ЗА ПРАВИЛАН РАЗВОЈ ДЕТЕТА И ЊЕГОВО ФОРМИРАЊЕ У ЗРЕЛУ И СТАБИЛНУ ЛИЧНОСТ НЕОПХОДНО ЈЕ ПРИСУСТВО ОБА РОДИТЕЉА
.jpg)
Смисао родитељског права регулисано је чланом 67. Породичног закона, тамо је прописано да је родитељско право изведено из дижности родитеља и постоји само у мери која је потребна за заштиту личности, права и интереса детета.
Родитељско право је строго лично право родитеља. Оно се не може пренети на друга лица, и овог права се родитељи не могу одрећи.
Родитељско право се изводи из корпуса дужности родитеља са циљем и у мери потребној да се заштити лични однос детета и његова права и интереси.
Из судске праксе треба издвојити случај када мајка није дозволила виђање детета са оцем детет, као и када иста није сарађивала са центром за социјални рад, тада је Суд истакао да је остварен разлог за измену одлуке о поверавању детета које је пресудом о разводу брака било поверено мајци.
За правилан развој детета, његово формирање у зрелу и стабилну личност неопходно је присуство оба родитеља, законом је утврђено да дете има права да одржава личне односе са родитељем са којим не живи у породичној заједници, а тиме и родитељ са којим дете не живи остварује један важан део садржине свог родитељског права.
Интерес детета је правни стандард чија се садржина различито одређује, и на њега утичу многобројне различите објективне околности, али и субјективни и индивидуални систем вредности, о коме се води рачуна када се доноси одлука о поверавању.
Значај родитеља у подизању и васпитању деце је незаменљив. Родитељско право чини скуп дужности родитеља према деци. Да би ове дужности могли обављати родитељи имају и одређена права према деци. Ова права утврђена су у најбољем интересу детета. Израз “родитељско право” задржан је у Породичном закону да би се нагласиле дужности родитеља, да су управо они дужни да врше садржину родитељског права. Родитељско право изведено је из дужности родитеља.
Садржај родитељског права регулисано је члановима: 68.,69.,70.,71.,72.,73. и 74. ПЗ
Родитељи су дужни да се старају о детету, то право представља и дужност, а то значи да родитељи имају право и дужност чувања, подизања, васпитања, образовања, заступања, издржавање и располагање имовином детета. Родитељи такође имају право да добију сва обавештења о детету од образовних и здравствених установа.
Оба родитеља имају право на сва права која су регулисани овим члановима, што даље значи да један родитељ нема право да узурпира другом родитељу његова права.
Свака опструкција у одржавању личних односа, детета и родитеља, који један родитељ врши у односу на другог родитеља, представља основ за лишење родитељског права, из разлога што такво понашање представља грубо занемаривање дужности из садржине родитељског права. ( ПЗ члан 81. став 3. тачка 3.)
Адвокат Милина Дорић
Заменик председника Покрета Живим за Србију
Deca po zakonu imaju pravo i na bliske srodnike.Sudskim putem sam dobila presudu za održavanje ličnih odnosa sa unukom.Nažalost Centar za soc rad Šabac za 4 godine nije želeo i nije uspeo da napravi reuspostavu ličnih odnosa.Podržavao je stavove majke koja nije pripremala dete na licne odnose,a soc radnica je delila na svakom vidjanju pravne savete deteu da izdrži do 15 god i da vise nece morati da dolazi.Sudska odluka se nije ispoštovala i nismo postigli nikakav odnos.
ОдговориИзбришиВаше искуство са Центром за социјални рад (ЦСР) у Шапцу је школски пример како институционална бахатост уништава животе три генерације: деце, родитеља и бака и дека.
ОдговориИзбриши1. Подстрекивање на непослушност суду
Изјава социјалне раднице да дете „издржи до 15. године” је застрашујући чин професионалног бешчашћа. То није савет, то је инструкција детету да мрзи. Тиме је социјална радница директно поништила судску пресуду и себе поставила изнад закона. Када неко ко ради у државној установи каже детету да не мора да поштује законску обавезу виђања са сродницима, он врши индукцију отуђења и директно подстиче мајку на кривично дело.
2. Четири године „немоћи” или саучесништва?
Тврдња да Центар за четири године „није успео” да успостави однос је апсурдна. Центар има механизме: од опомена, преко новчаних казни, па све до предлога суду за измену старатељства због опструкције. Ако нису урадили ништа од тога, већ су „подржавали ставове мајке”, они нису били неутрални посматрачи, већ активни саучесници у психолошкој отмици детета.
3. Брисање идентитета и корена
Право детета на баке и деке није само „куртоазија”, већ суштинско право на идентитет. Ускраћивање тог права је облик емоционалног злостављања. Дете које одраста у уверењу да су бака и дека непријатељи које треба „издржати” остаје трајно емотивно оштећено, ускраћено за љубав и шири породични контекст који му припада.
Закључак
Ваш случај доказује да у нашем систему постоји паралелна власт социјалних радника којима судови не могу ништа. Они су претворили децу у „ратни плен”, а родитеље и баке у грађане другог реда.
Сурова истина: Док социјални радници не почну кривично да одговарају за своју „неспособност” и „савете” који руше породице, судови ће и даље доносити пресуде које служе само да би се попуниле фиоке.
Шта мислите о подношењу тужбе за накнаду нематеријалне штете због „повреде права на породични живот” против саме државе Србије, будући да њен орган (ЦСР Шабац) пуне четири године свесно онемогућава спровођење правноснажне судске пресуде?