БЛИЦ – НАЈГОРЕ МЕДИЈСКО СМЕЋЕ

Текст: Владислав Ђорђевић

Мислим да нема већег медијског смећа од Блица. Он је прави контејнер ђубрета. Користан пример тог менталног загађивања представља текст који се појавио у понедељак 30. септембра 2019. под насловом „Jeziva statistika” . Поднаслов је још бомбастичнији: „Za dve godine prijavljeno 110.000 slučajeva nasilja u porodici, ali žrtve i dalje prečesto KRIVE SEBE”.

Из њега сам научио да је жена је увек „жртва”, а мушкарац је увек „насилник”. У тексту се то јасно сугерише.

Неувијено се каже да су жртве у говото сваком случају биле „žene, a nailnici njihovi partneri, bivši partneri, ali i sinovi, unuci…” Схватио сам. Жене треба да избегавају не само партнере, него и бивше партнере, па чак и синове и унуке. Мајке! Избегавајте своје синове! Баке! Избегавајте своје унуке! Сваки мушкарац је насилник!

Одмах се додаје да је „nasilja uvek bilo, ali da su žene o tome ćutale”. Схватио сам. Током историје мушкарци никада нису били жртве насиља. Којој будали тако нешто може да падне на памет! Жртве су увек биле само жене, али су оне „o tome ćutale”! Ниједна никада о томе није говорила! Стога су мушкарци све до Закона о спречавању насиља о породици могли некажњено да жене муче до миле воље! Добра старе времена!

Али дошао је крај мушкој самовољи. Нови закон „osnažio je žene da prijave nasilnike kako bi se izvukle iz pakla”. Добро је да се неко сетио да донесе закон којим жене могу да се извуку „iz pakla”.

Постоје докази „da je brojka žena koje žive sa zlostavljačima i veća”. Дакле, није злостављано само 110.000 жена, него и више. Не пише колико је то, али ја бих рекао да је свака жена злостављана. Некако ми се чини да се то жели рећи.

О томе „svedoče podaci o femicidu”. Дабоме. У Србији се убијају само жене, а не и мишкарци. Не постоји ниједaн сведок убиства мушкараца. Та појава не постоји.

Проверени подаци говоре и о томе „da su najčešće žrtve poslednjih godinu dana žene koje nikada do sada nisu prijavile nasilje”. Дабоме. Да су пријављивале насиље оно се не би ни догодило. Зато све трк у полицију на тужакање.

Проверена „istraživanja potvrđuju da su mlađe žene manje spremne da trpe nasilje”. Паметно. Ако Ваш момак или муж не услиши сваку Вашу жељу, Ви га напустите како не висте трпеле насиље. Какав је то начин да Вас не одведе на летовање или зимовање или купи шта год пожелите? Ужас од насиља!

Надаље се тврди „da će mnogim ženama konkretna pomoć i podrška trebati najmanje dve godine”, а та помоћ „uključuju finansijsku pomoć, psihološku i pravnu podršku, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, pomoć u zapošljavanju i obrazovanju, pomoć u obezbeđivanju odgovarajućeg smeštaja, brigu i podršku za decu svedoke nasilja”. Са таквом „konkretnom pomoći” ко се не би жалио на насиље? Рећи ћу мојој старој мајци да се и она жали на „породично насиље”. Можда добије неку „finansijsku pomoć”. Баш би нам добро дошла. Само би тата тада морао у затвор. Али то и јесте смисао „pomoći”: уништити мушкарца, брак и породицу.

Једна саговорница је поставила „pitanje zašto žene trpe, zašto ne odu, ne napuste nasilnika”. Пеметно питање. А можда зато што имају од „nasilnika” материјалне и друге користи? Другим речима, јер нису никакве жртве и ништа заправо не трпе, него мушкарца експлоатишу.

Друга је додала да је „važno da pošaljemo poruku ženama da ne treba da trpe nikakvo nasilje”. Паметно. Ако Вам момак или муж не купи све што пожелите, напустите га. Нема смисла да трпите „насиље”.

Иста је додала: „Posebno je važno da institucije zaustave nasilnika u nameri da sprovede nasilne radnje. Institucije treba da naprave dobro osmišljenu kombinaciju odgovarajućih mera, i kada žena živi sa nasilnikom, i kada ga napusti”. Паметно. Само жена „živi sa nasilnikom”, а мушкарац никада не живи са нисилницом. Дабоме да је потребно да „institucije zaustave nasilnika”, а није потребно да зауставе насилницу. Жена може да ради шта хоће.

Трећа „navodi da od momenta kada žena prijavi nasilje i dostavi povredne liste do veštačenja tih povreda prođe mesec dana ili duže”. Дабоме. Само су жени те које пријављују насиље, а мушкарци то не чине. А ако то и учине, то им неће помоћи. Они не могу бити жртве насиља.

Додала је: „Važno je da žene osiguraju sebi neku vrstu podrške”. Дабоме да је то важно, а није важно да мушкарци „osiguraju sebi neku vrstu podrške”. Њих ко шљиви? Њима никаква подршка није потребна.

Додала је: „Ženama koje su podelile bar sa svojom prijateljicom, porodicom ili nekim trećim od poverenja lakše je da načine taj prvi korak, znajući da imaju gde da odu ili imaju podršku”. Схватио сам. Мушкарци који имају проблеме о томе не треба да говоре никоме. Њима не треба никаква подршка. Они само треба да ћуте и трпе. Ионако су за све они криви.

Иста интелекуалка је рекла: „U našoj kulturi i dalje vlada patrijarharni sistem vrednosti.” Схватио сам. То је на квази интелектуалан начин саопштено то да су мушкарци увек криви за све, а жене никада за ништа.

У том систему „se od žene očekuje da brine o kući”. Ужасан је тај систем. Како би било да се жене не брину о кући?

У том ужасном систему од жене се очекује „da očuva porodicu”. Ужас! Како би било да се жене потруде да не сачувају породицу?

У том злом систему „od muškarca” се очекује „da obezbedi ekonomsku stabilnost”. Ужасно су они у том систему привилеговни.

У том злом систему „ženama se često nameću sve ove obaveze i od porodice i okoline”. Ужас! Најбоље би било да жене немају никакве обавезе! Ништа им не треба намети! Оне треба да имају само права!

У том злом систему „žene lako upadaju u zamku vrednosti, preuzimaju krivicu za neispunjena očekivanja”. Схватио сам. Жене су увек нечије жртве! Никада за ништа оне криве нису! Не би требало да икада на себе „preuzimaju krivicu”!

Ова пеметница „apeluje na žene da se ne odriču svojih hobija ili karijere”. Дабоме. Зли патријархални систем женама одриче право на хобије и каријере. Ужас!

Она саветује женама и то „da budu što više informisane”. Дабоме. Зли систем их тера да буду неинформисане. Ужас је то!

На крају закључује: „U Srbiji i dalje se žena koja je preživela nasilje proglašava odgovornom jer nije bila dovoljno taktična, strpljiva, prilagodljiva…” Дабоме. Никада она за ништа није крива. Зло друштво је увек „proglašava odgovornom”, а она је увек невина жртва. Увек су за све криви мушкарци:„njihovi partneri, bivši partneri, ali i sinovi, unuci…”

Хвала Блицу што ме је просветлио. Схватио сам да је за све крив „patrijahalni sistem”, тј. ми мушкарци!

Да је то тако гарантују Вам Ваше сестрице лезбијке: Тања Игњатовић, Милица Љубичић, Вања Мацановић и Сања Живковић, а преноси Вам Ваш дивни Блиц.