Aлександар Јанковић: ИНСТИТУЦИЈЕ СИСТЕМА И "ХИТНО" ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈЕВИМА НАСИЉА НАД ДЈЕЦОМ !!!
.jpg)
Прије више од 3 мјесеца поднио сам кривичну пријаву за насиље у породици против бивше супруге и њеног мужа због насиља над нашом заједничком дјецом. На слици је повреда десне подлактице старијег сина Добривоја коју је задобио тако што га је у налету бијеса мајка ударила обувачом за ципеле док је млатила њега и брата, јер су по његовим ријечима у игри пробудили њену скоро рођену ћерку. Дјечак се по ко зна који пут жалио на насиље на које се иначе жале и он и млађи брат годинама. Наравно, истог тренутка сам алармирао све инстиуције, доставио доказе а Центар за социјални рад Подгорица је узео изјаву од мог сина који је објаснио да нипошто не жели да се врати код мајке јер му је више доста физичког кажњавања. Да ствар буде још гора дијете свједочи о томе да се у насиљу над њима укључује и њен супруг који им дијели шамаре и насилнички се понаша сваки пут кад дође из Шведске гдје живи.
Да је ствар алармантна говоре и следеће чињенице, које се огледају у томе да моје старије дијете тек сада учи да чита и да пише а да су прелиминарни резултати доктора специјалиста утврдили висок степен занемаривања дјетета обзириом да му је утврђена ДИСЛЕКСИЈА И ДИСГРАФИЈА, да има проблема са ПРЕДЧИТАЧКИМ вјештинама и да још није одвикнут од ноћног мокрења иако је на прагу четвртог разреда. Због тога је дијете поред прегледа добило и терапију коју користи већ двије недеље. Оно што је још алармантније јесте чињеница да је бивша учитељица Основне школе Мирко Срзентић Миланка Ђуровић писала још прије годину дана да је дјечак савладао и читање и писање како би мами изашла у сусрет и како не би имала проблема са старатељским органима и судом. Како се ради о лажним извјештајима који су оповргнути налазима и мишљењима љекара специјалиста: логопеда и психолога, ја сам се обратио МПНКС како би се утврдила одговорност њихових запослених у погледу овако озбиљних дјела на штету дјетета. Такође сам се министарству обратио да се утврди и одговорност новог менаџмента школе обзиром да су одбијали да ми омогуће онлајн наставу за дијте, упркос чињеници да су добили све медициске извјештаје у којима љекари сецијалисти наводе да је дијете занемарено и да има озбиљан проблем и да су му потребни интензивни третмани како не би био трајно оштећен. Међутим, сада нећу још увијек писати о поступању министарства јер је све још увијек у процедури.
Да су моја дјеца жртве дугогодишњег занемаривања и злостављања постоји пргршт доказа, а један од најрепрезентативнијих јесте извјештај о раду са мојим старијим сином Добривојем код психолога Иване Меденице који датира још из јула 2018 године. Поред низа питања која је поставила дјетету, које је тада имало тек 5 година, било је и питање због чега је тужан. На слици испод се види његов одговор који је заокружен. Најбитнија ствар од свега јесте да та сазнања психолог Меденица није подијелила са мном, већ је то сакрила, нити је нашла засходно да тако озбиљне ствари упути Цзср. Разлог је врло једноставан. Ивана Меденица је другарица психолога Сигурне Женске куће а од тих женских лобија мушкарци се пред институцијама не могу доказати па да смо са Криптона.
Тужилац из ОДТ Котор који је запримио предмет о насиљу над мојом дјецом, господин Жарко Пајковић ћути скоро три и по мјесеца, исто као што је његова колегиница Анђа Радовановић ћутала пуних осам мјесеци када сам у јануару прошле године поднио кривичну пријаву против бивше супруге за насиље над млађим сином о чему ме путем говорне поруке обавијестио старији син. Центар за социјални рад Подгорица ћути, а судија из Котора, господин Шпиро Павићевић више од мјесец дана игнорише мој захтјев за доношење привремене мјере и додјељивања обоје дјеце мени до окончања парничног поступка у ком је он предметни судија. Са друге стране, мени сваке неколико дана на кућну адресу долази или полиција или позиви за суд, тужилаштво итд. а да ствар буде још занимљивија судија Основног суда у Подгорици, госпођа Ивана Бецић у сарадњи са социјалном радницом из Подгорице Мирјаном Вуксановић уклања из списа предмета моје дописе, медицинске документације и доказе о угрожености мог дјетета од стране мајке како би насилно спровела поступак извршења и дјечака противно његовој вољи вратила мајци која на томе инсистира како би и њега и брата извела из државе и одвела код мужа у Шведску.
