ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ: РАДИКАЛНИ ФЕМИНИЗАМ КАО ДРЖАВНА ПОЛИТИКА

Радикални феминизaм није данас усамљено мишљење неколико појединаца („појединки”), већ део владајуће државне идеологије и политике. Влада Републике Србије је 13. фебруара 2009. године усвојила „Националну стратегију за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности (2009-2015)”. Спровођење те „Националне стратегије” врше многа државна тела: „Управа за родну равноправност” Министарства рада и социјалне политике Републике Србије, „Одбор за равноправност полова” Скупштине Републике Србије, „Савет за равноправност полова” Владе Републике Србије, Републички „заштитник грађана”, „Секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова” АП Војводине, „Одбор за равноправност полова” Скупштине АП Војводине, „Завод за равноправност полова” АП Војводине, Покрајински „омбудсман” и тела за „родну равноправност” при општинама. Њу подупиру и многе међународне оргнизације, као што је нпр. Развојни фонд Организације Уједињених нација за жене (UN Development Fund for Women, UNIFEM). Ту политику форсирају и бојне феминистичке НВО (преко тридесет њих).

Идеје радикалног феминизма део су политички коректног мишљења. Свако ко се усуди да критикује радикални феминизам излаже се опасности да буде проглашен за „јеретика”, за државног непријатеља. Уз часан изузетак др Слобoдана Антонића, није ми познат ниједан академски радник који је јавно критиковао радикални феминизам. Када треба критиковати „национализам” и остале бауке хиљаде интелектуалаца је спремно да предузме тај тобожњи ризик. Како је часно и храбро бити опозиционар када је такав став конјуктуран, када доноси лични углед, престиж и друштвени статус. Данас има мало интелектуалаца који су спремни да пропитују тезе владајућег радикалног феминизма. Политичара још мање. Радикални феминизам данас представља неупитнију државну догму. У нашој држави влада феминистичко једноумље, боље речено, безумље, јер ту правог размишљања и нема.

Радикалне феминисткиње желе да жене у друштву уживају повластице. О томе сведочи „Национална стратегије за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности (2009-2015). Она је презентована у билтену „Век борбе за женска права” (8. март 2009), којег је објавила „Управа за родну равноправност” Министарства рада и социјалне политике. Та „Национална стратегија” фактички подразумева фаворизовање жена у свим сегментима друштва. Мушкарци су фактички дискриминисани. То на својој кожи осећа све већи број мушкараца.

Али политика „родне равноправности” штети и женама. Она води ка уништењу бракова и породица. Од ње има кортисти само мали број професионалих феминсткиња, које лепо живе од завађања полова.