у извршењу, да дете «не воли» оца коме треба да буде предато, «да га он злоставља», те да се дете опире предаји оцу тако што вршти, баца се,плаче,бежи итд. Оваква ситуација у скоро свим случајевима одређује понашање и одлуке службених лица које «прекидају поступак извршења», «одлажу извршење» итд, што не смањује «притисак» на дете,него га само појачава,односно усложњава целокупне односе у будућности.

Дакле, одуговлачењем извршног поступка угрожава се најбољи интерес детета, јер се другом родитељу даје време да ради на отуђењу детета од оца и тиме се врши насиље над дететом.

Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у члану 6. став 1 предвиђа да свако током одлучивања о његовим правима и обавезама, или о кривичној оптужби против њега, има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом, образованим на основу закона – што је у овом случају, захваљујући пропустима поступајуће судије , потпуно изостало.

Одредба члана 15. Закона о извршењу и обезбеђењу прописује да су извршни поступак и поступак обезбеђења ХИТНИ (став 1.) и да су суд и јавни извршитељ дужни су да о захтеву или предлогу странке или другог лица одлуче у року од осам дана и да донету одлуку отправе у наредних пет радних дана, ако овим законом није одређен краћи или дужи рок (став 4).

Породични закон одредбом члана 204. прописује да је поступак у вези са породичним односима хитан ако се односи на дете или родитеља који врши родитељско право (став 1).

Поступање суда у овом поступку је морало бити нарочито хитно, јер се ради о одржавању личних односа детета и родитеља, а какво поступање суда је изостало.

Разлог што се поступак неосновано одуговлачи, што се о предлогу за извршење није одлучило у року од 8 дана или бар у разумном року, је управо показатељ неефикасног поступања поступајуће судије, па и самог правосудног система у Србији, а који поступак воде у недоглед, уместо да га воде ефикасном и законитом окончању, за шта су постојали сви законски и животни услови, па се поступак до данашњег дана није окончао, док мајка детета наставља са не поштовањем судске пресуде и ометањем личних односа детета са оцем.

Стиче се утисак, да, пошто отац и дете не одржавају личне односе у свим одређеним терминима, КАО И ОДБИЈАЊЕ МАЈКЕ ДА ПРЕУЗМЕ ЋЕРКУ,  поступајућа судија допушта да се животом детета поиграва, уместо да му се омогући легитиман контакт и лични однос са оба родитеља, у складу са судском одлуком.

Председница Основног суда у Новом Саду Тамара Радовић, и судија Александра Мусић, заштитиле су поступајућег судију у том извршном поступку, на штету подносиоца ове иницијативе и двоје малолетне деце.То је само један од доказа о деловању ПРАВОСУДНЕ и СОЦИЈАЛНЕ МАФИЈЕ, која се бави заштитом својих колега судија, радника центра, полиције, а који штите жене као починиоце разних кривичних дела на штету деце и очева, чиме се јавности шаље не двосмислена и јасна порука да су жене заштићене као бели медведи и да им је дозвољено вршење свих облика насиља у породици. 

Основно начело сваког поступка који се води пред судом је да се он мора водити у временским границама и оквирима који су разумни и неопходно потребни за његово вођење и окончање.

Судови су самостални и независни државни органи који штите права грађана, те би оваква злоупотреба од стране судије Александре Мусић, Тамаре Радовић као председника суда, као и поступајуће судиоје у том извршном предмету, а која очигледно и сасвим неоправдано одуговлачи, иначе хитан поступак извршења, које још није спроведено, морала бити санкционисана управо разрешењем судијске функције, покретањем дисциплинске пријаве од стране председника Основног суда у Новом Саду,Тамаре Радовић,а не да је председник суда штити на штету малолетне деце и оца деце.

У конкретном случају судија Александра Мусић у донетом решењу наводи: да је Дејан Радовић допринео одуговлачењу поступка тиме што није доставио суду правоснажну и извршну пресуду, а јесте, доставио је, а о чему има и доказе.

При томе, "чињеница" да уз предлог за извршење "није" поднета извршна исправа, не ескулпира суд од одговорности што у прописаном року није одлучено о предлогу за извршење , из разлога што је Дејан Радовић предлог за извршење поднео суду који је у првом степену одлучивао о потраживању извршног повериоца, те Дејан Радовић није био дужан да приложи извршну исправу, а и чак када је исту достави, а и да није исту приложио, иста није морала да садржи потврду о извршности, а сагласно одредби члана 59. став 3 Закона о извршењу и обезбеђењу. У том смислу, пропуст суда је што није предузео процесне радње погодне за прибављање потврде извршности извршне исправе на основу које се предлаже извршење. (Извршити увид у Решење суда Р4-И 4/2019 од 21.03.2019. године).

Дакле, одуговлачењем извршног поступка угрожава се најбољи интерес детета, јер се другом родитељу омогућава, и даје време да ради на отуђењу детета и тиме врши насиље над дететом.

Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у члану 6. став 1 предвиђа да свако током одлучивања о његовим правима и обавезама, или о кривичној оптужби против њега има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом, образованим на основу закона- што у овом случају није било.

Одредба члана 15. Закона о извршењу и обезбеђењу, прописује да су извршни поступак и поступак обезбеђења ХИТНИ (став1.) и да су суд и јавни извршитељ дужни су да о захтеву или предлогу странке или другог лица одлуче у року од осам дана и да донету одлуку отправе у наредних пет радних дана , ако овим законом није одређен краћи или дужи рок (став 4).

Породични закон одредбом члана 204. прописује да је поступак у вези са породичним односима хитан ако се односи на дете или родитеља који врши родитељско право (став 1).

Поступање суда у овом поступку је морало бити нарочито хитно, јер се ради о одржавању личних односа детета и родитеља, а какво поступање суда је изостало.

Разлог трајања извршног поступка, односно првенствено неодлучивања о предлогу за извршење у року од 8 дана или пак разумном року, је управо неефикасност суда у поступању, односно пропуст суда да предузме процесне радње које делотворно воде окончавању поступка.

Овакво понашање судија предстзавља кривично дело, односно, Тамара Радовић, као председник суда, употребила је нешто за шта зна да је неистинито, дакле став 2. члана 358. КЗ-а, а судија Александра Мусић - Кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из члана 360. КЗ-а. Овакво понашање све три судија је разлог за покретање дисциплинског поступка и разрешење судијске функције.

Поједине судије, тужиоци, радници центра, припадници полиције, шаљу јасну поруку јавности- ДА СУ ДРЖАВА У ДРЖАВИ, И ДА ИМ НИКО НЕ МОЖЕ НИШТА!