Отуђеност је штетно психолошко искуство за свакога, али за децу је разорно, токсично и узрокује доживотну борбу да се поврати психичко здравље и благостање. Ово питање је далеко изнад контактног спора и далеко изнад оног чак и сукоба или несклада између родитеља, оно је питање које омета право сваког детета да расте здраво, на правом месту у хијерархији породице. Трпљење реакције отуђења доводи до тога да деца трпе губитак вољеног родитеља, ствара психолошки одбрамбени механизам цепања и омета развој мозга детета које расте. Све ове ствари су трагедије за децу по мом мишљењу и једнако погубне за њих као и физичко или сексуално злостављање. Да је мало људи који ово разумеју, али гомила људи који то занемарују или оспоравају, наставља да ме подједнако фасцинира и ужасава. Не могу а да се не запитам да ли овде важи став Алис Милер, да колективно прихватамо генерацијски поход злостављања деце, јер смо и сами отуђени од тога шта значи бити здрав и целовит....
Pravda za tate: Borba za ravnopravno roditeljstvo. Dete ima pravo na oba roditelja, a uloga oca nije luksuz – već potreba. Naš blog je glas očeva koji se suočavaju sa sistemskim izazovima i predrasudama u borbi za vreme sa svojom decom. Ovde delimo pravne informacije, lična iskustva i pružamo podršku u ostvarivanju roditeljskih prava. Nismo ovde da se borimo protiv bilo koga, već ZA pravo dece na oca. Jer pravda za tate je pravda za decu.