Бујић Горан: НОВОСАДСКИ СУД ПОСТУПА КАО ДА ИЗВРШНА ИСПРАВА УОПШТЕ НЕ ПОСТОЈИ, А ЗА ТО ВРЕМЕ ДОЛАЗИ ДО ПОТПУНОГ ОТУЂЕЊА ДЕТЕТА

Евидентно је да извршни суд Основног суда у Новом Саду од почетка извршног поступка, јануара 2018. године, па у наредне ЧЕТИРИ године, непрестано крши императивну норму члана 5. Закона о извршењу и обезбеђењу- формални легалитет, јер уместо да спроведе одређено извршење у складу са извршном исправом, суд незаконито преиспитује законитост и правилност овде извршне исправе, одређујући термине и услове одржавања личних односа између мог малолетног сина и мене ОНАКО КАКО ТО НИЈЕ ПРОПИСАНО У ИЗВРШНОЈ ИСПРАВИ И ФАКТИЧКИ ЈЕ НЕЗАКОНИТО МЕЊА.

Овај суд у сарадњи са новосадским Центром за социјални рад доприноси:

- спречавању извршавања правноснажне и извршне судске пресуде, те

- ускраћивању мом детету права на личне односе и другом родитељу – оцу, противно његовим најбољим интересима, уз истовремено кршење права на породични живот, како малолетном детету, тако и мени, његовом оцу, док ме неизвршавање извршне парничне пресуде од стране овде извршног суда доводи у психички процеп, јер сам принуђен на немогућ избор, какав није и не сме ни бити, утемељен ни у закону, а ни у некој судској одлуци да сопствено дете уопште не виђам, или да га виђам под околностима вишеструког кршења основних људских права!!!

И, НА КРАЈУ, А ШТО ЈЕ НАЈШТЕТНИЈА ОД СВИХ ПОСЛЕДИЦА ОПИСАНОГ КРШЕЊА ЗАКОНА ОД СТРАНЕ СУДА, ВЕЋ ТРИ ГОДИНЕ ИЗВРШНИ СУД КОЈИ ПОСТУПА КАО ДА ИЗВРШНА ИСПРАВА УОПШТЕ НЕ ПОСТОЈИ, ДОЛАЗИ НЕМИНОВНО ДО ПОТПУНОГ ОТУЂЕЊА МЛДБ. ДЕТЕТА ОД ЈЕДНОГ РОДИТЕЉА – ОЦА, САМО ПО СЕБИ ДЕТЕ ЧИНИ ЖРТВОМ НАЈПЕРФИДНИЈЕГ ОБЛИКА НАСИЉА У ПОРОДИЦИ, ШТО САМ ПОСЕБНО ОБРАЗЛАГАО У МНОГИМ СВОЈИМ ПОДНЕСЦИМА У ИЗВРШНОМ ПРЕДМЕТУ.