ВЛАДИСЛАВ ЂОРТЂЕВИЋ: ПРИТИСЦИ НА МЛАДИЋЕ

Не постоји општеважећа дефиниција када почиње, а када се завршава младићко и девојачко доба. Узмимо да је то период од 18 до 25 година. Може се која година додати, а која и одузети, али не мења се суштина.

У целини узев, притисци на младиће су већи него притисци на девојке. Притисак је најпре сексуални. Наиме, младићи имају много јачи сексуални нагон него девојке. Количина тестостерона – хормона агресивности и сексуалности – уме да буде и до 20 пута већа у крви младића него девојака. Да би се те тензије лишили они морају да буду ожењени, а то мало коме успева у том периоду. Могу се притиска решити и ако имају девојку, али ни то многима не успева. Не могу сви наћи девојку. Осим тога, неки могу осећати грижу савести, ако имају предбрачни секс. Неки покушавају притиска да се ослободе коришћењем услуга проституције. Али неки себи то не могу приуштити или пак то одбијају из моралних разлога. Неки имају медицински проблем, нпр. фимозу. Неки напросто мастурбирају, али неки ни то не чине. Било како било, сексуална напетост је неупоредиво јача код младића, него код девојака. Девојке тешко могу да претпоставе какву сексуалну напетост младићи осећају. Оне у том периоду осећају благ, скоро никакав сексуални нагон. Без секса могу да живе прилично лагодно. Могу га имати, али нису опседнуте њима.

Притисак на младиће је и школски. Наиме, школа се махом заснива на понављању меморисаног садржаја, а у томе су младићи лошији од девојака. Стога мање младића завршни неку вишу школу или факултет.

Притисак је и економски. Од младића девојке и родитељи очекују да привређују. Тај притисак је на девојаке блажи.

Притисак је и социјални. Наиме, младићи имају тенденцију да се такмиче међусобно за своје место у младићкој хијерархији. У њој се зна ко је главни, а ко подређени. Младићи се боре за своје место у групи. Некада та такмичења прерасту у праве туче. Двојачке хијерахије су флексибилније и обично се девојке не боре жестоко за своје место у њима. А сукоби су махом вербални.

Притисци на младиће су далеко јачи, него на девојке. Стога младићи далеко више пате од анксиозности и неурозе. Они више завршавају у затворима, гину у међусобним обрачунима и извршавају самоубиства.

Имајући све то у виду, потреба нашег друштва је подстицати развој младића. Треба им дати могућности да се ослободе сексуалних, школских, економских и социјалних притисака. Наше друшто је врло „девојкоцентрично”, па се многи младићи осећају скрајнутим.