Korisni idioti sistema: Zašto obespravljeni očevi brane svoje dželate?

Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate"

U svakoj borbi protiv duboko ukorenjene nepravde, najteži protivnik nije sam sistem, već grupa ljudi koju je on ubedio da mu služe. To su „korisni idioti” — očevi koji su ostali bez dece, ali koji i dalje fanatično brane „slovo zakona”, „sudsku nezavisnost” i „međunarodne konvencije”.

Dok ih mašinerija melje, oni mudruju o „zaostaloj kulturi” i „nepismenim sudijama”, odbijajući da vide slona u sobi: Sistem vas nije zaboravio, sistem vas je precizno naciljao.

Sujeta kao štit od istine

Korisni idiot ne može da prihvati da je žrtva globalne agende. To bi značilo da je on samo mali šraf u velikoj mašini, a on želi da veruje da je „intelektualac” koji razume pravo. Njemu je lakše da kaže: „Moj sudija ne zna da čita”, nego da prizna: „Moj sudija je obučen na USAID seminaru da me izbriše iz života mog deteta”.

Priznati postojanje agende zahteva hrabrost i borbu. Priznati „slučajnu grešku” sudije zahteva samo beskonačno strpljenje i novi odlazak kod advokata.

Mit o Strazburu: Sveti gral poraženih

Glavno obeležje korisnog idiota je slepa vera u „neku višu pravdu” koja dolazi spolja. On sanja o Strazburu kao o mitskom mestu gde će „neko odozgo” lupiti šakom o sto. On ne razume da je taj isti Strazbur deo istog onog mehanizma koji je u naš Porodični zakon ugradio termine koji ga danas diskriminišu.

Dok on čeka presudu, sistem trlja ruke. Zašto? Zato što je korisni idiot pacifikovan. On se više ne bori na ulici, ne traži promenu zakona, ne proziva donatore agende — on ćuti i čeka papir koji država plaća našim zajedničkim novcem.

Anonimnost i moralisanje iz senke

Obratite pažnju na profile ovih „branilaca sistema”. Često su to ljudi bez ličnog imena, sa mutnim slikama pejzaža ili simbola umesto lica. Oni nemaju integritet da stanu iza svoje nesreće, ali zato imaju snage da morališu onima koji se bore. Nazivaju nas „teoretičarima zavere”, dok sami postaju surova statistika u onih 100% slučajeva u kojima deca pripadaju majci. Njihova „zrelost” se ogleda u tome što veruju u bajke, dok im život prolazi u čekaonicama.

 Budžetski taoci: Ko zapravo plaća „odštetu”?

Korisni idiot ne vidi dalje od nosa. On ne shvata da odšteta koju on možda (nakon 10 godina) dobije iz Strazbura, ne dolazi iz džepa sudije koji mu je uništio život.

• On plaća porez.

• Država tim porezom plaća sudiju da ga obespravi.

• Država tim istim porezom njemu plaća „odštetu” jer ga je obespravila.

To je savršen krug besmisla u kojem jedino gube otac i dete, a profitira agenda koja je za taj „projekat” uzela milione dolara. Sudija koji je doneo sramnu presudu ostaje netaknut, zaštićen budžetom građana.

Zaključak

Ne budite korisni idioti sopstvene propasti. Sistem vas ne mrzi, on vas prosto ne vidi kao roditelja, već kao „stranku u postupku” koja treba da bude eliminisana po priručniku. Borba protiv globalizma nije „mit” — to je borba za pravo da vaše dete ima oca, a ne samo „izvor alimentacije”.

Prestanite da branite dželate koji vam drže ruku na panju dok čekate da im neko iz Brisela ili Strazbura pošalje dopis da to možda nije bilo lepo od njih.