PRAVDA ZA TATE

Не постоји општеважећа дефиниција када почиње, а када се завршава младићко и девојачко доба. Узмимо да је то период од 18 до 25 година. Може се која година додати, а која и одузети, али не мења се суштина. У целини узев, притисци на младиће су већи него притисци на девојке. Притисак је најпре сексуални. Наиме, младићи имају много јачи сексуални нагон него девојке. Количина тестостерона – хормона агресивности и сексуалности – уме да буде и до 20 пута већа у крви младића него девојака. Да би се те тензије лишили они морају да буду ожењени, а то мало коме успева у том периоду. Могу се притиска решити и ако имају девојку, али ни то многима не успева. Не могу сви наћи девојку. Осим тога, неки могу осећати грижу савести, ако имају предбрачни секс. Неки покушавају притиска да се ослободе коришћењем услуга проституције. Али неки себи то не могу приуштити или пак то одбијају из моралних разлога. Неки имају медицински проблем, нпр. фимозу. Неки напросто мастурбирају, али неки ни ...

Лезбијке, које чине вођство феминистичког покрета, намећу јасности став да је свако мушко комплиментирање „сексуално узнемивавање” („sexual harassment”). По њима, сексуално узнемиравате жену ако јој кажете било који израз наклоности и удварања (срце, душо, љубави, меду, шећеру, луче, мацо, лепотице итд.). Феминисткиње желе да спрече настанак веза између мушкараца и жена. Оне су противнице сваке хетеросексуалне везе, а брака поготов о. Феминисткиње желе да мушкарци постану дрвенасти и уштогљени гинофоби, а жене надрндане и осионе оштроконђе. Желе да се створи јаз између мушкарaца и жена. Желе да нас заваде. Захваљујући погубној феминистичкој пропаганди и законима мушкарци већ сада избегавају да се удварају женама и да им дају комплименте. Убудуће ће имати још веће страхове и још веће кочнице. Јаз ће се продубити. Тако ће бити на жалост и једних и других, а на срећу само хетерофобних лезбијки. Лезбијска хетерофобија је психопатологија. Лезбофеминизам психолошки кастрира мушкар...

Не постоји чешћа обмана јавности од оне везане за лезбијско-феминистичку употребу речи равноправност (equality). Нормалан човек би рекао да та реч значи напросто то да су људи једнаки пред законом и да не треба да има привилегованих и дискриминисаних. Та реч то и значи. Али феминисткиње реч „равноправност” не користе онако како је користе нормални људи. Оне ту реч користе у смислу равномерности или паритета (parity). Када феминисткиње кажу „Жене нису равноправне”, оне заправо кажу да жене нису равномерно или паритетно заступљене у свим органима власти. Али то је груба лингвистичка манипулација. Љиди могу бити равноправни, али то не значи да у свим сегментима друштва, па и у органима власти, морају бити равномерно или паритетно заступљени. Још горе, оне реч равноправност користе у смислу идентичности или истоветности (sameness). Када феминисткиње кажу „Жене нису равноправне”, оне заправо кажу да жене и мушкарци нису исти и да се разликују. Наравно да нису исти и да се разлику...

У 50% случајева мушкарац који убије жену изврши самоубиство. Феминистички медији такве мушкарце приказују као кукавице које не могу да се носе са својом одговорношћу. Заправо, та самоубиства нису чинови кукавица него очајних људи који не могу да трпе неправду. На првом месту их је неправедни систем учинио убицама, а затим драконски казнио. За њих нема оправдања, ни милости. Да ствар буде гора, медији их оцрњују најстрашније. Код жена је другачије. После убиства мужева жене ретко кад извршавају самоубиства. Али то је и логично, јер знају да ће добити благу казну, а можда чак и никакву. Знају и то да ће медији њихова убиства оправдати. Добиће неку благу казну и нема разлога за драстичним мерама. Живимо у систему феминацизма. Феминацисткиње из тужилаштва, судова, центра за социјални рад и медија раде све да морално и материјално униште мушкарце. Неке униште и дословно. Доведу их до ситуације да морају да изврше самоубиство. Феминацизам је велико социјално зло.