Да им све то буде мало, сада покушавају да ми ставе на терет кривично дјело "Одузимање малољетног лица", упркос чињеници да ја никога нисам одузео и упркос чињеници да сам више пута рекао у ЦЗСР да уколико било ко сматра да ја задржавам дијете противно његовој вољи мајка слободно може да дође за њега и да га преузме у присуству социјалних радница. Једино што сам ја одбио јесте да ја вршим насиље над сопственом дјететом и да га на насилан начин одводим у средину из које је фактички једва чекао да побјегне. Све ово могу да зачиним и са позивом који сам добио од ОДТ Подгорица у петак да следеће недеље треба да се јавим на саслушање јер сам (како пише) угрозио сигурност и извршио напад на службено лице у вршењу дужности. Ако знам о коме и о чему се ради Бог ме убио на лицу мјеста, а што се тиче свих службених лица са којима сам сарађивао са мном су могли само да воде цивилизован и пристојан разговор уз додатак да тешко да постоји који мушкарац који се институцијама по питању дјеце обраћао као што то ја чиним годинама.
Очигледно је да са више страна постоји реваншизам усмјерен према мени и мојој породици од стране криминалаца из инститиција које сам преданим радом ухватио у вршењу тешких кривичних дјела злоупотреба службеног положаја па се стога ја желим уклонити из живота моје дјеце и стрпати у затвор, а као коначан печат освете мени жели се омогућити мојој бившој супрузи да нашу заједничку дјецу отме од мене и поведе за иностранство да их ја и моји родитељи више никада не видимо. У том смислу, а имајући одређена сазнања која иду у том правцу, изражавам огромну бојазан да моја дјеца не заврше као жртве трговине људима, јер овакво понашање институција система и насилни покушаји да се моја дјеца одвоје од своје породице ми личи као да су моја два сина већ капарисана у иностранству па се некоме страшно жури да се овдје у Црној Гори све спроведе и омогући излазак дјеце из државе, супротно њиховој вољи и без моје сагласности.
Ја сам више пута покушао да изађем у јавност преко уредника српских медија, али су се према мени понијели као да сам се обратио медијима НДХ да им се пожалим на терор који се врши над српском дјецом. Наравно, прије неколико дана уредницима тих медија сам се адекватно и захвалио. Због тога ми је ово једини могући начин оглашавања и апеловања на државне органе да својим чињењем и нечињењем не доприносе кулминацији проблема који је већ пред тачком пуцања. Неизоставно морам истаћи да ми је јуче у Центар за социјални рад Котор пред судијом Вељком Булатовићем и пред четири социјалне раднице пријећено и смрћу, што је судија Булатовић грубо игнорисао одбијајући да пријетње које су ми упућене од стране бивше супруге у присуству њеног адвоката унесе у записник. Због тога сам одбио да потпишем записник. Моја мајка која је чекала испред канцеларије и која је све чула обзиром да ми бивша супруга уопште није била тиха је од јуче у шоку као и мој отац који не може да дође себи од шока што му све погоршава здравствено стање, имајућу у виду да се већ неколико година лијечи од канцера.
Имајући све ово у виду (а ово је само врло мали дио свега што се дешава мени и мојој породици годинама) поставља се питање да ли мојој дјеци и мени држава Црна Гора уопште може да омогући безбједност и коме више да се обратим да моју дјецу и моју породицу заштити од сада већ јавних пријетњи о угрожавању мог живота као и од прогона институција система којима очигледно Александар Јанковић смета само зато што је жив!
Извор:
Коментари
Постави коментар